бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи суал

Редакциялизи суал

Асубирусив шаригIят хIясибли банклизив узес?

Банклизив узес къадагъабарибси ахIен гIергъити шуртIри дузахъули диалли:

  1. Эгер банклизив узес чараагардеш лебли биалли, сенкIун чараагардеш лебли хIебиалли къадагъаласи мерличив узес къадагъабарибси саби. Ил чараагардеш дебали халаси хIяжатдеш лебниличибли хIебиаллира.
  2. Эгер бархьаначиси яра гьарли ахIенси (косвенно) жураличил чеблалис (кредит) арц дедлугниличил бархбасунси хIебиалли, сенкIун къадагъасилис кумекбиресра къадагъабарибси саби. Ил чеблалис арц дедлугниличил дархдасунти документуни печатьдирни биаллира, яра илди ца мерличирад цархIил мерличи диахъни биаллира.
  3. Эгер алапаби дедлугнила шайчибси банкла фонд абзурли рибала арцлизибад хIебиалли. СенахIенну лебдеш къадагъаласи тяхIярли сархибсиличил узес къадагъабарибси саби, хIянчи асубируси журала биаллира.

Амма сеналра илди шуртIри дузахъули диаллира банклизив узес хIейгеси саби (карагьат-танзигь). СенкIун имцIатигъунти алапабала фондлизирти арц рибала арцличил дархдасунти сари.

 

ШархI СахIихIу Муслим, ТухIфат аль-мугьтаж, ХIашия аш-Ширвани, ШархI аль-Махалли аля аль-мингьаж.

 

 

- ГIясивиубхIели дурибти тIалакьла дугьбани магьар кабуршусив?

- Сунела «ФатхI аль-Муин» бикIуси жузлизиб ГIяхIмад ибн ГIябдуль ГIязиз аль-Малибари викIар: «ШафигIитунала мазгьабла гIялимтани кабизахъни хIясибли, мурул адамли гIясидешлизир дурибти тIалакьла дугьбани магьар кабуршуси саби, сецад ил гьимили вицIибхIели се ибсирил балули ахIенри или викIалра».

Имам ар-Рамлини «Таргъиб аль-Муштак» жузлизиб бурили саби илгъуна гьимиличил левли магьар кабушниличила. Халбирусив илгъуна тIалакь рах нагагьладан гIясивиубдешли аргъайзивад ухъниличила хъяма виркьули виалли? Илгъуна адамла гIясидеш яра дебали цIакьли гьимукIни ил адам марвирнила далил ахIен. Амма илцадра гIясивиубдешли ил гIякьлулизивад ухъи виалли, ил марварес асубирар ва тIалакь халхIебиру» («Ианат ат-Талибин», т.4, бяхI. 2486).

Чедиб бурибсилизибад аргъес вирар, гьимиличил бурибси тIалакьла цIакь лебси саби ва илини магьар кабуршу. Амма ил адамла гьими ва гIясидеш илцадра цIакьли диубли ил гIякьлулизивад ухъни кабизахъалли магьар калунси саби. Магьар калнилизи халбируси саби илгъуна тяхIяр-кьяйда бикьрумани марбаралли.

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


Салат

ГIягIнидиркур: Диъ – 300 гр; картошка – 3-4; набадари – 1; хияр – 3; гидгари – 4; шиниша хъара – 1 тIакьа; зе, исиут, майонез, бурт, кьар – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: диъ, гидгури ва овощуни делхьи, дяргIяхъая ва умударили авмузанти кесекуначи...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


Нушала челябкьлали сабти илди мяхIкамбирехIе…

ГIергъиси замана гIулухъабала хIейгидизести адуцала лебтанилра хIясибдирули дургар. Сегъунти сари илди? ИшбархIи бахъалгъунти жагьил адамтани, школала бучIантани урези-хIяяагарли, чина-биалра тIашбизурхIели электронный тяхIярла папрусуни дитIикIули сари, цархIилван илдас вейпуни бикIули...