бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Редакциялизи суал

Редакциялизи суал

Асубирусив шаригIят хIясибли банклизив узес?

Банклизив узес къадагъабарибси ахIен гIергъити шуртIри дузахъули диалли:

  1. Эгер банклизив узес чараагардеш лебли биалли, сенкIун чараагардеш лебли хIебиалли къадагъаласи мерличив узес къадагъабарибси саби. Ил чараагардеш дебали халаси хIяжатдеш лебниличибли хIебиаллира.
  2. Эгер бархьаначиси яра гьарли ахIенси (косвенно) жураличил чеблалис (кредит) арц дедлугниличил бархбасунси хIебиалли, сенкIун къадагъасилис кумекбиресра къадагъабарибси саби. Ил чеблалис арц дедлугниличил дархдасунти документуни печатьдирни биаллира, яра илди ца мерличирад цархIил мерличи диахъни биаллира.
  3. Эгер алапаби дедлугнила шайчибси банкла фонд абзурли рибала арцлизибад хIебиалли. СенахIенну лебдеш къадагъаласи тяхIярли сархибсиличил узес къадагъабарибси саби, хIянчи асубируси журала биаллира.

Амма сеналра илди шуртIри дузахъули диаллира банклизив узес хIейгеси саби (карагьат-танзигь). СенкIун имцIатигъунти алапабала фондлизирти арц рибала арцличил дархдасунти сари.

 

ШархI СахIихIу Муслим, ТухIфат аль-мугьтаж, ХIашия аш-Ширвани, ШархI аль-Махалли аля аль-мингьаж.

 

 

- ГIясивиубхIели дурибти тIалакьла дугьбани магьар кабуршусив?

- Сунела «ФатхI аль-Муин» бикIуси жузлизиб ГIяхIмад ибн ГIябдуль ГIязиз аль-Малибари викIар: «ШафигIитунала мазгьабла гIялимтани кабизахъни хIясибли, мурул адамли гIясидешлизир дурибти тIалакьла дугьбани магьар кабуршуси саби, сецад ил гьимили вицIибхIели се ибсирил балули ахIенри или викIалра».

Имам ар-Рамлини «Таргъиб аль-Муштак» жузлизиб бурили саби илгъуна гьимиличил левли магьар кабушниличила. Халбирусив илгъуна тIалакь рах нагагьладан гIясивиубдешли аргъайзивад ухъниличила хъяма виркьули виалли? Илгъуна адамла гIясидеш яра дебали цIакьли гьимукIни ил адам марвирнила далил ахIен. Амма илцадра гIясивиубдешли ил гIякьлулизивад ухъи виалли, ил марварес асубирар ва тIалакь халхIебиру» («Ианат ат-Талибин», т.4, бяхI. 2486).

Чедиб бурибсилизибад аргъес вирар, гьимиличил бурибси тIалакьла цIакь лебси саби ва илини магьар кабуршу. Амма ил адамла гьими ва гIясидеш илцадра цIакьли диубли ил гIякьлулизивад ухъни кабизахъалли магьар калунси саби. Магьар калнилизи халбируси саби илгъуна тяхIяр-кьяйда бикьрумани марбаралли.

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...