бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Шагьада

Шагьада

Лебтасалра ашкарси саби ислам шел хьулчиличиб тIашси биъни (иличила гьалабра белкIунсири). Илдазибад цаибил шагьада саби, цархIилван буралли, бикьридеш дарни саби – «Ашгьаду алля илягьа илляЛлагь ва ашгьаду анна МяхIаммадан РасулюЛлагь». Суал алкIули саби: сен дехIибала, закят, дуббуцари, хIяж хIедиубли, шагьада цаибсили бетаурси? СенкIун шагьада – исламлизи айцIуси умхьу саби. Аллагьла  ﷻ динна лебилра мягIна илизиб саби.

 

«Ашгьаду» – нуни бикьридеш дирулра: ну гIяхIъулали, васвасагарли, лезмиличил, хIулбачил, някъбачил, кьяшмачил, уркIиличил, гIякьлуличил, лебилра кьаркьайчил, пикрумачил.

«алля илагьа» – сунес сужда барниличи лайикьси цархIил чилра агара или.

«илла Ллагь» – Кьудратла ВегI Аллагь  ﷻ ахIенси, суненира иш дунъя, зубри ва лерилра илдазир лерти, цархIилван буралли, берхIи, бац, зубарти ва заклизирти лерилра секIал акIахъубси. Ванзара, иличиб лебти адамтира, мицIирагра, галгубира, урхьнира ва илдазир лерти лерилра жананира. Дубуртира, ванзализирти секIалра, ил ванзала жагадешра, галактикара, адамла гIякьлу акIахъубси, амма ил бузнила лебилра чебяхIдеш аргъес хIебируси.

Аллагь  ﷻ МицIирси, Мурталра левси, Цаси, Сунела балликьянаби агарси сай. Илдигъунти гIур биубти ахIен, агара, я вируси ахIен. Ил Даимси сай. Илис бехIбихьудра ахирра лебси ахIен. ХъархIерагарси, Се-дигара барес вируси, Кьудратла ВегI, Лерилра далуси, Лерилра чедиуси, Лерилра иргъуси, ГIяхIсира вайсира дарес вируси, ГъайикIес вируси сай.

«ва ашгьаду» – ва нуни гьачам-гьатIира бикьридеш дирулра.

«Анна МяхIаммадан» – гьарли-марли МяхIяммад, сай багьандан иш дунъя ва иличирти гьар секIал, зубри ва илдазирти лерилра секIал акIахъубси. Ил Аллагьлис  ﷻ дигахъуси. Ил акIубхIейчивад дигахъуси. ХIядислизиб бурили саби муснира зубрира акIахъес гьалар МяхIяммад Идбагла ﷺ нур акIахъубтири или. ЦархIил хIядислизиб бурули саби Аллагьличи  ﷻ лехIхIейзурси Адам Идбагли   хатIа барибхIели, Кьудратла ВегIли ил Алжанализивад ванзаличи гечварибсири или. Адам Идбаг   300 дус висули ва хъяма виркьули калунсири, сунени барибси хатIаличи пашманиубли ва тавбадирули. МяхIяммад Идбаг ﷺ багьандан Аллагьлизи  ﷻ Адамли   сунечивад чевверхахъес тиладибарибхIели, Кьудратла ВегIли хьарбаибсири: «ХIуни МяхIяммад ﷺ чинавад валуси, илкIун Нуни гьачамлис акIахъубли ахIенра?» Адам Идбагли   жаваб бедибсири: «ХIуни ну акIахъубхIели ва набзи рухI кадихьибхIели, нуни бекI ахъбуцира ва ГIяршла тIулрачиб белкI чебаира: «Ля илягьа илляЛлагь, МяхIяммад Расулюллагь». ХIуни ХIела ула мякьла ХIуни акIахъубтазивад бегIлара дигусила ахIенси у хIелукIади».

ИлхIели Аллагьли  ﷻ иб: «ХIу вархьси сайри, Адам  . Гьарли-марли, ил Нуни акIахъубтазивад Наб бегIлара дигуси сай ва Ну хIечивад МяхIяммад Идбаг ﷺ багьандан чевурхулра. Ил багьандан ахIенси хIу Нуни ахIелкIахъади.

«РасулюЛлагь» – Аллагьли  ﷻ Вархьибси ﷺ лебилра идбагунала мугьур, адамтачи ва жиндрачи ванзаличи бархьибтазивад бегIлара гIяхIси. Ил вархьибси сай ислам тIинтIбарахъес, илдигъунти хъарбаркьуначил бархьибтири цархIилти идбагунира. Аллагьла  ﷻ динкIун ца саби лебси – ислам ва ил марбируси саби Кьуръайзибси аятли (мягIна): «Гьарли-марли, Аллагьла  ﷻ дин – ислам саби». Илала лебилра умматлис ил гIибрат саби. Ил сай сунечи Дурхъаси Кьуръан бархьибси.

МяхIяммад Идбаг ﷺ сунела гъайлизив ва баркьудлумазив мурталра вархьси вирусири. Иличи лебилра бирхутири ва илис Амин (бирхауди бихьибси) бикIутири.

Аллагьли  ﷻ нуша сунела марти лугърили детаахъаба. МяхIяммад Идбаг ﷺ шапагIятли виэстили детаэс кьадарбиаб нушаб! Амин.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...


Алжанализив жагьилтас бекIдеш диран

Абу Суфьян ибн аль-ХIарис нушала Идбагла ﷺ узикьар ва зилан сайри, илди ца манзил акIубтири ва ца хъалибарглизиб халабаибтири. Илала дурабадра Абу Суфьян Идбагла ﷺ ниъла узи сайри, сенахIенну илди Саад кьамлизирадси ХIяшима хьунул адамли ниъли бахунтири. Абу Суфьян илкьяйдали Аллагьла Расулла ﷺ...


Юсуф Идбаг

(бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   Буньяминра ватурли, хъайгIи чарбухъун илди, Якьубли хьаркабаиб, урши чинава, или. - Туснакълизив тевал, - иб, - хъулкидеш багьанали, - Хъулкидеш дирухIели, хIушани чебаадав? Ил секIал бирхIебирни балас дила уршили, Аллагьла ﷻ кьадарличи сабурбирисра...


Дурхъати дугьби

Савлила суннатла кIел ракагIятла дехIибайс гIергъи балуй шайчи кайхьи кьиблаличи дяхIчили белчIес гIяхIси саби: «Алагьумма рабба ЖабрагIиля ва МикагIиля ва Исрафиля ва ГIизраиля, ва МухIяммадин ﷺ аджирни мина ннари» - 3-йна.   МягIна: «Я Аллагь ﷻ, Аллагьли ﷻ вируси...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...