бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Шагьада

Шагьада

Лебтасалра ашкарси саби ислам шел хьулчиличиб тIашси биъни (иличила гьалабра белкIунсири). Илдазибад цаибил шагьада саби, цархIилван буралли, бикьридеш дарни саби – «Ашгьаду алля илягьа илляЛлагь ва ашгьаду анна МяхIаммадан РасулюЛлагь». Суал алкIули саби: сен дехIибала, закят, дуббуцари, хIяж хIедиубли, шагьада цаибсили бетаурси? СенкIун шагьада – исламлизи айцIуси умхьу саби. Аллагьла  ﷻ динна лебилра мягIна илизиб саби.

 

«Ашгьаду» – нуни бикьридеш дирулра: ну гIяхIъулали, васвасагарли, лезмиличил, хIулбачил, някъбачил, кьяшмачил, уркIиличил, гIякьлуличил, лебилра кьаркьайчил, пикрумачил.

«алля илагьа» – сунес сужда барниличи лайикьси цархIил чилра агара или.

«илла Ллагь» – Кьудратла ВегI Аллагь  ﷻ ахIенси, суненира иш дунъя, зубри ва лерилра илдазир лерти, цархIилван буралли, берхIи, бац, зубарти ва заклизирти лерилра секIал акIахъубси. Ванзара, иличиб лебти адамтира, мицIирагра, галгубира, урхьнира ва илдазир лерти лерилра жананира. Дубуртира, ванзализирти секIалра, ил ванзала жагадешра, галактикара, адамла гIякьлу акIахъубси, амма ил бузнила лебилра чебяхIдеш аргъес хIебируси.

Аллагь  ﷻ МицIирси, Мурталра левси, Цаси, Сунела балликьянаби агарси сай. Илдигъунти гIур биубти ахIен, агара, я вируси ахIен. Ил Даимси сай. Илис бехIбихьудра ахирра лебси ахIен. ХъархIерагарси, Се-дигара барес вируси, Кьудратла ВегI, Лерилра далуси, Лерилра чедиуси, Лерилра иргъуси, ГIяхIсира вайсира дарес вируси, ГъайикIес вируси сай.

«ва ашгьаду» – ва нуни гьачам-гьатIира бикьридеш дирулра.

«Анна МяхIаммадан» – гьарли-марли МяхIяммад, сай багьандан иш дунъя ва иличирти гьар секIал, зубри ва илдазирти лерилра секIал акIахъубси. Ил Аллагьлис  ﷻ дигахъуси. Ил акIубхIейчивад дигахъуси. ХIядислизиб бурили саби муснира зубрира акIахъес гьалар МяхIяммад Идбагла ﷺ нур акIахъубтири или. ЦархIил хIядислизиб бурули саби Аллагьличи  ﷻ лехIхIейзурси Адам Идбагли   хатIа барибхIели, Кьудратла ВегIли ил Алжанализивад ванзаличи гечварибсири или. Адам Идбаг   300 дус висули ва хъяма виркьули калунсири, сунени барибси хатIаличи пашманиубли ва тавбадирули. МяхIяммад Идбаг ﷺ багьандан Аллагьлизи  ﷻ Адамли   сунечивад чевверхахъес тиладибарибхIели, Кьудратла ВегIли хьарбаибсири: «ХIуни МяхIяммад ﷺ чинавад валуси, илкIун Нуни гьачамлис акIахъубли ахIенра?» Адам Идбагли   жаваб бедибсири: «ХIуни ну акIахъубхIели ва набзи рухI кадихьибхIели, нуни бекI ахъбуцира ва ГIяршла тIулрачиб белкI чебаира: «Ля илягьа илляЛлагь, МяхIяммад Расулюллагь». ХIуни ХIела ула мякьла ХIуни акIахъубтазивад бегIлара дигусила ахIенси у хIелукIади».

ИлхIели Аллагьли  ﷻ иб: «ХIу вархьси сайри, Адам  . Гьарли-марли, ил Нуни акIахъубтазивад Наб бегIлара дигуси сай ва Ну хIечивад МяхIяммад Идбаг ﷺ багьандан чевурхулра. Ил багьандан ахIенси хIу Нуни ахIелкIахъади.

«РасулюЛлагь» – Аллагьли  ﷻ Вархьибси ﷺ лебилра идбагунала мугьур, адамтачи ва жиндрачи ванзаличи бархьибтазивад бегIлара гIяхIси. Ил вархьибси сай ислам тIинтIбарахъес, илдигъунти хъарбаркьуначил бархьибтири цархIилти идбагунира. Аллагьла  ﷻ динкIун ца саби лебси – ислам ва ил марбируси саби Кьуръайзибси аятли (мягIна): «Гьарли-марли, Аллагьла  ﷻ дин – ислам саби». Илала лебилра умматлис ил гIибрат саби. Ил сай сунечи Дурхъаси Кьуръан бархьибси.

МяхIяммад Идбаг ﷺ сунела гъайлизив ва баркьудлумазив мурталра вархьси вирусири. Иличи лебилра бирхутири ва илис Амин (бирхауди бихьибси) бикIутири.

Аллагьли  ﷻ нуша сунела марти лугърили детаахъаба. МяхIяммад Идбаг ﷺ шапагIятли виэстили детаэс кьадарбиаб нушаб! Амин.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Цаибил мер

Школализиб «Къияндешлизибти халкьлис кумекбирни» бикIуси уличил конкурс бетерхур. «…Цаибил мерлис приз бедлугули саби Аслямлис! КIиибил мер сархули сай Рашидли! ХIябъибил – МяхIмудли! Тиладибирулра хIябалра сценаличи абацIахъес ва чула шабагъатуни касахъес»,...


Цахтони

ГIягIнидиркур: (4 порциялис) диъ – 500 гр; бурт (яра мацони) – 300 гр; хиви (грецкий) – 200 гр; кинза – 1 хала; укроп – 5 кьяли; итан жерши – 4 цула; хмели-сунели – 0,5 чяйла кьулса; зе, хIунтIена ва цIудара исиут – бизидеш...


Имам аль-Байгьакьи

Абубакр ГIяхIмад ибну аль-ХIусейн ибну ГIяли ибну ГIябдуллагь ибну Муса аль-Хусравжирди аль-Хурасани, аль-Байгьакьи кьяйда валуси, акIубсири гьижрала 384 ибил дусла шягIбан базлизив, аль-Байгьакь мерла Хусравжирди шилизив. Аль-Байгьакь Нисабур (Нишапур) шагьарличибад гьарахъли ахIи мерлабиубсири,...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6 – ибил номертазиб)   ТIалаб хIясибли декIарбикни Хьунуйзиб ихтияр лебси саби муруйзи магьар кабушахъес тIалаббарес, эгер муруй сунечи шаригIятли хъардарибти таманхIедиралли. ИлхIели илини муруй бедибси магьарла мас чарбарес гIягIниси саби, чула-ургаб гъамдеш бетаурли...


Дурхъати дугьби

ЧевяхIси Кьудратла ВегIли декIарбарибти дурхъати идбагуни адаб хIяяла ва сабурла шайчиб адамтас гIибратли бирутири. Илдазибад гьарилла дугIя лебсири, илала кумекличил Аллагьличи ﷻ дугьабилзутири ва ЧевяхIсини илдас жаваб чарбирусири.   Айюб Идбагла дугIя Айюб Идбагличила нушани газетала...