бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Дурхъадешла даража гIяшбиубли…

Дурхъадешла даража гIяшбиубли…

Гьалабван нушала шила имамли, жумягIличир, хъалибаргла дурхъадешличила гъай ахъдуцибтири.

 

Набра иличила дила пикри бурес дигулра. Нушала Дагъистайзиб хъалибарг жамигIятла лацлизиб чIумаси къаркъали бирусири. Хъалибарг акIахъес, чула дурхIни халатала гIямруличи биштIали лебалли хIядурбирутири. 14 дус виубси дурхIя балугълаваибсилизи халирусири.

Илала бегIти илис цIикури раргес алавбулхъутири. ЦацахIели биалли, биштIали лебалли гьалмагъ уриркьути анцIбукьунира къаршидиркутири. КIел хъалибарг вягIдаладирутири, чула дурхIни халабаибхIели мекъ барес. Гьалаб декIарбиркни, хъалибаргуни делхъни дебали камли кабиркуси анцIбукь сабри. Уршилис гьалмагъ уриркьухIели, рурсила жагадешличицун ахIенри хIербикIути. Дахъал масъулти пикридирутири. ХIербикIутири илала кьамличи, хъалибаргличи.

ИшбархIи ил шайчибси аги дебали барсбиубли саби. Дигай сари бекIлидиубти или бикIули саби. Нушала халкьла гIядатуни багьла-багьлали деткайхъахъули сари. ИмцIаливан западла журали мекъ барес пикрибикIули саби. ХIердизирая гарчли дицIибти заланачи. Юх, халаси мекъ гIяхIси саби. ГIяхIси саби бахъал гIяхIли биалли. Амма, се дирути ил журала сяхIбатуни, ца кIел базла гIергъи жагьилти декIарбиркули биалли. Нушала шилизивси маллани ибсири, рахли жагьилтани чули дарибти арцлис бируси биалри мекъ, илди сеннира декIархIебирки или. Ил бархьсира саби. ХIердизираягу, сегъунти ваяхI дихулил цIикури ураркьес? Сецад арц тIалабдирулил. Нушала рурси жярга-зекъла тIакьализир раргибси ахIен или бикIули саби бегIти. ХIуша хIердизирая чис, сегъуна адамлис редлугулрал хIушала рурси. Илала давлаличи ва хибтачи хIерхIедикIули. Рурсила бегIтас дигули саби жагати ва давлачебти. Амма илдани чула рурси хьунул ретаэс хIядурлил, ахIенал бекIлил пикрибирули ахIен. Мекълис гIергъи гIямру дехIдирхьути сари. Бахъалгъунти рурсбани хурег барес балули ахIен. Илди бурсибиубли саби лерилра хIянчи нешли дирниличи. Нуни далас анцIбукьуни, мекъ барили гIергъи жагьси хьунуй хурег барес хIебалули, кафелизи аркьехIе дукес или муруйзи зигаррикIути. Илини бекIлил балули ахIен сегъуна къияйчил дирутил арц, гьар бархIи кафелизи вашес, яра ресторантазибад хурег бихахъес имканти чила дирути?

ЦагьатIи зугIяла дакIубиубли саби нушала жамигIятлизиб. Рурсбас дигули саби бутIацугдеш («равноправие»). Илдас сеналра муруй ибси бирес дигули ахIен. Илкьяйда бируси ахIенгу. Нушала кабизурси гIядат саби, ва диннизиб чебаахъибси саби хьунул муруйс мутIигIли риъни. Илизиб муруй хьунуйчи гужбирес гIягIниси саби ибси мягIна лебси ахIен. Муруйчи хъартира дахъал тIалабуни лерти сари.

ИшбархIи мекъ барес дебали къиянни саби. Хаслира хъалибарг давлачебси хIебиалли. ЦархIилтала гьалаб урузхIебиэс или илдани цархIилти адамтазирад арц гIегудилис сайсули сари ва мекъ бирули саби. Мекъ барили, кIинайс жагьилтала хъалибарг тIутIубиубли, чеблалис сасибти арцра сунела вегIличи чархIедарибти анцIбукьунира къаршидиркули дирар. Бахъалгъунти бегIтани чула дурхIнала сегъунти пикруми лерал, илдала баркьудлумачила балули ахIен. Илкьяйдали сегъунти-дигара анцIбукьуни къаршидиркули дирар: дурхIя наркоман виъниличила, иличила бегIтани балули саби. Яра дурхIяла лерли сари ригуси, лебли саби илдала биштIати. Амма бегIтас ил рурси чула юртлизи кес дигули ахIен. ИмцIаливан илдигъунти анцIбукьуни дирар Ставропольелизиб, Астраханьна мер-мусаличиб хIербирути нушала адамтала. ДурхIяли урус раргили сари. БегIтас ил ригули ахIен. Илди лябкьули саби Дагъистайзи ва шилизир гелешмеш раргес умцIербулхъули саби. Давла леб, рурсила бегIтала хIулби арцла ламили шаладирули сари. Илди кьабулбиркули саби. Халаси сяхIбат барили мекъ бирули саби. Амма жагьси мурул имцIаливан сунела риганайличи дуцIикIули сай. Сагаси хьунуйчиб бегIтачибси гьими ихъули вирар. Ил мучларирули ахIен. БегIтани мекъ бирули саби, сагаси хьунул риалли, илис гьалар уршилис декIаррарибси хьунуйчила хъумурту или. ХIера, бегIтала илгъуна баркьудили чум адамла гIямру дулъулил. Илгъуна хъалибаргла талихI бирару, гьатIи, имцIатигъунти анцIбукьуназир ил пашкабелхъули саби.

Нушала диннизиб бегIтала хIурмат, илдала хъарбаркь бетурхахъни чебсилизи халбируси саби. ЧIянкIли динничи, бирхаудиличи къаршили дураухъахъес бегIтани жиирули биалли саби бегIтачи лехIхIейхъес дурхIялизиб ихтияр лебси. БегIти ит рурси хIед гIягIнили ахIен бикIули биалли, иличила хъумартес ва сунела мерличир ратес чебиркур. Яра бегIтази аргъахъа хIела уркIила «пикри».

ДурхIни ва рурсби халатала гIямруличи биштIали лебай хIядурбирес хIяжатси саби. Илкьяйдали хIебаралли, илди халабаибхIели ил барес бекIлил хIейрар. ИшбархIи дурхIнас гьуни чебиахъусили (путеводитель) бетаурли саби гаджет, Интернет. Ну сегъуна-дигара цензураличи къаршисира. Амма ил биэс хIяжатли саби балугълахIебаибти дурхIнала ургаб. Илдала чIумахIедиубти дагьрили лерилра секIал гIягIниси тяхIярли аргъес, шилтахъ декIарбарес, бархьси багьес хIебирар. Жагати гIямру чIянкIли хабарла духIнар дирути сари. Жагати гIямру диахъес багьандан, дуги-хIери хIеили узес хIяжатси саби.

 

Руслан Ражабов

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Салат

6 порциялис гIягIни-диркур: гIяргIяла диъ – 300 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; хияр – 300 гр; гидгари – 5; картошка – 400 гр; набадари – 100 гр; шиниша жерши – 20 гр; майонез, зе, исут, кьар – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ГIяргIяла...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5,6 – ибил номертазиб)   ТIалаб хIясибли декIарбикни Хьунуйзиб ихтияр лебси саби муруйзи магьар кабушахъес тIалаббарес, эгер муруй сунечи шаригIятли хъардарибти таманхIедиралли. ИлхIели илини муруй бедибси магьарла мас чарбарес гIягIниси саби, чула-ургаб гъамдеш бетаурли...


ХIижаб бихнила 10 сабаб

Чумал дус гьалаб нуни хIижабла мягIна гьаргбарира, ва ЧевяхIсила уркIецIиличибли гьанна разидешличил ил бихулра. Иш белкIлизиб нуни бусурман хьунул адамтани хIижаб бихнила сабабтачила бурис. Рирхулра ишди баянтани цархIилти рузбира илгъуна баркьуди дураберкIахъес уркIичеббиру.   Се саби...


ДехIибайс ужра

Дархьли, дурусли, чедетаахъили, кьабулдаресли дарибти дехIибайс Аллагьли ﷻ гIеббиахъуси халаси ужраличила бурути дахъал хIядисуни лерти сари. Илди гьаладирхьулра:   «МухIяммадлира ﷺ илала умматлира дарибти савлила дехIиба 2 ракагIят багьандан ил бархIилара ил дугилара бунагьуначивад...


ГIяли ибн Абу ТIалибла мижит

Нушани гьалабра нушала белкIаназиб жIявхIелла мижитуначила бурибсири. Иш яргализиб гьанбушес дигулра ГIяли ибн Абу ТIалибла мижитличила. Илала сурат кабяхъили саби гьижрала 1271 ибил дуслизиб дураибси Афганиста 1000 афгани къурушлизиб. Илизиб нушани чебиулра халаси мижит, берхIила нуранани...