бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Дагъистанна муфтийла мубарак

Дагъистанна муфтийла мубарак

Ассаламу гIялайкум ва ряхIматуллагьи ва баракатугьу, ахIерти узби ва рузби!

 

УркIи-уркIиларад хIуша мубаракдирулрая дурхъаси дуббуцарла Рамазан баз сабаъниличил. Ил баракатла манзил саби къайгъичебдешла ва мутIигIдешла, гIяхIти баркьудлумала, умувирнила ва уркIецIила, илкьяйдали Кьудратла ВегIла чебяхIси сахаватдешла.

 

Рамазан - Аллагьла ﷻ уркIецIи саби, сенкIун ил базлизиб Аллагьла Дев - Кьуръан бирхутачи бархьибсири, дурхъаси савгъат сабливан, гIяхIдешличи жибикIуси ва вайдешлизибад мяхIкамбируси насихIятчи сабливанра.

Даимти гIямрулис ил баз халаси пайдаличил беркIахъес Дунъяла ВегIбекIлизи тиладибарес, ва ЧевяхIсилис шукру барес чебиркур, нуша ил базлис гьунидаахъес имкан гибнилис. Ил базлизир сарри Кьудратла ВегIли нушачи дуббуцари хъардарибти. Дуббуцибтачи хъарси саби лерил вайдешуназибад мяхIкамдеш барес: гъай-мезлизибад, къунбазибад, жалтазибад, бугьтантазибад, вайти пикрумазибад ва гIяхIдеш биресцун къайгъибирес.

Рабазан - нукьсандешуназибад умувирнила баз саби, адамла кьаркьацун ахIи, рухIласи умудешра лебхуси саби.

Алавтачила гъай-мез датирая, сенахIенну дугьбани селичибалра дебали децIагахъес вирар, ва бурибсилис Аллагьла ﷻ гьалар жавабкардеш дихес гIягIниси саби. Бунагьуначивад чевурхниличи умутличил гIяхIдеш биреная, ва хIушала гIибратличибли алавтира адабдешличи жибиреная. Хъуммартидая хIушани кумекбарес дирутачила, сенкIун ил ЧевяхIсила гьалабси нушала чебла саби. Дируцад мискинтас садакьа имцIабиреная.

Аллагьла Расул - МяхIяммад Идбаг ﷺ викIар: «Марлира гьалжанализир «ар-Раян» дикIути хасти къапу лерти сари. Илдази Кьиямала бархIи абицIути саби дуббурцантицун, ва цархIил чилра ахIейцIур. Хьарбиу: «Чинаба дуббурцанти?», ва илди ила абицIур. БегIлара гIергъиси ацIили гIергъи, къапу гIекIути сари, ва гIур чилра илавад ахIейцIур" (аль-Бухари, Муслим).

Дуббуцарла базла даражаби дахъал сари, ил багьандан нушала къайгъира лайикьсили биэс гIягIниси саби.

ИшбархIи лебил инсаниятличи дахъал къияндешунала манзил бакIили саби. Илди асилдешличил ахъес кумекбиру чIянкIли умуси уркIилизибси бирхаудили ва ЧевяхIсиличи умутбихьнили. Аллагьли ﷻ нушази Кьуръайзиб гьанбуршули сай (мягIна): «Марлира къияндешунас гIергъи - кункдешуни...»(сура "Аль-Инширах", аятуни 5-6).

Кьудратла ВегIлизи тиладибирулра иш къиянси манзил, нушала уркIби чIумадарахъес ва сабур гахъес. Илкьяйдали Аллагьлизи ﷻ тиладибирулра нуша лерилра излумазирад, низамагардешлизирад ва балагьуназирад дерцахъес.

Аллагьли ﷻ кумекбараб нушаб Рамазан бегIлара гIяхIси гIибадатлизиб беркIахъес. Ил баракатла, гIяхIдешла, ряхIму-уркIецIила ва дигила баз рухIласи умудешлис, уркIбазиб ряхIятдешлис ва гIяхIти баркьудлумас сабабли биаб.

ЧевяхIсини кумекбараб нушаб дуббуцарла бурхIни хасси гIибадатлизир деркIахъес, гIяхIти баркьудлуми ва балга-дехIибай биалли, адаб-хIяяла ва рухIлашал нушала ВатIан сагабиахъес ва вавалибяхъяхъес.

ДР-ла муфтий, шайх ГIяхIмад-апанди ГIябдуллаев

 

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


Хьунул адамла дехIибала

Хьунул адамла дехIибайзир мурул адамлайзирад декIардулхъути цацадехI хасдешуни дирар, илди кIидехIлалра хьулчи ца биалра.   БегI гьалаб ил хасдеш декIарбулхъан, хьунул адамли дехIибала дехIдирхьухIели «Аллагьу акбар» или някъби ахъдурцухIели, илхIели ва кIинайс гьар...


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...


Бархьдеш

ГIярабиялизиб кIел гечликьяна сафарличи дурабухъири. Илди башули бамсурхIели, тIашбизурли бамсриахъес кьасбариб. Илдазивад цала шел бехIцIари лерри, кIиибилла биалли хIябал. Илди букес или кабиибхIели, ца шалгIевулхъуси гьункья къаршиикиб. Илдани илра живариб чучил варх кьацIли укахъес. Илдани...