бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Даргантала пахру

Даргантала пахру

Чедибдешличи гъира ва гьуцI хIилизир лерси

Рабазан Шихшабеков акIубси сай Сергокъалализив 1992 ибил дусла мартла 26-личив. Шила цаибил школализир кIел класс делчIи, МяхIячкъалализибси кадетунала училищелизи керхурсири. Илар 10 класс тамандарили, шилизи чарухъун ва цаибил школализиб белчIуди даимбариб.

Буралли, Сергокъалала районнизибад гIяхIцад машгьурти, пахрубарести спортсменти дурабухъунти саби. Илдала сияхI чебирцIахъутала лугIилизивадси сай Рабазанра.

– Рабазан, хIела спортла гьуниличила бурили дигахъира. Секьяйда хIу грэпплинглизи вакIибсири?

– Ну виштIахIелил спортличил тянишсири, амма тамай чеветаили, бикIуливан, санигIят хIясибли, спортлизи ахъибла вахъхIи виубли ахIенра. Бархьли бурасли, грэпплингли сари набзир спортличи диги адикьуртира. Набра хабарагарли вакIибсира грэпплинглизи. ИтхIели ну поварли узулри ва наб балбикибси тренировкабала график баргес умцIулри. Цаибси тренировкалич вакIибхIелил аргъира иличи виъни ну къяйцIикIуси ва ил бяхIчибизлизив къайгъичевли узес вехIихьира.

– Се саби грэпплинг? Селизиба илала декIардеш?

– ТIашли мушулвашес вехIихьили, партерличи (чIябарличи) шурбулхъуси спортла тамашала жура саби ил. БирхIутала мурад саби гIяндуршуси ва изарахъуси тяхIурти далдуцни яра очкоби хIясибли чедиикни. Грэпплингла декIардеш – спортлизир кадизахъурти гIяхIцад тяхIяр-кьяйда цаладяхъни. Илала дурабадра, илизир някъби-кьяшмани бирхънила тяхIурти агара.

– Спортла илгъуна журализив хIу вахъхIи виубли ахIенри. Камси замала бухIнаб сегъунти сархибдешуни диахъублири?

– Республикализир дурадеркIибти грэпплингла ва джиу-джитсула шайчирти абзаначир, халкьани-ургарти абзаначир гьаларти мерани дуцира. Джиуджитсура грэпплингличи мешуси спортла жура саби. Россиялизиб бетерхурси грэпплингла шайчибси абзлизирти кIел категориялизир арцла медальти сархира, илав спортла мастерла уличира лайикьикира. Илкьяйдали Москвализиб бетерхурси джиу-джитсула шайчибси Россияла чемпионатличив чедиикира ва, авал категориялизир цаибти мерани сархили, авна чемпион ветаурра.

– Грэпплинглизи вакIибхIели, чемпион ветарус ибси пикри лебсирив? Сегъуна сабабли сархибдешуначи гьуцIирулри?

– Гьаланачи илгъуна пикри аги, кьуватчевси ветаэс ибси мурадличил вакIибсири. Амма, дила хIекьлизир, тренерла пикруми цархIилтили урдухъун. Ил сабабли грэпплинг ункъли руркъес вехIихьира. БархIили кIина-хIяйна тренировкабачи вашуси манзилра биуб. ХIера, илгъуна хIяракатли ну ишгъуна даражаличи ваахъилра.

– Абзаначив итмаданал чедииркес имканбикIибу?

– Цаибти абзаначив кIел категория хIясибли дураухъунсири: дила битIакIла категориялизиб (85 килограмм) кIиибил мер буцира, таманси битIакIла категориялизиб – цаибил мер. Гьайгьайрагу, гъирачеввирути ва уркIиагарвирути замунтира диуб. БусягIятла замана чедибдешла дякьличивад вашулра. Гьаннала гIергъира илгъуна аги калахъес лерилра цIакьани дяхIчииис.

– Нуни бални хIясибли, хIунира дурхIни руркъулри. Илгъуна баркьудилизир сегъунти хIясилти лера? Жагьил адамтала сархибдешунани разивирулрив?

– КIел дус гьалав ну тренер-преподаватель ветаурра. ГIе, дурхIнани ну разивирулра. Илди СКФО-ла ва Россияла чемпионти бетаурли саби, илкьяйдали халкьани-ургарти абзаначирра гьаларти мерани дурцули саби. Илала шайчирра нуша гьаладяхI дашулра.

– Жагьилтас сегъуна насихIят бурида?

– Чули бехIбуцибси баркьудилизир гьарбизуни диубли дигахъира: спортлизир, белчIудилизир яра хIянчилизир. Сегъунадигара анцIбукьлизив адам адамли кални гIямрулизиб бегIлара бекIлибиубсигъуна шартI саби. Нушала жагьилти мурталра илдигъунтили кали дигулра, халатала ва бегIтала хIурматкьиматбирутили, биштIати гьимхIебуркIахъутили… Илкьяйдали замана ва имкан лебти жагьилти заллизи башахъес жибирулра. Спортсментас сархибдешуни диаб. Замана баргили, ихтилатбарнилис баркалла хIед, Рабазан. Чедиб гьанбушиливан, мартла 26 Россияла чемпион акIубси бархIи саби. Иличил бархбасахъи, нушанира Рабазан мубараквирехIе. Гьаннала гIергъира сархибдешуни дирахъес, илкьяйдали спортлизив чеахъикIахъес багьандан, къаркъаван чIумаси арадеш ва гьарбизуни дулгулра.

ПАТIИМАТ МИРЗАЕВА

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


Салат

ГIягIнидиркур: Диъ – 300 гр; картошка – 3-4; набадари – 1; хияр – 3; гидгари – 4; шиниша хъара – 1 тIакьа; зе, исиут, майонез, бурт, кьар – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: диъ, гидгури ва овощуни делхьи, дяргIяхъая ва умударили авмузанти кесекуначи...


ХIердизирая тарихлизи

Се саби диктатура? Нушала мезличи шурбаталли, ил мягIна аргъахъес чумал дев пайдаладарес чебиркули саби: ца адамла яра чумал адамла някъбази бикибси хIукумат, чучи ва чуни дирутачи чилилра хIеруди барес хIейруси, чучи кьабулагардеш далахъуси, тIутIувируси.   Нуни дила макьалализиб ил мягIна...


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


ВегIла улка багьандан цIахли саби

ИшбархIи дила белкIлизиб нуни ахъбурцисра, дила бекIлизибцун ахIи, бахъал цархIилтала бургазибра алкIуси суал. Абдал ахIенси, гIядатла адам иличила пикрихIейкIес хIейрар. Ил суал жура-журала зягIипдешуназибад биштIати арабарес или арц учидяхъес кьасли телевидениелизирад чедиахъути передачабачила...


Таяммум

Таяммум – шин агархIели яра илди чедетаахъили, гIягIниси тяхIярли дарес биркIантас зарал бетарухIели, шинна мерлар гIянжи дузахъни саби. Таяммум дарес хIяжатбиркур (чеббирар):   1.Дазала дарес шин агархIели (алав-гьалав сунени вявъибхIели тIама бакьеси мерлаб, 200 метрла радиусличир...