бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЭмхIели шайтIан чебиу, дагъали – малаик

ЭмхIели шайтIан чебиу, дагъали – малаик

Абу Гьурайрачибад балахъули саби, Идбагли ﷺ бурибси: «ХIушани дагъала тIама бакьадалли, Аллагьлизи ﷻ уркIецIиличила тиладибарая, сенкIун илини малаик чеваиб. ЭмхIела тIамала аргъадалли, Аллагьличи ﷻ шайтIайзибад берцуди барахъес тиладибарая, марлира илини шайтIан чебаибси саби» (Бухари, Муслим).

 

Нушани ил хIядисличила бакьибсири, амма хIебагьурра ил гIилмулира марбирниличила, суненира дунъя тамашабарибси. Кабизахъурси саби адамла хIулбала хIерла гьунар ва имкан камси саби ва эмхIелагъуна ахIен, илала биалли дагъалайзибад декIарбулхъуси саби.

Физикала курслизибад нушани балусигу, адамла хIулбала шалала имканти электромагнитный нуранала спектрлизиб чебиуси шалаличирцун тIашдилзути диъни. Адамли спектрла дурабси секIал чебиуси ахIен сунела хIерли чебиусила имцIа. Адамла хIулбани чебиуси ахIен я инфракрасный, я ултрафиолетовый нурани, хIятта илини чебиуси спектрла дазуличир диалра.

Амма дагънала ва умхIала хIулбала шайчирти имканти адамталайчир имцIали дуили сари. Илдани адамтала хIулбани чебиусила дурабадра, мякьларти секIалра чедиули дуили сари. Адамтани чебиуси спектрла дурабадра, дагънани ультрафиолетовый нурани, умхIани биалли – инфракрасный нурани чедиули дуили сари.

Ишаб суал акIес асубирар, малаикуначил яра шайтIунтачил сегъуна бархбас лебси, гьатIи или.

ХIядислизиб бурили саби: «Малаикуни шалализибад барибти саби» (Муслим, Ибну Касир).

Аллагьли ﷻ Кьуръайзиб буриб: «Нушани жиндри гьатIира жявли, дебали буцIарси ламилизирад акIахъубти сари».

Школализиб физикала дарслизибад нушани балуси саби, электромагнитный волнабани халаси мер бурцни. Лебил электромагнитный нуранала спектр цалабикибси саби ишди: гамма, рентген, ультрафиолет, чебиуси спектр, инфракрасный нур, микроволны, радиоволны бутIназибад. Ил спектрлизиб адамла хIулбани чебиуси кесек дебали камси саби, ил ургабуцибсиван саби ультрафиолетовый спектрла ва инфракрасный шалала ургаб.

Нушани илкьяйдали балулра, цIала ламили инфракрасный волнаби дурайъни, сарира умхIани чедиути. Илис сари илдани шайтIунти чедиути. Амма илдани малаикуни чехIебиу, шалализирад дарибти, цараван буралли, ультрафиолетовый нураназирад. Ил хIясибли, ультрафиалет чебаэс имкан лебти дагънани, малаикуни чебиу, амма инфракрасный шала дурайути шайтIунти чехIедиу, сенкIун илди дагънани чехIебиуси цархIил спектрлизирхIели.

Ашкарси саби шайтIунти Аллагь ﷻ гьануршуси мерличирад дубшути диъни. Ил иргъахъули саби хIядисли: «Аллагь ﷻ гьануршуси мерличи малаикуни башути саби». Малаикуни башути саби ЧевяхIси Аллагь ﷻ гьануршуси мерличи, ультрафиолетла нурани тIинтIдирули, сарира жиндри-шайтIунтани чекасес хIебирути, сенкIун илдас изиаруси саби малаикунала шала чебиухIели. ЦархIилван буралли, ультрафиолетовый ва инфракрасный нурани ца мерличир къаршидикалли, инфракрасный нурани тIинтIдиубли агардирути сари.

ПатIимат МяхIяммадова

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


НасихIятла тулкне

Дещалла гIялимталли Чибагал гьана бите Гьештив ирар инсанте Ккурттала макру чевте.   Гьаналла гIялимталли Чибагал гунев бите Гьештикьал бусурманте Малайкунай мешуте.   Мискин ила къагъдехь Гъарив ила авдалдехь Беккавв Аллагьли ﷻ пагьму Бусурман халкьла...


Нушала челябкьлали сабти илди мяхIкамбирехIе…

ГIергъиси замана гIулухъабала хIейгидизести адуцала лебтанилра хIясибдирули дургар. Сегъунти сари илди? ИшбархIи бахъалгъунти жагьил адамтани, школала бучIантани урези-хIяяагарли, чина-биалра тIашбизурхIели электронный тяхIярла папрусуни дитIикIули сари, цархIилван илдас вейпуни бикIули...


Овощуназир диъла къяжни

ГIягIнидиркур: Диъ – 600 гр; жерши – 2; гидгари – 1; кинза – 1 хала; зе – 2 ч. кьулса; декь – 1 халаси кьулса; кориандр – 1 ч. Кьулса; цIудара исиут ½ ч.кьулса; гречка – 300 гр; набадари – 1; картошка – 2; хIунтIена...