СУАЛТИ-ЖАВАБТИ
СУАЛТИ-ЖАВАБТИ

- Мижитлаб зикру бирухIели, чум адам биэс гIягIнити?
- Мижитлизиб чум адам цалабикаллира декIардеш лебси ахIен. Сецадла зикру хъарбарили яра барес дигули биаллира, илаб лебти адамтачи бутIили бируси саби. Сецад бахъал адамти биаллира илцад гIяхIси саби, сенахIенну халаси мажлисличиб барибси секIал кьабулбирниличи имцIякь хьул лебси саби.
- Ца адамли суненицун зикру барес вирусив сунела бегIтас яра гъамтас? Зикру бухъянси яра къантIси лебсив?
- Зикру вегIлицун баресра вируси сай. ВегIла бегIтас биаллира, гъамтас биаллира, бусурман узби-рузбас биаллира бехIсурдеш лебси ахIен. Адамли белчIунси секIал, ил зикру биаб ва себиалра цархIил биаб илала ужра вебкIибсилис я чис-биалра хIялалбаталли, итичи илала ужра бетиуси саби ва илцад ужра белчIунсилисра лукIуси саби. Зикрула бухъяндеш яра къантIдеш биалли, адамла хьулличил бехIсурбикIуси саби. Бухъяна барес дигалли бухъянаси биру, къантIси барес дигалли къантIси биру. Амма устазли хъарбарибси биалли (вирд) зикру, илини хъарбарибсицад бирес гIягIниси саби.
- ХIиличи къячикалли дазала дулъану?
- Дазала дулъан гIергъити авал анцIбукьлизир:
а) гIявратлизирад (гьаларад я гIеларад) секIал дурадикалли;
б) адам дагьрилизивад ухъалли (кепли, къагъли, ускаи);
в) мяхIрам ахIенси цархIил жинсла адамла чархличи къячикалли (кIелра верхIел дусличиб имцIали биубли биалли);
г) хъат някъличил гIявратличи къячикалли. ХIиличи къячики хьалли, дазала дулъути ахIен. Амма ил нажас саби ва илизибад умудеш барес гIягIниси саби.
- Набчиб чебсив ну сунезивад декIарикибси хьунул хъулрачил гIерруцес? БиштIати нешличил хIербирули биалли, илдас нуни сегъуна кумекбарес гIягIниси?
- ХIечиб чебси ахIен хIела гьаларла хьунул хъулрачил гIерруцес, амма хIела дурхIни иличил хIербирули биалли, илис ихтияр лебси саби илди хIербируси хъулир калес. ДурхIни биалли, нешличил хIербирниличи хIерхIеили, хIуни беркайчил, палтар-кьяшличил, белчIудила гIягIниахълумачил ва гIямрулизир хIяжатти цархIилти секIлачил гIеббуцес чебси саби динна кьанунти хIясибли («ТухIфат», «ХIашият аш-Ширвани».
- ХIяблар хIисаб-суал хIедирути адамтала кьукья лебсив?
- ХIисаб-суал балугълабаибти лебил адамтас дирути сари, идбагунас, шагьидунас, сиддикьинтас, кьявгала изайзибад, канила изайзибад, жумягI дуги яра жумягI бархIи бебкIибтас ахIенси, ва убкIуси сягIятлизив «ал-Ихлас» (Кьулгьу) белчIунсилис ва гьар дуги калхьухIели сура «ал-Мульк» яра сура «ас-Сажда» бучIусилис ахIенси. ДекIарли буралли, илди сураби дучIнила пайдаличила багьурмадан, илди сураби дучIес вехIихьес гIягIниси сай адам гьар дуги дучIес хIейаллира, вегIла гIямрула имцIатигъунти дугур- базиралра. Ил пикри цацабехIти гIялимтала саби, амма цацабехIти гIялимти бикIули саби (ил пикри бархьсигъуна, дирхалачебси саби) идбагуни ва шагьидуни ахIенти лебилра камти-диалра хIисаб-суаллизи биркути саби или. («ТухIфатуль – мухIтаж»).
- Витрула дехIибала чум ракагIятла дирутив?
- Витру-дехIиба замана сабиуси саби дугила (хъатIила) дехIибала дарили гIергъи (илди сунела заманаличир дарили диаб, яра сапарличивхIели бархIехълалтачил дараб декIардеш агарли), шаладикайчи. БегIлара камти 1 ракагIятла сари, илди дирар 1,3, 5, 7, 9 ва 11 ракагIятла. Витру дехIибала кIел жураличил диру:
1)Лерил дирути ракагIятуни ца «саламличил» дарес вирар. Мисал: 11 ракагIят дарили гIур «салам» бедес, «Ташагьуд» (АттахIият) бучIули, яра белчIи «ТашахIуд» 10 ва 11 ракагIятла гIергъи салам бедес. Илгъуна журала дехIибала дирухIели, кIина ахIи «ТашахIуд» бучIес асухIебирар. Цаибил журала витрула дехIибала хIябал ракагIятличил дарес асухIебирар (карагьат), сен ахIенну илди бархIехъла фарз дехIибайчи мешудиркухIели.
2)ИмцIали дурхъасилизи халбируси саби витру дехIибала декIарли кIикIел ракагIятла даралли, «Ташагьуд» белчIи ва «салам» бедили. Витру-дехIибала хIябал ракагIятла диралли, цаибиллис гIяхIси саби (сунна) «АльФатихIя» белчIи гIергъи белчIес сура «АльАгIля», кIиибиллизиб – сура «Аль-Кафирун», хIябэсиллизиб сураби – «Аль-Ихляс», «АльФалякь» ва «Ан-Нас». Илди аятуни дучIути сари, витру-дехIибала хIябал ракагIятличир имцIати дираллира гIергъити хIябал ракагIятлизир.