бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

СУАЛТИ-ЖАВАБТИ

СУАЛТИ-ЖАВАБТИ

СУАЛТИ-ЖАВАБТИ

- Мижитлаб зикру бирухIели, чум адам биэс гIягIнити?

- Мижитлизиб чум адам цалабикаллира декIардеш лебси ахIен. Сецадла зикру хъарбарили яра барес дигули биаллира, илаб лебти адамтачи бутIили бируси саби. Сецад бахъал адамти биаллира илцад гIяхIси саби, сенахIенну халаси мажлисличиб барибси секIал кьабулбирниличи имцIякь хьул лебси саби.

- Ца адамли суненицун зикру барес вирусив сунела бегIтас яра гъамтас? Зикру бухъянси яра къантIси лебсив?

- Зикру вегIлицун баресра вируси сай. ВегIла бегIтас биаллира, гъамтас биаллира, бусурман узби-рузбас биаллира бехIсурдеш лебси ахIен. Адамли белчIунси секIал, ил зикру биаб ва себиалра цархIил биаб илала ужра вебкIибсилис я чис-биалра хIялалбаталли, итичи илала ужра бетиуси саби ва илцад ужра белчIунсилисра лукIуси саби. Зикрула бухъяндеш яра къантIдеш биалли, адамла хьулличил бехIсурбикIуси саби. Бухъяна барес дигалли бухъянаси биру, къантIси барес дигалли къантIси биру. Амма устазли хъарбарибси биалли (вирд) зикру, илини хъарбарибсицад бирес гIягIниси саби.

- ХIиличи къячикалли дазала дулъану?

- Дазала дулъан гIергъити авал анцIбукьлизир:

а) гIявратлизирад (гьаларад я гIеларад) секIал дурадикалли;

б) адам дагьрилизивад ухъалли (кепли, къагъли, ускаи);

в) мяхIрам ахIенси цархIил жинсла адамла чархличи къячикалли (кIелра верхIел дусличиб имцIали биубли биалли);

г) хъат някъличил гIявратличи къячикалли. ХIиличи къячики хьалли, дазала дулъути ахIен. Амма ил нажас саби ва илизибад умудеш барес гIягIниси саби.

- Набчиб чебсив ну сунезивад декIарикибси хьунул хъулрачил гIерруцес? БиштIати нешличил хIербирули биалли, илдас нуни сегъуна кумекбарес гIягIниси?

- ХIечиб чебси ахIен хIела гьаларла хьунул хъулрачил гIерруцес, амма хIела дурхIни иличил хIербирули биалли, илис ихтияр лебси саби илди хIербируси хъулир калес. ДурхIни биалли, нешличил хIербирниличи хIерхIеили, хIуни беркайчил, палтар-кьяшличил, белчIудила гIягIниахълумачил ва гIямрулизир хIяжатти цархIилти секIлачил гIеббуцес чебси саби динна кьанунти хIясибли («ТухIфат», «ХIашият аш-Ширвани».

- ХIяблар хIисаб-суал хIедирути адамтала кьукья лебсив?

- ХIисаб-суал балугълабаибти лебил адамтас дирути сари, идбагунас, шагьидунас, сиддикьинтас, кьявгала изайзибад, канила изайзибад, жумягI дуги яра жумягI бархIи бебкIибтас ахIенси, ва убкIуси сягIятлизив «ал-Ихлас» (Кьулгьу) белчIунсилис ва гьар дуги калхьухIели сура «ал-Мульк» яра сура «ас-Сажда» бучIусилис ахIенси. ДекIарли буралли, илди сураби дучIнила пайдаличила багьурмадан, илди сураби дучIес вехIихьес гIягIниси сай адам гьар дуги дучIес хIейаллира, вегIла гIямрула имцIатигъунти дугур- базиралра. Ил пикри цацабехIти гIялимтала саби, амма цацабехIти гIялимти бикIули саби (ил пикри бархьсигъуна, дирхалачебси саби) идбагуни ва шагьидуни ахIенти лебилра камти-диалра хIисаб-суаллизи биркути саби или. («ТухIфатуль – мухIтаж»).

- Витрула дехIибала чум ракагIятла дирутив?

- Витру-дехIиба замана сабиуси саби дугила (хъатIила) дехIибала дарили гIергъи (илди сунела заманаличир дарили диаб, яра сапарличивхIели бархIехълалтачил дараб декIардеш агарли), шаладикайчи. БегIлара камти 1 ракагIятла сари, илди дирар 1,3, 5, 7, 9 ва 11 ракагIятла. Витру дехIибала кIел жураличил диру:

1)Лерил дирути ракагIятуни ца «саламличил» дарес вирар. Мисал: 11 ракагIят дарили гIур «салам» бедес, «Ташагьуд» (АттахIият) бучIули, яра белчIи «ТашахIуд» 10 ва 11 ракагIятла гIергъи салам бедес. Илгъуна журала дехIибала дирухIели, кIина ахIи «ТашахIуд» бучIес асухIебирар. Цаибил журала витрула дехIибала хIябал ракагIятличил дарес асухIебирар (карагьат), сен ахIенну илди бархIехъла фарз дехIибайчи мешудиркухIели.

2)ИмцIали дурхъасилизи халбируси саби витру дехIибала декIарли кIикIел ракагIятла даралли, «Ташагьуд» белчIи ва «салам» бедили. Витру-дехIибала хIябал ракагIятла диралли, цаибиллис гIяхIси саби (сунна) «АльФатихIя» белчIи гIергъи белчIес сура «АльАгIля», кIиибиллизиб – сура «Аль-Кафирун», хIябэсиллизиб сураби – «Аль-Ихляс», «АльФалякь» ва «Ан-Нас». Илди аятуни дучIути сари, витру-дехIибала хIябал ракагIятличир имцIати дираллира гIергъити хIябал ракагIятлизир.

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


Хъалибарглис мягIничерти…

> Хъалибарг – дунъяличиб бегIлара жявхIелла социальный бяхIчибизла институназибад ца саби. Илкьяйдали хъалибарг сабира биштIаси пачалихъличи мешубиркуси жамигIятла белхъхIебелхъуси бутIара саби.   ГIямрула илди хIекьдешуначила нушазивад гьарилли балуси саби. ГIядатлибиубливан,...


Мура гьаларти хьуна чеблуми

Хьунуй мура гьалар халати жавабкардеш дихути сари ва иличир дахъал чеблуми лерти сари:   Хьунул хъали-цIализир муруйс тамай мутIигIли рирес чебиркур. Илис мурул вигахъес чебиркур ва иличил мурталра малхIямли рирес гIягIнибиркур, ил кьабулли калахъес риубси бирес илала чебла саби. Эгер илини...


Тулкни

Ибрагьим Халилли урши гахъес тиладибариб Аллагь ﷻ! Аллагь ﷻ! Я Раббанна я Аллагь ﷻ(3-йна) Игъфирлана зунубана я Аллагь ﷻ.   Ибрагьим Халилли урши тиладивариб, Аллагьличил ﷻ сунени вягIда бариб БегIлара дигуси кьурбайс лугьас иб, Наб Аллагьли ﷻ урши кьадарваралли.   Илис урши...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5 – ибил номерлизиб)   Урег-ибил. Къадагъаласи сари хьунул муруйс, эгер илини хIябал тIалакь дедили виалли, декIардеш агара муруй илди цагьакIли хIябал дедибал яра илди баз ургарли цацали дедибал, яра гьачамли илди дугьби дурибал тамай декIарикес пикриличил. Ил анцIбукьлизир хьунул...