бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

- Асубирару массажла кабинет абхьили, адамтас массаж дирес?

- Массажла кабинет абхьес асубируси саби, эгер илаб массаж дирухIели динна кьанунти дузахъули диалли. Массаж дирухIели адамла кьаркьайчи къячилкес гIягIниси саби. Ил багьандан ургIебси жинсла адамлис массаж дирес асубируси ахIен, сенкIун динна низам-кьяйда хIясибли, илдачи хIерикIес ва къячилкес къадагъабарибси саби, чараагарси хIяжатдеш агарли.

Ца жинсла адамтас асубируси саби лерил кьаркьа биркIантачи хIербикIес, чIиличIаличибад бехIбихьили кьукьубачи бикайчи ахIенси. Илдачи къячбилкесра асубирар, эгер иличибли гIягIниагарти пикруми алкIули хIедиалли. Илгъуна урехи алкIули биалли, илхIелира асубируси ахIен.

Къадагъа тIинтIбируси саби палтар агарли чIянкIуси камличи ва палтарли кIапIси кьаркьайчи къячилкниличира.

Къадагъабируси саби хIерикIес ва къячилкес илизиб чараагардеш хIебиалли. Рахли дебали цIакьси чараагардеш биалли, мисаллис, аравиахъес багьандан, лерилра биркIантачи хIерикIес ва къячилкес асубируси саби.

Сунела жинсла гIягIниси журала тухтур хIейалли, асубируси саби ургIебси жинсла тухтурличи дугьаилзес, хьунул адамличил варх илала мурул, мяхIрам (гъамси тухум) яра бирхауди бихьеси хьунул адам риэсли.

Чедиб бурибсилизибад аргъесли саби, массаж дируси кабинет абхьили, ургIебси жинсла адамтас къуллукъбирес чараагардеш хIебиалли гьайгьайрагу, къадагъабарибси саби. Массаж чIиличIаличибад кьукьубачи бикайчиси мерличира ца жинсла адамтасра къадагъабарибси саби, палтарличил яра палтар агарли.

(«ТухIфат аль-МухIтаж», «Мугъни аль-МухIтаж»)

 

 

- Эгер мурул адам сукъурси яра гъай хIедалуси виалли, илини сунела рурси шери редлугухIели ил суайзиб сай дудешла ихтияр цархIиллизи бедес гIягIнисив?

- Сукъурдеш, гIялимтала пикри хIясибли, дудешли рурси шери редлугухIели сунела ихтияр цархIиллизи бедеси нукьсандеш ахIен. СенкIун ил жагъал урши сунела рурсила гьалмагъ виэс лайикьсил ахIенал багьес диргалабулхъуси ахIен.

ХIебиалли, рурси шери редлугухIели, илала ихтияр цархIилличи хъарбиркуси ахIен, сунени хъарбараллицун ахIенси.

Сукъурдеш кьяйда мез хIедалнира, дудешлис сабаб ахIен рурси шери редлугухIели ихтиярлизивад ухъеси. Амма илини сунела пикри белкIличил яра лишантачил бурес виэс гIягIниси саби, цархIилван биалли, ил сунела ихтиярлизивад улхъуси сай.

(«ТухIфат аль-МухIтаж»)

 

 

 

- Асубирусив ниъ пайдаладарес, эгер ила изухIели, сегъуна-биалра нясдеш (нажас) кабикили биалли ва илдазибад барибси секIал беркес асубирусив?

- Илдигъунти ниъ пайдаладирес асубируси саби, сенкIун изухIели илди гьар мурталра умули диахъес ахъри хIебикIухIели, амма гIергъити шуртIри диалли:

  1. Ниъла ранг, тIем ва бизидеш дарсдиубли хIедиалли.
  2. Ниълизи бархбикибси нясдеш хяла яра цурала хIебиалли.
  3. Нясдеш ниълизи балу-балули кабикахъибсили биэс асухIебирар, цархIилван буралли, адамли ила нясдеш балу-балули кабикахъалли, ниъ нястази халдирути сари.

Илдигъунти тяхIяр-кьяйда тIинтIдирути сари ниъличицун ахIи нусиличи, буртличи ва цархIилтира продуктуначи, илди беркайзи пайдаладарес асубирар гьандушибти шуртIри дузахъалли.

Рахли адамли ниълизиб нясдеш чебаалли, амма ил секьяйда ила кабикибсил балули хIейалли, изухIели сабил яра цархIил тяхIярли, гIялимтала далилтани гIеббуцибси пикри хIясибли, ниъ нястази халдирути сари, ниълизи нясдеш изухIели кабикни якьинни балухIеливан ахIи.

(«ТухIфат аль-МухIтаж» имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

 

- Асубирусив зам-зам шинни вебкIибсила жаназа ицес?

- ШаригIят хIясибли, зам-зам шинни жаназа ицес къадагъабарибси ахIен. Амма ил дигеси баркьудилизира халбируси ахIен, ил макрухлизи халбируси саби. СенахIенну илди шинни вебкIибсилис сегъуналра пайда агархIели. Илди баракатла шин харжхIедаралра цархIилти журала шинничил вирцес вирухIели. Дигусини, баракатлис бара капанна дуб бяхIяхъес асубируси саби.

 

 

 

 

 

- Асубирусив ниъ пайдаладарес, эгер ила изухIели, сегъуна-биалра нясдеш (нажас) кабикили биалли ва илдазибад барибси секIал беркес асубирусив?

- Илдигъунти ниъ пайдаладирес асубируси саби, сенкIун изухIели илди гьар мурталра умули диахъес ахъри хIебикIухIели, амма гIергъити шуртIри диалли:

  1. Ниъла ранг, тIем ва бизидеш дарсдиубли хIедиалли.
  2. Ниълизи бархбикибси нясдеш хяла яра цурала хIебиалли.
  3. Нясдеш ниълизи балу-балули кабикахъибсили биэс асухIебирар, цархIилван буралли, адамли ила нясдеш балу-балули кабикахъалли, ниъ нястази халдирути сари.

Илдигъунти тяхIяр-кьяйда тIинтIдирути сари ниъличицун ахIи нусиличи, буртличи ва цархIилтира продуктуначи, илди беркайзи пайдаладарес асубирар гьандушибти шуртIри дузахъалли.

Рахли адамли ниълизиб нясдеш чебаалли, амма ил секьяйда ила кабикибсил балули хIейалли, изухIели сабил яра цархIил тяхIярли, гIялимтала далилтани гIеббуцибси пикри хIясибли, ниъ нястази халдирути сари, ниълизи нясдеш изухIели кабикни якьинни балухIеливан ахIи.

(«ТухIфат аль-МухIтаж» имам аш-Ширванила субкомментарийтачил)

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...