Суалти-жавабти
Суалти-жавабти
– Бедибси хъялис къянавиъни чебахъес багьандан – каффарат аль-ямин чичи хъарси хIябал бархIи дубуцес?
– Каффарат – барибси бунагьлис чевверхниличи лайикьикес багьандан бируси баркьуди саби. Каффарат аль-ямин гьарил хъя буунсиличи чебирхьуси гIякIа саби. Амма ил чебихънила жура дигахъуси саби адамла арцла шайчибси аги-кьяйдализибад. Давлачевси, арцла шайчир имканти лерси адамли мискинти 10 адам палтар-кьяшли бегIбарес яра хурегли бахес чебси саби. Ил барес хIейруси виалли хIябал бархIи дубуцес гIягIниси саби.
Арцла шайчирти имканти гьарзати – ил бусурмантала календарь хIясибли ца дусла кьадар (354 бархIи) хIериэс вирни саби, цацабехIти гIялимтала пикри хIясибли.
Мискинни каффарат аль-ямин гIякIа бедес дигалли, ил бедес вируси сай.
(«Шарх ибн Касим» имам аль Баджурила комментарицтачил) .
– Се баралли гIяхIси, эгер адамли мицIирли левалли сунела лебдеш пайдалабирнила шайчив къайгъилизи викили, вебкIес гьалаб чизи-биалра бедес дигули виалли?
– Ашкарси саби, адам декIли зягIипикиб-хIели сунела лебдешлла шайчив азадли, хужаим кьяйдали вяшикIес хIейруси виъни (1\3) хIябал бутIала ца бутIаличилцун ахIи.
Амма илис сай мицIирли левалли сунела лебдеш бекIбарес ва ил чизи-биалра сунес дигуси кьяйдали бедес пикри биалли, илини сунела зягIипдешличил бархбасахъи чеасес вируси сай (назру барес).
Мисаллис, эгер адамли буралли: «Нуни назру барира дила лебдешлизибад итра, ишра пулан адамлис бедес, убкIухIелила зягIипдеш сабаайчи», масла вегI иличил пайдалаикIес вируси сай зIягIипикайчи. Амма, ил декIси изай уцибхIели илала мас-мулк сунени бедес чеасибси пулан адамла вегIдешлизи шурбулхъуси саби.
(«ТухIфат аль – МухIтаж»)
– Дазала агарли Къуръан буцес асубирули ахIен. Дазала агарли гьунчив яра чинав биалра къаршиикили виалли Куръаннизирти аятуни телефойзирад дучIес асубирусив?
– ГIялимтани бурни хIясибли, телефойзирад илди дучIес асубирули саби. Гьайгьайра, Кьуръайзирти Аллагьла ﷻ гъай сари ва илди дазайчил дучIес дебали дурхъаси саби, амма дазала дареси мерла ваайчи, илкьяйда дучIес асубирули саби.
– Асубирару имамлис жамигIятла гьалав къантIа дулгъала бегI хIеваличил кайзес дехIибайчи?
– Имамла къантIаси дулгъа ахIенну бекIлибиубси, илис гIилму дални, дин бузахъни саби, гIядалат – ил саби имамла бархьдеш, динничи чекайзни. Амма, бухъянаси дулгъала бегI хIевара чегьес, кьапIара чебиэс адаблизи халбируси саби.
– Асубирусив цацун адамли мавлид белчIес? Мавлид бирухIели чумра адамла уми гьандушес асубирусив?
– Бируси саби, ца адамли белчIунси мавлидра Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Мавлидла дурабад Кьуръан бучIни, Идбаг ﷺ чевяхIварили салават бучIни, зикру бирни, хурегли балхни, савгъатуни дедлугни, тавба дирни, Идбагличила ﷺ хабурти дурнира дебали дигеси саби ва мавлидла бутIнази халдирути сари. Асубирар мавлидлис гьалаб нигет бирухIели чумал адамла у ахъили гIур мавлид белчIес.
– Чичи хъарти жумягIла дехIибала?
– ЖумягI бархIила дехIибала гьарил балугълаваибси бусурман мурул адамличи хъарти сари. Хъарти ахIен виштIасиличи, зягIипсиличи, балугълахIеибсиличи, лагъличи, хьунул адамличи. Илкьяйдали гьункьяличи, шаригIят хIясибли хIялалси сапарличив кали виалли. ИлхIелира, виубцад мижитла вакIили дарес гIягIнити сари жумягIла дехIибала.
– Закат хIебедни сегъуна журала бунагьлизи халбируси?
– Имам Ибну ХIажарли ва ар-Рамлини бурни хIясибли, закатла камсилра бутIа хIебедни халати бунагьуназибадли ца саби. Чедиб бурибсилис далилли биахъубли гIергъиси хIядис лебкули саби Абу Гьурайрачибад, Аллагьла Расулли ﷺ бурибси: «Кьиямала бархIи ЧевяхIсини бедибси давла, сунечибадра закат хIелугуси, илала гьалаб хIулбачир цIудара дамкъначил, амчIурси бекIличилси агъула чIичIала кьяйдали гьалабилзан. Илала чархлис алавбиубли, илала ляжубачи цIапIаки иру: «Ну сабра хIела давла, ну сабра хIела хазна» (аль-Бухари).
(«Аль фатава аль — МугIтамада»)
– Асубирусив кIел гъамти хьунул адамличи ца заманализив хъайчикайэс?
– Къадагъабарибси саби кIел гъамти хьунул адамличи ца манзиллизив хъайчикайэс, илди кIел рузи биаб, ниъла рузби биаб, нешла рузи ва рузила рурси биаб.
Дурхъаси Кьуръайзиб бурили саби (мягIна): «(ХIушаб къадагъабарибси саби кIел рузичи хъайчикадиэс (къадагъа бархьайчи бетаурси хIебиалли). Марлира, Аллагь ﷻ Чевурхуси, УркIецIичевси сай». Амма ил къадагъа заманалис саби, ва ил убисуси саби магьарлизирси рузбазирад ца яра нешла рузи ребкIалли. Илкьяйдали бетаурсири Идбагла ﷺ рурсиличил, ГIусманна хьунул Рукьия ребкIибхIели, Аллагьла Расулли ﷺ сунела цархIил рурси Умму-Кульсум илис шери редибсири.
(«ТухIфат аль-МухIтаж»)