бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

Суалти-жавабти

– Хьунуйзиб декIарбикили гIергъи муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли ихтияр лебсив?

– Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи кьабулдеш хIебагьахъурли риалли, муруй сунес харждарибти арц чардарес гIягIнити сари. Рахли мурул хьуна ихтияр хIясибли сарри арц харждарибти викIалли, илини ил марбарес чебси саби, бикьрумира кили. Эгер илини бикьруми кес хIейалли, хъя хIясибли хьунул маррируси сари, сари кьабулли хIериъни яра муруйс ихтияр хIебедни сунела арц илизи харждирахъес.

ЦархIилван буралли, эгер хьунуй илди арц чардарахъес тIалаббаралли, ва муруй кабизахъес хIейалли илала кьабулдеш хIясибли харждирни, илини арц черахъес хъарси саби, хьунуй сари иличил кьабулли хIериънила хъя барили гIергъи.

(«Аль – фатава аль – муътамада», «ТухIфат аль – МухIтаж», ХIашия аш – Ширвани)

 

– Дазала дулъутив, эгер бахъал адамти лебси мерличив яра транспортличив къячикибси хьунул адам яра мурул адам сайни хIебалули, васвасикIули виалли?

– Эгер васвасъала дакIудиубли диалли, дазала дуунал хIедуунал, илгъуна васвасъалали дазайчи асарбируси ахIен. ХIебиалли, адамличи чи-биалра къячикили биалли, амма ил мурул адамал яра хьунул адамал балули хIейалли, илала дазала дулъути ахIен. Амма бирхаудичевси адамли ил ургIебси жинсла адам виъни марбарили биалли, дазала дуунтази халдирути сари.

Дазала дулъути ахIен, эгер ургIебси жинсличи къячикалли, амма се къячбикибал: кам, никуби яра гъез васвасъала лерли диалли.

Илкьяйдали дазала дулъути ахIен, балули биалли ургIебси жинсличи къячикни, амма васвасъала диалли чичил къячикибал: мяхIрамличил яра урхIла адамличил.

(ИгIанат ат – ТIалибин).

 

 

– Варъаличибад закат бедлугес чебсив, эгер мирхъили I00 килограмм варъала дуслис лугули биалли?

– ГIялимтала бирхаудичебси пикри хIясибли, варъа сунела дакIубиънила жураличибли закат бедес чебси лебдешлизибадси ахIен (закат аль-гIайн). ХIебиалли, варъаличибад закат бедлугуси ахIен.

Варъаличибад цархIил масличибад кьяйда закат лугуси саби ил вачарла мас биалли. Мисаллис, адамли вачар барес или варъа асили виалли, дус бикили гIергъи (354 – 355 бархIи) илини 2,5 процент бедес чараагарси саби, вачарла дусла нисабличи абиркалли.

(«Аль – мажмугI», шархI аль – Мугьаззаб, ХIашият – Тармаси»)

 

– Асубирусив хьунул адамлис мурдали рашес бурсириэс, эгер тренер – хьунул адам риалли яра мурул адам мяхIрам виалли (мурул яра гъамси тухум, сунес шери рукьес асухIебируси)?

– Эгер хьунул адамли динна кьяйдурти дузахъули риалли ва урхIла мурул адамти лебси мерличир хIериалли, мура ихтияр хIясибли, илис мурдали рашес бурсириэс асубирар.

Илис хьулчили дурцули имцIатигъунти динна гIялимтани ГIумарла дугьби гьандуршули сари: «Бурсибарая хIушала дурхIни куртIбикIахъес, урги-дергализибад иртахъес ва ябуличиб мурдали башахъес». Ил тяхIярли мурдали башниличи бурсибирнилизиб хьунул адамтала ва мурул адамтала ургаб декIардеш агара.

Бирхаудичебси хIядислизиб бурили саби, Аллагьла Расулли ﷺ буриб: «Валрумачиб мурдали башути гIяхIти хьунул адамти, – илди Кьурайш кьамла хьунул адамти саби».

Имам Ибну ХIажар аль-ГIяскьаляни сунела «ФатхI аль – Бари» жузлизиб лукIули сай: «…валрумачиб мурдали башули …» ибти дугьбани чебиахъули саби гIярабунала гьаман валрумачиб башни». Илкьяйдали урчачиб мурдали башахъесра къадагъабарибси ахIен.

(«Файд аль – Кьадир», «ФатхI аль – Бари»)

 

– ВиштIаси бусурмайзи халирусив илала бегIтани ил акIубли гIергъи ислам дин кьабулбарили биалли?

– Нешла канилав дурхIя ветаурхIели (после зачатия), бегIтала дин виштIасила динна хасдешла бекIлибиубси лишанни бируси саби. ВиштIаси ветаурхIели (зачатие) бегIтазивад ца бусурман виалли, жинсличи хIерхIеили виштIасира бусурмайзи халируси сай.

ДурхIя нешла канилизивхIели бегIти бусурманти хIебиалли, амма виштIаси акIайчи яра ил балугълавиайчи бегIтазивад цали яра кIилилра ислам кьабулбарили биалли, виштIасира бусурмайзи халвируси сай.

Гьанбушибси тяхIярлизиб бегIтази халбирути саби дудеш-нешцун ахIи, хала неш, хала дудеш, яра илдала гьалабти бегIти. ЦархIилван буралли, чедиб гьанбушибти тухуматазибад чили-биалра ислам дин кьабулбарили биалли, виштIасира бусурмайзи халируси сай. ИлхIелира бегIтани ислам кьабулбарилил хIебарилил, илди мицIиртил ахIенал декIардеш агарси саби. Мисаллис, виштIасила хIебирхути бегIти биалли, илхIели илала хала дудешли ислам кьабулбарили виалли, виштIаси бусурмайзи халируси сай. Яра дурхIяла бегIти бебкIили биалли, амма хала дудешли ил балугълавиайчи ислам кьабулбарили виалли, дурхIя бусурмайзи халируси сай.

(«Мугъни аль – МухIтаж»)

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...