ЗухIа дехIиба дурхъадеш
ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи манзилла авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.
ЗухIа-дехIиба ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, илди 4, 6, 8 ракагIятлара дарес вирар, бегIлара дахъал – 12. Нигет биру гьар дехIибайс. БехIбихьудлизиб «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «Аш-Шамси» (Кьуръа бяхI 595) ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «аль-Духа» (Кьуръа бяхI 596) ва «аль-Ихляс» дучIа. Илди хIеделчIаллира кири биуси саби, амма делчIалли кири халаси саби.
ЦацабехI гIялимтани зухIала дехIибайс гIергъи иш балга барахъес маслигIятбирули саби: «Роббигъфир ли вархIамни ва туб гIялайя, иннака анта-т-тавабу-р-рахIим». МягIна: Я Аллагь ﷻ, хIу набчивад чевверхи, набчи ряхIму-уркIецIибара, ну ХIечи чарулхъусира, ХIези саби тавбаикIес гIягIниси, тавба кьабулбируси ца ХIу сайри ряхIму-уркIецIила ВегI.
ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи, белчIес гIягIниси балга саби:
اللّهُمَّ إن الضُّحاءَ ضحاؤك والبهاءَ بَهاؤك والجَمالَ جمالك والقوةَ قوتك والقدرةَ قدرتك والعِصمةَ عصمتك اللهم إن كان رزقي في السماء فأنزله وإن كان في الارض فأخرجه وإن كان مُعسَّرا فيَسِّره وإن كان حراما فطهِّره وإن كان بعيدا فقرِّبه بحق ضحائك وبهائك وجمالك وقوتك وقدرتك آتني ما آتيت عبادك الصالحين
«Аллагьумма инна з-зухIаа зухIау-ка, ва-ль-багьаа багьау-ка, ва-ль-джамала джамалу-ка, ва-ль-кьуввата кьуввату-ка, ва-ль-кьудрата кьудратука, ва-ль-гIисмата гIисмату-ка. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа-анзиль-гьу, ва ин кана фи-ль-арзи фа-ахриж-гьу, ва ин кана мугlяссаран фа-яссир-гьу, ва ин кана хlараман фа-тIтlагьгьир-гьу, ва ин кана багlидан фа-кьарриб-гьу, би-хlакъкьи зухlаи-ка, ва багьаи-ка ва джамали-ка, ва кьуввати-ка, ва кьудрати-ка, атини ма атайта гIибадака с-салихIина».
Шурбаталли: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIяла замана – ХIела замана саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь - ХIела цIакь, хъярхъдеш – ХIела хъярхъдеш, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, ванзализиб биалли ил набчи дураберк1а, къиянси биалли, ил гьамадбара, бунагьласи биалли, бунагьагарсили биахъа, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва хъярхъдеш багьандан. ХIед мардеш дирути лугърасгъуна пай набра чесабаахъа».
КIинайс 80 яра 1000 тикрарбиру:
رب اغفرلي وا رحمني و تب علي إنك أنت تواب الرحيم
«Роббигъфир ли вар хIамни ва туб гIалайя иннака анта- таввабу-р-рахIим».
ЗухIа балгаличила хIяди-суназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсини ﷻ буриб: «Алжанализир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малаикли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу!? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!»
Аллагьла Расулли ﷺ буриб: «ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).
Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа сари. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).
Абу Гьурайрани буриб: «Расулуллагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).
Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан зухIа дурусли барес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси –Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; 12 ракагIятла дирусилис Аллагьли ﷻ Алжанализиб мургьилизибад кIялгIя тIашбалта». (Ибн Маджа, Тирмизи).
Тирмизили гьанбуршуси хIядислизиб гIурра буриб: «Даим ЗухIа дехIибала дирутала бунагьуни умудирути сари, хIятта илди урхьула хьамхьализирти пушягIуницад лерли диалра». Илини иргъахъули саби лерилра кам-гьамти бунагьуни урисули биъни.
Адамлизир 360 урегцIали лига лерти сари, илди биркIунти цализи ца дархдяхъибти сари ва илдала гьарилличи садакьа хъарси саби, ил гьарил лигаличи ряхIму чебетиу. ЗухIа дехIиба суннатла кIел ракагIятла дехIибай илдас садакьалара мер бурцу.
ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисаллис лебкис, лебилра узбира рузбира ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдуллагь бин Джарадли буриливан, Аллагьла Вакилли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» балга хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа-дехIибала диреная.
МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ хIушаб гьар шайчибад кумекбараб! Амин.