бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Цанякълан мушлукья

Цанякълан мушлукья

Ца урши леври, сайра мушлукья ветаэс хьуликIуси. Амма ил цалра спортла секциялизи кьабулирули ахIенри, сенахIенну илала ца някъ аги. Амма ил дебали къайгъичевсири ва шагьарла лерилра секциябази сай бурсиварахъес ибси тиладиличил дугьаилзулри. Ца тренерли илала чIумадеш чебаили, ил бурсиварес кьасбариб.

Ил урши дебали бажардичевси ва чекайзурси увухъун. Илини тренерла лерилра хъарбаркьуни тамандирулри ва сунела имканти гьаладяхI аркули, чIумадеш ва цIакь чедиахъулри. Ил абзур дус абзличи бурсивирулри, илини дусла бухIнаб ца уюн бяркъур, илала кумекличил чедивикес вируси. Дусла гIергъи тренерли ил абзаначи укиб.

– Секьяйда вирусира ну абзикIес ара-сагъти, кIелра някъличилти уршбачил? – урухиуб урши.

Амма тренерли иб:

– Сеналра нушани халбирехIе. Рахли бетаэс.

Уршили илди абзаначиб чедибдеш сархиб. Илини даим ил уюн пайдалабирулри ва гьарил абзлизив чедииркулри. Тренерли ил гьатIира мягIничерти абзаначи укиб. Урши илавра чедиикиб. ГIергъиси абзла гIергъи илини тренерлизи хьарбаиб:

– Секьяйда бетаруси ну ца някъличил ара-сагъти мушлукьябачив чедииркес?

Тренерли жаваб бедиб:

– ХIуни ца уюн балусири, иличивли чедибдеш сархусири. Ил приемличи къаршиси цархIил контрприем саби лебси – къаршикарла балуй някъ буцили. ХIела биалли ил агара.

 

 

Амина Аюбова

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


«Муриси къяналичиб кьутIкьуси бархьдеш гьалаб саби»

Гьалабван набзи бурибси къяна сабни аргъира.   АнцIбукьуни гIямрулизир сегъунти-дигара дирар. ЦацахIели къяна буресра чебиркути манзилти дирули дирар. Диннизибра бикIули бирар гIяхIдешлис къяна буралли, бунагь лебси ахIен или. Нуни аргъира къунба бугьути адамти имцIали биъни. Чули барибси...


Балга-дугIя

Хала нешла балга Я Кьудратла ВегI Аллагь ﷻ! ХIела уркIецIилизирад МухIяммад Идбагла ﷺ шафагIятлизирад, Кьуръа баракатлизирад декIармадираба. Гьанагар изайзирад, дяхIагар балагьлизирад дерцахъаба, Аллагь ﷻ! Нушачибад хIярамси гьарахъбарили, хIялалси гьарзабара, зягIипти изайзибад мурахасбатурли,...


Бархьдеш

ГIярабиялизиб кIел гечликьяна сафарличи дурабухъири. Илди башули бамсурхIели, тIашбизурли бамсриахъес кьасбариб. Илдазивад цала шел бехIцIари лерри, кIиибилла биалли хIябал. Илди букес или кабиибхIели, ца шалгIевулхъуси гьункья къаршиикиб. Илдани илра живариб чучил варх кьацIли укахъес. Илдани...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...