бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ШягIбан – Идбагла ﷺ баз

ШягIбан – Идбагла ﷺ баз

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби; хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.

«Аллагьли ﷺ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги чехIердирути сари ва бахъал аллагьунартала ва бусурман узичи хIябал бархIила чеди гьимбукIили калунтала ахIи, бунагьуни урисути сари». Идбагли ﷺ бурибси саби: «ШягIбан базла байхъайчибси дугилизив Аллагь ﷺ гьарли-марли бегIла гIяшси закличи кайцIуси сай ва «Кьальб» жинсла мазала масла балализирти гъезла лугIиличиб бахъал адамтала бунагьуни черисути сари». Нушала МухIяммад Идбагли ﷺ бурибсири: «ШягIбан базла цархIилти бузрачиб дурхъадеш, цархIилти идбагуначиб дила дурхъадешцад леб».

Нушабра ашкарливан, нушала Идбаг ﷺ сай, сай багьандан лебил лебдеш акIахъубси, хIераягу сецад дурхъали виэс гIягIнилил ил цархIилти идбагуначив. ШягIбан базлизиб барибси гIяхIси гIямал 700-на дурхъабирар ва заки абиур сегъуналра пардав агарли. Идбаглира ﷺ буриливан, ШягIбан базла у «шааба» ибси гъайлизибад касибси саби, илини иргъахъу «тIинтIбирни» ибси мягIна, ил базлизиб гIяхIдеш тIинтIбирар. Ил базлизиб дебали дурхъали бетаурси гIямал саби – дуббуцари. Ил багьандан Аллагьла Расул ﷺ лебил ШягIбан баз дубурцули вири. Цазаманализиб Асмат бин Зайдли Идбаглизи ﷺ хьарбаиб сен Идбагли ﷺ ШягIбан базлизив дубурцес илцад халаси къайгъи бирусирил, илала суаллисра ишгъуна жаваб лебри: «ШягIбан баз Ражаблара, Рамазара ургабси баз саби, ил базлизибра халкьла гъира камбирар, халал къайгъира дурахIебуркIу. Ил базлизиб биалли, лерил дарибти гIяхIти гIямалти Аллагьличи ﷻ ахъдирути сари. Набра дигулра, дила гIяхIти баркьудлуми Аллагьличи ﷻ ахъдурцухIели, ну дубуцили виэс». Марлира, Идбагли ﷺ буриливан бетарули саби, Ражаб баз бакIибхIели халкьла халаси иштяхI бирар керила баркьудлуми дарес, амма Ражаб баз бехIбирхьухIейс Рамазан бакIес гIурра цагьатIи баз лебгу или, адамтала къайгъи камбирар. Ил багьандан ШягIбан базлизиб гьатIира халаси къайгъибирес хIяжатси саби. Нушаб илди бузри гибни Аллагьла ﷻ шайчибадли халаси уркIецIи саби, илдазиб нушани, нушала даимли кавлуси хъайс пайдалабиэси, халаси мас бучес дирехIе. Лебил баз дуббуцес хIейрусини, дегIлара гьаларти хIябал, ургарти хIябал, ва гIеларти хIябал дуцаллира дебали дурхъали бирар, дебали дурхъали бирар 15 ибил бархIи дубуцнира.

ХIядислизибра бурули саби, ШягIбан базла цаэсти хIябалра, ургарти хIябалра, гIергъити хIябалра дуцалли, илис Аллагьли ﷻ 70 идбаглагъуна кири лукIа, ва 70 дус гIибадат барибси лагълагъуна даража бедлуга. Ит дуслизив ил вебкIаллира, шагьидли убкIар или. Илкьяйдали дурхъали бетарар, цаэсилра бегIла гIергъисира хамис (четверг) бурхIни дубуцалли. ХIядислизиб бурули саби: «Аллагьли ﷻ вягIда бирули саби цаэсилра, бегIла гIергъисира хамис бурхIназив дубурцуси лагъ Алжунтази арукес». ГIурра цархIил хIядислизиб леб: «Марлира ШягIбан баз цIализибадси пардав саби. Набчил къаршивикес дигусира ил базла хIябал бархIилра дубуцаб. Илкьяйдали ил базлизиб салават имцIабарни дурхъаси саби. ШягIбан базлизибра леб, дебали дурхъаси дуги – Бараатла дуги. Бараатла дуги ШягIбан базлизиб дебали дурхъаси дуги саби 15-личибад 16-личи (цабехIтани бурули саби 14-личибад 15-личи). «Бараат» – ибси гъайли иргъахъу умувиънила, декIарвикнила мягIна. Ил дугилизиб вайти гIямалтала бегIти Алжанализибад декIарбирути саби, гIяхIти гIямалтала бегIти Жагьаннаблизибад декIарбиру.

Абу Гьурайрани бурибси хIядислизив Идбаг ﷺ викIули сай: «ШягIбан баз байхъала биубси дугилизив набчи ЖабрагIил малаик вакIили викIар: «Я МухIяммад e! ХIеризи заклизи!» Нуни хьарбаира: «Иш се дуги саби?», - или. Илини иб: «Иш дугилизир Аллагьли ﷻ уркIецIила 300 унза ибхьути сари, ва лугърала бунагьуни умудиру: дин батурталара, уркIи гIергъиталара, бугьтан чебирхьанталара, гъай-мез диранталара, держли бужанталара, адамтала ургала белхъанталара, бегIтала ибси хIебиранталара, зинакарталара, пахручебталара, питни диранталара калайчи. Марлира Аллагьли ﷻ илдачи уркIецIи хIебиру, чули илди бунагьуни датайчи». Цазаманализив ГIиса Идбаг ца хала дубурала мякьлавад аркьулири, илини илаб халаси, цIуба къаркъа чебаиб. ГIиса хIяйранвиубли, ил къаркъа гIяхIил чебаэс алаввашули леври. Ил заманализиб Аллагьли ﷻ иличи вяхIъю бархьиб: «ХIейгахъадив хIед иличибра тамашала секIал чебаэс?» ГIиса Идбагли u дигахъаси или жаваб чарбатурси заманализибал шури кIел бутIаличи бутIиб. Шурила ухIнав адам леври, илала някълаб шиниша гIяйса лебри, мякьлабра тIутIила галга лебри. Ил адам ГIиса Идбагличи u хIеризурли викIар: «Иш галга - дила ризкьи саби». Илизи идбагли u хьарбаиб: «ХIу сецадхIи виублири ишав?» Ил адамли иб 400 дусличи гъамли виублира или. Чебаибсиличи тамашавиубси ГIиса Идбаг Аллагьличи ﷻ дугьайзур: «Я дила Аллагь ﷻ! ХIуни их хIела лагъличив гIяхIси чилра акIахъубли хIергудра». Илисра Аллагьли ﷻ иш жаваб бедиб: «Их адамла 400 дусла гIибадатличиб гIяхIти сари – кIел ракагIятла дехIибала, МухIяммадла ﷺ умматла лагъли, ШягIбан баз байхъала биубхIели дарибти». Ил бакьибхIели ГIиса u викIар: «Нура МухIяммад Идбаглаﷺ умматла виасри!» Ил багьандан дурхъали бирар ил дуги Аллагь ﷻ гьануршули, гIибадатлизиб, дехIибайзиб беркIни.

Гьарли-марли Кьудратла ВегI Аллагь ﷻ викIули сай: «ТиладивикIусила нуни таманхIебареси тилади лебу? Нуни убасес хIейруси журала хIялумцIла лебу? КьацI биха викIуси леву нуни ил хIебедили ватеси? Илкьяйда Кьудратла ВегI Аллагьли ﷻ сунечи сегъунти тиладлумачил дугьабизес бирарал аргъахъиб. Бараатла дугилизиб хIяйна сура «Ясин» бучIа. Цайна бучIухIели кьасбиру – гIямру гIеркъадарнилис, кIинайс бучIухIели кьасбиру – балагьуназивад верцахънилис, хIяйнайс бучIухIели кьасбиру – ризкьи гьарзабарнилис.

АхIерти динна узбира, рузбира, хIурматла дучIанти. Гьар деза Аллагьлис ﷻ биаб нуша ишдусла хIяббузрачи адаахънилис, нушанира хIебалехIе дакIибти хIяббузри деркIес дирухIел. Дунъяла гIямрулизир гьар бархIи кьацIличила пикридикIуливан, ишбархIира пикридулхъехIе ахиратлизибси талихIличила, нушабра бегIла гIергъиси, чараагарси сафарличи дурадулхъухIейс пайдалабиэси бурчехIе.

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Хъалибарглис мягIничерти…

> Хъалибарг – дунъяличиб бегIлара жявхIелла социальный бяхIчибизла институназибад ца саби. Илкьяйдали хъалибарг сабира биштIаси пачалихъличи мешубиркуси жамигIятла белхъхIебелхъуси бутIара саби.   ГIямрула илди хIекьдешуначила нушазивад гьарилли балуси саби. ГIядатлибиубливан,...


ХIял-тIабигIятли сай жагаируси

Гьалабван гIямрулизибадси ца ишгъуна анцIбукь хIясиббарира. Ца кинолизибадси бутIа чебиахъулри. Хьунул адамли беркала бируси мерличирти лерил секIал зянкъдикIахъулри, тIалхIяна дялчулри ва ахъли чIяррикIули, сунела белкIунси макьала чарбарахъес гъайрикIулри. Ил паргъатрарес бирули ахIенри илаб...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


Салат

ГIягIнидиркур: Шампиньон шайтIа кьапIни – 400 гр; гIяргIяла диъ – 300 гр; хияр – 4; гидгари – 4; гIявадеш, зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ШайтIа кьапIни умударили, авал-шел бутIаличи кьисдарили, духъутIдиайчи дерцIая. Делхьи...


Мура гьаларти хьуна чеблуми

Хьунуй мура гьалар халати жавабкардеш дихути сари ва иличир дахъал чеблуми лерти сари:   Хьунул хъали-цIализир муруйс тамай мутIигIли рирес чебиркур. Илис мурул вигахъес чебиркур ва иличил мурталра малхIямли рирес гIягIнибиркур, ил кьабулли калахъес риубси бирес илала чебла саби. Эгер илини...