бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи заманала авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.

 

ЗухIа-дехIибалала ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, бегIлара дахъал – 12. «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «аш-Шамси» ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «ваз-ЗухIа» ва «аль- Ихляс» дучIа. Илди хIедалули яра хIейгули хIеделчIаллира кери биуси саби, амма делчIалли кери халаси саби. ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи белчIес гIягIниси балга саби: «Аллагьумма инна зухIа зухIаука, вальбагьаа багьаука, валь-джамала джамалука, валь-кьуввата кьувватука, валь-кьудрата кьудратука, валь-гIисмата гIисматука. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа анзильгьу, ва ин кана фильарзи фаахрижгьу, ва ин кана мугlяссаран фаяссиргьу, ва ин кана хlараман фатlагьгьиргьу, ва ин кана багlидан факьаррибгьу, бихlакьи зухlаика, ва багьаика ва джамалика, ва кьувватика, ва кьудратика, атини ма агlтlайта гlибадака ссалихIина».

Шурбаталли мягIна: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIя – ХIела зухIя саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь – ХIела цIакь, ахъри – ХIела ахъри, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, къиянси биалли, ил гьамадбара, хIярамси биалли, умубара, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва Кьудрат – цIакь багьандан. ХIуни набра хIела лугърас лугуси га».

ЗухIа балгаличила хIядисуназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсили буриб: «Алжайзир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малайкли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!».

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).

Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа саби. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).

Абу Гьурайрани буриб: «РасулуЛлагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).

Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан дурусли зухIа дарес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси – Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; вецIну кIира ракагIят дирусилис Аллагьли ﷻ Алжайзиб мургьилизибад кIалгIя тIашбалта» (Ибн Маджагь, Тирмизи).

ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисайс лебкис, лебилра узбасра рузбасра ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдулла бин Джарадли буриливан, Аллагьла Расулли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» аят хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа - дехIибала диреная».

МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ нушаб гьар шайчиб кумекбараб! Амин.

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


Суалти-жавабти

- Хала БархIилара Кьурбан-Байрамлара ургабси манзиллизиб бусурман адамтас мукъри дирес асубирусив? Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарсилизи халбирули саби. - Гьайгьайрагу, асубируси саби. Ил заманализиб барибси мекъ талихIагарси ибси дугIла пикри саби. ШаригIятли илдигъунти секIайчи...


ХУРЕГ БАЛКЬАРАХЪНИ

Долма (8 порция) ГIягIнидиркур: ТIутIила кIапIри – 300 гр; белкьунси диъ – 1 кг; биринж – 1 стакан; цIуба жерши – 1; итан жерши – 4 цула; бурт – 400 гр; кьар, зе, исиут, дерубти специяби – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: тIутIила кIапIри зукьиси...


ХIяжла дурхъадеш

Динна 5 рукнулизибад хIяж дурхъабарибси саби. Мисаллис, шагьадат, дехIибала, дуббацари - кьаркьа бируси рукну саби, закат - мас-хазнали бируси рукну саби. ХIяжлизиб биалли, Аллагьли ﷻ кIел журала гIибадат цаладяхъили сай, кьаркьа биркIантани ва масличил, ил багьанданра дурхъасилизи бейгIунси саби....


Юсуф Идбаг

- Ишавад архIякьядра наб дигул хIебарили, Ну рикIуси хIейкIадли къиян-жапа дахъдирис. Ил замана Зулайха унза гIекIес дуцIрухъун, Илис дигул хIебарес, Юсуф хъярхъли гьавухъун, ГIеларадли хъямрики, буциб хIева, гъярбердиб, Илизивад верцили, Юсуф хIилхIи дуравхъун. Зулайхара аррякьи, ГIязизлизи...


Буралаби

Аргъличи къакъмабирхъид, бяхIлизи хъу маделгIад. Хъубзарлис дигуси тяхIярли ахIен дягI булхъуси. ДяхIцIила битIакI хIебирар. Мурталра берхIи хIебирар. 5.ТIярхъилабад бухъунси дягI бугIярси бирар. ГербикIуси къаркъаличир шин хIедашар. ДяхIцIи я хIеркIли архIеху, я цIали игхIейгу. Миъ...