бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи заманала авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.

 

ЗухIа-дехIибалала ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, бегIлара дахъал – 12. «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «аш-Шамси» ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «ваз-ЗухIа» ва «аль- Ихляс» дучIа. Илди хIедалули яра хIейгули хIеделчIаллира кери биуси саби, амма делчIалли кери халаси саби. ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи белчIес гIягIниси балга саби: «Аллагьумма инна зухIа зухIаука, вальбагьаа багьаука, валь-джамала джамалука, валь-кьуввата кьувватука, валь-кьудрата кьудратука, валь-гIисмата гIисматука. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа анзильгьу, ва ин кана фильарзи фаахрижгьу, ва ин кана мугlяссаран фаяссиргьу, ва ин кана хlараман фатlагьгьиргьу, ва ин кана багlидан факьаррибгьу, бихlакьи зухlаика, ва багьаика ва джамалика, ва кьувватика, ва кьудратика, атини ма агlтlайта гlибадака ссалихIина».

Шурбаталли мягIна: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIя – ХIела зухIя саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь – ХIела цIакь, ахъри – ХIела ахъри, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, къиянси биалли, ил гьамадбара, хIярамси биалли, умубара, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва Кьудрат – цIакь багьандан. ХIуни набра хIела лугърас лугуси га».

ЗухIа балгаличила хIядисуназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсили буриб: «Алжайзир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малайкли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!».

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).

Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа саби. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).

Абу Гьурайрани буриб: «РасулуЛлагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).

Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан дурусли зухIа дарес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси – Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; вецIну кIира ракагIят дирусилис Аллагьли ﷻ Алжайзиб мургьилизибад кIалгIя тIашбалта» (Ибн Маджагь, Тирмизи).

ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисайс лебкис, лебилра узбасра рузбасра ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдулла бин Джарадли буриливан, Аллагьла Расулли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» аят хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа - дехIибала диреная».

МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ нушаб гьар шайчиб кумекбараб! Амин.

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Салаватла дурхъадеш

Гьачам машгьурси имам ХIясан аль-Басричи ца гьести гIямрула хьунул адам ракIили, пашманни рикIар: - ХIурматла шайх! Бара гьаларван дила цайли–цаси рурси ребкIиб, нура анцIкьила цIализир ратурли. Нуни илгъуна децI чекасес хIерирус. Бурсирарабагу ну балгаличи, наб муэрлизир рурси чераили, дила...


Тулкни

Бисмиллагьи РяхIманир РяхIим АлхIямдулиЛлагь шукру, багьахъурил дин «Ислам»   Деза Аллагьлис биаб дин «Ислам» багьахъурси, Сай хIекьли марварили, иманра бухахъибси, Кьалубалализирад бусурманти дарибси. АлхIямдулиЛлагь шукру багьахъурси дин...


Суалти-жавабти

- Акбар бучIухIели цацабехIтани халати тIулбала никуби байдарили, хIулбачи суркдирули дирар. шаригIятлизиб илис сегъуна далил лебси? - Акбар бучIухIели, бусурмай «…Ашгьаду Анна МухIяммада ррасулюЛлагь…» ибти дугьби дакьибхIели, халати тIулбала никуби байдарили,...


Шавваль базла дурхъадеш

Шавваль базла 6 бархIи дубдуцалли, лебил дус дуббуцибсилисгъуна кири бируси саби.   Нушала Идбаг ﷺ викIули сай: «Чи Рамазан базлизив дубуцили, гIур гIеларад 6 Шавваль базлизир дуцаллира, лебил дус дуббурцули калунсиван вирар». Иш хIядисра, чили ца гIяхIси бараллира, илис вецIал илдигъунти дирар...


Идбагли ﷺ дурибти ахират гъамбикIнила лишанти

Ахират гъамбикIниличила бурути дахъал лишанти лерти сари халатира диштIатира. Халати лишанти гьачамлис дагьардулхъес дехIдихьили ахIен. Амма иличила бурути диштIати лишанти хIясибдарес вирар.   ДиштIати лишанти: Дагьрила шайчирти цIябдеш имцIадикIули сари, багьудлуми (динна шайчирти)...