бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи заманала авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.

 

ЗухIа-дехIибалала ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, бегIлара дахъал – 12. «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «аш-Шамси» ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «ваз-ЗухIа» ва «аль- Ихляс» дучIа. Илди хIедалули яра хIейгули хIеделчIаллира кери биуси саби, амма делчIалли кери халаси саби. ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи белчIес гIягIниси балга саби: «Аллагьумма инна зухIа зухIаука, вальбагьаа багьаука, валь-джамала джамалука, валь-кьуввата кьувватука, валь-кьудрата кьудратука, валь-гIисмата гIисматука. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа анзильгьу, ва ин кана фильарзи фаахрижгьу, ва ин кана мугlяссаран фаяссиргьу, ва ин кана хlараман фатlагьгьиргьу, ва ин кана багlидан факьаррибгьу, бихlакьи зухlаика, ва багьаика ва джамалика, ва кьувватика, ва кьудратика, атини ма агlтlайта гlибадака ссалихIина».

Шурбаталли мягIна: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIя – ХIела зухIя саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь – ХIела цIакь, ахъри – ХIела ахъри, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, къиянси биалли, ил гьамадбара, хIярамси биалли, умубара, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва Кьудрат – цIакь багьандан. ХIуни набра хIела лугърас лугуси га».

ЗухIа балгаличила хIядисуназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсили буриб: «Алжайзир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малайкли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!».

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).

Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа саби. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).

Абу Гьурайрани буриб: «РасулуЛлагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).

Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан дурусли зухIа дарес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси – Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; вецIну кIира ракагIят дирусилис Аллагьли ﷻ Алжайзиб мургьилизибад кIалгIя тIашбалта» (Ибн Маджагь, Тирмизи).

ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисайс лебкис, лебилра узбасра рузбасра ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдулла бин Джарадли буриливан, Аллагьла Расулли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» аят хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа - дехIибала диреная».

МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ нушаб гьар шайчиб кумекбараб! Амин.

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


ЖумягI бархIила суннатуни

Ассаламу гIялайкум, ахIерти динна узби, жумягI бархIила суннатуначила бирар нушала вягIза.    Аллагь ﷻ нушачи дугьаизурли викIули сай: «Ва дирхути, хIуша жумягI бархIи жидарибхIели хутIбаличи лехIяхъахъес, дехIибала дарахъес, къалабадикирая ва вачурти датирая ил хIушаб гIяхIси...


Дурхъати дугьби

Бусурман узис бируси балга   ХIядислизиб бурили саби: «ВалхIелуси бусурман узис бируси балга ЧевяхIси Аллагьли ﷻ кьабулбируси саби. Илала бекIла мякьлав вархьибси малаик вируси сай, гьар илини балга бирухIели «Аминь» викIуси ва илисра тяп илгъуна тиладибируси. Мисаллис,...


Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад...


Иличирли декIардулхъулра

Нушала тах шагьар МяхIячкъалализирти гIямру дахъ дебали дуцIли ардашули сари. Адамти даим къалабали саби хIянчиличи ва белчIудиличи балкьаэс. Буралли, адамтала гIямрула халаси бутIа гьундурачиб арбашан биубли саби. СенахIенну шагьар халабикIухIели ва илала ца мерличивад цархIил мерличи ваэс...


«Дарга, барая балга»

ГIяллаева ПатIимат БяхIмудовна акIубси сари Дахадаевла районна КьярбачIимахьила шилизир 1981 ибил дуслизир. Илала белчIуди 1987 ибил дуслизиб бехIбихьибсири, Къаякентла районна Сагаси Вихърила школализиб. БелчIудилизир гьаларяхI аррякьунси илини кIел класс тамандариб ва КьярбачIимахьила школализиб...