бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи заманала авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.

 

ЗухIа-дехIибалала ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, бегIлара дахъал – 12. «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «аш-Шамси» ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «ваз-ЗухIа» ва «аль- Ихляс» дучIа. Илди хIедалули яра хIейгули хIеделчIаллира кери биуси саби, амма делчIалли кери халаси саби. ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи белчIес гIягIниси балга саби: «Аллагьумма инна зухIа зухIаука, вальбагьаа багьаука, валь-джамала джамалука, валь-кьуввата кьувватука, валь-кьудрата кьудратука, валь-гIисмата гIисматука. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа анзильгьу, ва ин кана фильарзи фаахрижгьу, ва ин кана мугlяссаран фаяссиргьу, ва ин кана хlараман фатlагьгьиргьу, ва ин кана багlидан факьаррибгьу, бихlакьи зухlаика, ва багьаика ва джамалика, ва кьувватика, ва кьудратика, атини ма агlтlайта гlибадака ссалихIина».

Шурбаталли мягIна: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIя – ХIела зухIя саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь – ХIела цIакь, ахъри – ХIела ахъри, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, къиянси биалли, ил гьамадбара, хIярамси биалли, умубара, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва Кьудрат – цIакь багьандан. ХIуни набра хIела лугърас лугуси га».

ЗухIа балгаличила хIядисуназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсили буриб: «Алжайзир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малайкли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!».

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).

Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа саби. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).

Абу Гьурайрани буриб: «РасулуЛлагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).

Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан дурусли зухIа дарес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси – Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; вецIну кIира ракагIят дирусилис Аллагьли ﷻ Алжайзиб мургьилизибад кIалгIя тIашбалта» (Ибн Маджагь, Тирмизи).

ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисайс лебкис, лебилра узбасра рузбасра ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдулла бин Джарадли буриливан, Аллагьла Расулли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» аят хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа - дехIибала диреная».

МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ нушаб гьар шайчиб кумекбараб! Амин.

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Редакциялизи суал

- Нушани 90-ли ибти дусмазир сарри дехIдихьибти дазала-дехIибала дирули ва нушала дахъал чеблуми учидикили сари дуббуцарира дархли. Кьабулбарибси хIяжли илди хIедарибти дехIибала ва уркалунти дуббуцарла бунагьуни ицутив? - Чараагарли уркIи-уркIилавад тавба дарес чебиркур калунти дехIибала ва...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


Дурхъаси Лайлатуль Кьадрила дуги

Бусурмантала умматлис Лайлатуль Кьадрила дуги хасси тяхIярла шабагъат саби, чусра УркIецIила ВегI Аллагьли ﷻ пешкешбарибси. Кьуръайзиб бурули саби: «Лайлатуль Кьадрила дуги азир базличиб дурхъаси саби» или. Илала мягIна – 1000 баз, чузибра Лайлатуль кьадрила дуги агарти. Ил дуги...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


Сагабарая буркьунза

Имам аль-Бухарила ва имам аль-Муслимла дурхъати хIядисунала дабзти жузазиб бегIлара гьалабси мерличибси хIядислизиб бурили саби: «Гьалжанализи хьурахIейру сунела тухумтачил бархбас къяббердахъибси». Тухумтачил бархбас хIебузахъни бусурман диннизиб халаси бунагьлизи халбирули саби....