бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIала дехIибала

ЗухIа дехIибала дирнила замана бехIбирхьуси саби савли берхIи хьарзабличибад гъуцла бухъяндешлацад (хIябалра байхъалара метрла) ахъдешличи абаибхIели, яра берхIи гьаббакIила 20 минут дикибмад, ва дай хIерила замана баайчи даимбируси саби. Илис бегIлара гIяхIси замана - бархIила шаласи заманала авал бутIала ца бутIа даимбиайчи.

 

ЗухIа-дехIибалала ракагIятуни бегIлара камли 2 диэс гIягIнити сари, бегIлара дахъал – 12. «Аль-ФатихIялис» гIергъи цаибил ракагIятлизир «аш-Шамси» ва «аль-Кафирун», кIиибиллизир – «ваз-ЗухIа» ва «аль- Ихляс» дучIа. Илди хIедалули яра хIейгули хIеделчIаллира кери биуси саби, амма делчIалли кери халаси саби. ЗухIа-дехIибала дарили гIергъи белчIес гIягIниси балга саби: «Аллагьумма инна зухIа зухIаука, вальбагьаа багьаука, валь-джамала джамалука, валь-кьуввата кьувватука, валь-кьудрата кьудратука, валь-гIисмата гIисматука. Аллагьумма ин кана ризкьи фиссамаи фа анзильгьу, ва ин кана фильарзи фаахрижгьу, ва ин кана мугlяссаран фаяссиргьу, ва ин кана хlараман фатlагьгьиргьу, ва ин кана багlидан факьаррибгьу, бихlакьи зухlаика, ва багьаика ва джамалика, ва кьувватика, ва кьудратика, атини ма агlтlайта гlибадака ссалихIина».

Шурбаталли мягIна: «Я, Аллагь ﷻ, гьарли-марли зухIя – ХIела зухIя саби, чебяхIдеш – ХIела чебяхIдеш, жагадеш – ХIела жагадеш, цIакь – ХIела цIакь, ахъри – ХIела ахъри, мяхIкамдеш – ХIела мяхIкамдеш сари. Я Аллагь ﷻ, дила беркала заклизиб биалли, ил хIуни набчи бархьа, къиянси биалли, ил гьамадбара, хIярамси биалли, умубара, гьарахъли биалли, гъамбара ил ХIела зухIяла дурхъадеш, чебяхIдеш ва Кьудрат – цIакь багьандан. ХIуни набра хIела лугърас лугуси га».

ЗухIа балгаличила хIядисуназир дахъал дурили сари. Илдазибад цализиб ЧевяхIсили буриб: «Алжайзир ЗухIа бикIути къапу лерти сари. Кьиямала бархIи Аллагьла ﷻ уличил малайкли иру: «Къайгъиличил зухIа бирули калунси, ва Аллагьла ﷻ лагъ, чинаври хIу? Илди хIела къапу сари, Аллагьла ﷻ кумекличил ила ацIи!».

Аллагьла Расулли ﷺ буриб: ЧевяхIси Аллагь ﷻ викIуси сай: «Эй Адамла урши! БархIи бехIбирхьухIели авал ракагIят дирес азгъинмайруд, бархIи ахъайчи Нуни ил сунес пайдалабирахъис!» (Абу Давуд).

Абу Заррли баахъни хIясибли, Аллагьли ﷻ иб: «ХIушазивад гьарилли хIушала лигубасра биркIантасра багьа бедес гIягIниси саби. Гьарил тасбихI (Ла илагьа иллаЛлагь), гьарил такбир (Аллагьу Акбар) садакьа саби. Кьабулбарес кьасбарни ва гIяйиббирнилизивад гIелумилзни садакьализи буйгIуси саби. ЗухIали илала мер бурцуси саби» (Муслим).

Абу Гьурайрани буриб: «РасулуЛлагьли ﷺ наб хIябал секIал аманатдариб: гьар бархIи хIяйна улгахъес, савли кIел ракагIятла зухIа дирахъес ва усес кайхьес гьалав балга витр дураберкIахъес» (Муслим).

Расулуллагьли ﷺ буриб: «МукIурвакIибсиливан дурусли зухIа дарес чилилра хIейрар. Ил мукIурбакIибтала балга саби!» (ХIяким). Аллагьла Расулли ﷺ гIурра буриб: «Мурталра заманаличир зухIа-дехIибала дирутала бунагьуначивад Аллагь ﷻ чевурхуси сай. КIел ракагIятла зухIа-дехIибала дируси азгъин ахIен; авал ракагIятла дируси – мартазивад сай; урегал ракагIятла дируси – абзур бархIи анцIкьилизивад акьувалта; гехIел дируси – Аллагьличи ﷻ бирхутазивадли сай; вецIну кIира ракагIят дирусилис Аллагьли ﷻ Алжайзиб мургьилизибад кIалгIя тIашбалта» (Ибн Маджагь, Тирмизи).

ЗухIа-дехIибайс кумеклис цагьатIи дурхъаси хIядис мисайс лебкис, лебилра узбасра рузбасра ил дурхъаси суннат-дехIибала дирахъес кумекли бетарар. ГIябдулла бин Джарадли буриливан, Аллагьла Расулли ﷺ иб: «Мунапикьли (кIибяхIяй) зухIа-дехIибала хIедиру ва «аль-Кафирун» аят хIебучIа» (Дайлами). КIибяхIянтачи мешухIедикес багьандан зухIа - дехIибала диреная».

МухIаммад Идбагла ﷺ суннатунас гIердаахъес Аллагьли ﷻ нушаб гьар шайчиб кумекбараб! Амин.

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


Аджапсандали

ГIягIнидиркур: Баклажан – 1 кг; помидор – 600 гр; муриси перец – 500 гр; набадари – 500 гр; базилик – 50 гр; кинза – 50 гр; петрушка – 50 гр; жерши – 2 бекI; итан жерши – 5 цула; кориандр – 1 ч.кьулса; уцхо-сунели –...


Юсуф Идбаг

Иш дунъяла жагадеш Зулайхас цIябкабиуб, Хурегла тIягIям агу, я хIулбас гьанкI агара: Аррякьи ил туснакъла къапулигIи тIашризур, УркIилизиб дардличил хIулбазир бисаличил, Руржуси тIамаличил Юсуфлизи гъайрухъун: - Туснакълав сайра или вари хIед гьанмабикаб, Иш дунъяла туснакъра, цIябдешра наб...


МухIяммад Идбагла ﷺ суннатуни сегъунти сари?

ХIядислизиб бурули саби: «Чили мицIирбаралра дила сегъуна-биалра суннат, илини шабагъат кайсу, сабира ЧевяхIсила гьунчиб алхунти даршал адамлис бедлугусигъуна».   Ишар нушани цацадехIти суннатуни хIушаб гьаладирхьехIе, сарира гьар бархIи дирес гьамадти.  ЖамигIятла дехIибайчи...


ЧIичIала ва хъулки

Левли уили сай ца чIичIлуми дурцан. Илини чIичIлуми дуцили илдала агъулизирад дармунти дирутас агъу бирцули уили сай. Агъу бакIахъили гIергъи, илди чула мер-мусаличи дурхьули ва цархIилти дурцули. Гьачамра илини чIичIала буцили чIаплизи кабатурли хъули чарулхъухIели, берхIи гIелабикилри. Ил...


Се сари гIямру?

ЦацабехIти пасихIчебти адамтани бурули саби, гьарли-марли гIямрула мягIна багьес багьандан, чузи халаси мягIна бухIнабуцибти мераначи ваэс гIягIниси саби или: больница, туснакъ, ва хIябри. Илдани адамтала гIямрула дурхъадеш ва дарсдикIудеш чебиахъу. Илди меранани нуша ЧевяхIсилис мукIурдешличи ва...