бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Дурхъаси Кьуръан

Дурхъаси Кьуръан

Нушачи баибси хIядисла ишгъуна мягIна леб: «БегIлара гIяхIси баркьуди - Кьуръан бучIни ва ил бучIахъес цархIилти бурсибирни».

 

Кьуръан Аллагьла ﷻ бегIла гIергъиси жуз саби, гIyp Илини дунъяличи жуз хьурахIебиру. ДиштIати жузи Аллагьли ﷻ дархьиб хIядурли кIапIрази яра уркьлази делкIи. Заманала бухъяндешли илди нушачи сахIедаиб, Кьуръан биалли, дунъяличи цархIил тяхIярли хьурабариб: Аллагьла ﷻ шайзирад ЖабрагIил малаикли Идбаглис ﷺ Кьуръа аятуни дучIни, Идбаг ﷺ иличи лехIирхъни, гIyp Аллагьли ﷻ Идбаглизи ﷺ илди аятунала мягIна баянбирни.

Кьуръан - дунъяличиб бегIла жагаси, жагатазибад бегIла черикIла Кьиямала бархIи сабаайчи дунъялис чараагарли хIяжатти багьудлумала, мурхьти духути пикрумала хазна, гьар шайчибад дурусси ва умуси дунъяла бекI жуз саби, сунезиб дунъяличи хьурабарибла ца хIярпалра барсхIебарибси ЧевяхIси Аллагьла ﷻ гъай саби.

Кьуръан apaгIeб дунъялис ва умуси гьар адамлис рурхIуси шала ва Аллагьла ﷻ уркIецIи саби. Аллагьу ТягIялани иб: «…Ва бархьира Нушани хIушаб шала» (сура «Ан-Нисаъ» -I74 б).

Кьуръан ЛавхIул МахIфузличибад (МяхIкамбируси уркьули) Рамазан базла Лайлат-уль-Кьадрила дуги бегIла удирти зубрачи кабухибси саби. Илабад биалли ЖабрагIил малаикли 23 дусла бухIнаб бутIнадли МухIяммад Идбагличи ﷺ баахъиб.

Кьуръан цалабикибси саби 114 сурализибад (сурат), илдазир 6236 (6666) аят, 77934 дев лер. БегIла бухъянси «Бакьара» сура саби, дегIла къантIти «Ан-нас» ва чумал сура хIяб-хIябал аятлизирад цаладикибти сари.

ГIялимтани бурни хIясибли, Кьуръа гьарил аятла мягIна 60 000-личир имцIали сари.

УчIес къулайли биахъес Кьуръан 30 бутIаличи бутIили саби, Кьуръа ил бутIалис жуз (жузъ) бикIар, жузла байхъайс – хIизб (хIизбу), хIизбла байхъайс – рубгI (рубгIун) – жузла авбутIа.

Кьуръа 114 сурализибад бегIла дурхъаси саби «ФатихIя» (Гьаргбируси, ибхьуси), цархIилван буралли «АлхIям», сунезира арагIеб Кьуръа мягIна каберхурси. Бурили саби, «ФатихIя» бебкIала ахIенти гIурилти излумас дарманбирар или.

«ФатихIяличила» Идбагла ﷺ асхIяб ГIяли ибн Абу ТIалибли иб: «ФатихIя» сурала лерилра мягIнуби делкIунти жузи 70 валрилицун ардухес имканбикIур».

ХIядис хIясибли, «Ясин» Кьуръа уркIи саби. Аллагьличи ﷻ ва Диванна бархIиличи вирхусини ил белчIалли, иличивад чевурхар. ХIушала бебкIибтас ил зумали бучIеная».

«Ясин» белчIнила кири бебкIибтас бедалли, илдала гIязабуни кункдирар. БелчIунсилис биалли, хIябрази хIярибихьибтицад кири биур.

«Зулзилат» сура биалли, халбиру Кьуръа байхъайзи.

Дурхъаси саби «Ихлас» (Кьулгьу) сурара. Ил Кьуръа хIябал бутIала цализи халбиру: ил хIяйна белчIалли (хаслира савлила дехIибайс гIергъи), арагIеб Кьуръан белчIунхIелицад кири лукIа.

Кьуръа аятуназибад бегIлара дурхъаси саби «Аят-уль-Курси».

МухIяммад Идбагли ﷺ иб: «Аль-Бакьара» сурализиб лебси саби таж, Кьуръа бекI. Ил бучIуси гьарил юртлизибад шайтIан бубшар. Ил «Аят-уль-Курси» саби.

БелчIунси «Аят-уль-Курсилис» хIясиббируси ужра хIябрала агьлулис бедалли, гьарил хIяблизи 40 нур кадурхар. Ил аят вай жунжазибад мяхIкамдешра саби.

Кьуръайчила гIякьлумазирад:

Кьуръайчивли гъайикIуси хIекьси сай.

Кьуръайчибли хIукму бируси вархьси сай.

Кьуръайчил цавалги вяшикIуси шабагъатлаиру.

Кьуръан дунъяла ва зубрала черикIла чихъдешра жагьдешра саби.

Абу Фадльли белгибариб: Аллагьу ТягIялани сунела Жузлис 10 у дедиб: Кьуръан, Фуркъан, (гIяхIсира вайсира декIарбиркуси) Китаб (жуз), Танзиль (хьурабарибси), Гьуда (бархьси гьуни), Hyp, РяхIмат, ШифагI, (арадешбируси), PyxI, Зикр.

 Кьуръайзиб бурули саби зубрачила, планетабачила, ванзаличила, тIабигIятличила ва аргъличила, духълумала ва мицIирагла дунъяличила, алкIниличила ва бубкIниличила, бебкIибти мицIирбирниличила ва Диванна бархIиличила. Гьалжаналичила ва жагьаннабличила, хIялалсиличила ва хIярамсиличила, дехIибайчила ва дуббурцниличила, закатличила ва хIяжличила, вачар бузахънила кьяйдуртачила ва вачарлизиб шилтахъ асухIебирниличила, бегIтачила ва дурхIначила. Узбачилти, бусурмантачилти, унрубачилти, тухумтачилти бархбасуначила, дурхъати дургъбачила (гъазават), гIяярвашнила тIалабуначила ва дахъал цархIилтачилара.

Кьуръан дурхъаси жуз саби, илизирти сари хьурадарибси мер ва замана хIясибли сураби кIел бутIаличи дуртIу:

– Маккала 86 сура, 6I0-622 дусмазир хьурадарибти;

– Мадинала 28 сура, 622-632 дусмазир хьурадарибти. Мадинала сураби Маккализир хьурадарибтичир духъянти сари. «Ал-ФатихIя» кIелра шагьарлизиб хьурабарибси саби.

Дунъяличиб бегIла дурхъаси жуз Кьуръан саби.

ЖабрагIил малаикли иб: «Кьуръа ца хIярп белчIунсилис Аллагьли ﷻ даршал гIяхIдеш (нигIмат) дедлуга». Расулуллагьлира ﷺ буриб: «Аллагьла ﷻ жузлизибад ца хIярп белчIунсини гIяхIси баркьудилисгъуна савгъат кайсу». ХIядислизиб бурни хIясибли, гьаланачи халаси къияйчил, аъ-маъкайкIули, хатIаиркули, амма кIинайс Кьуръай жагали учIес бурсивиубсилис кIиркали кири бирар. Амма саби гъарацIли бучIалли, иличи Кьуръан лягIнатбикIар. Кьуръай жагали учIес бурсивиъни Аллагьлис ﷻ гIибадатла ца жура ва Аллагь ﷻ сунечи разивирахънилис сабаб саби.

ГIяли асхIябли иб: «Кьуръан абалкунси шала саби, сабира мурталра хIебилшуси, ил океан саби, сунелара мурхьдеш адамла гIякьлули багьурли таманбарес хIейруси».

Нушала МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Кьуръайзибад ца хIярп белчIунсилис, ца гIяхIси баркьуди лукIуси саби, гьарил гIяхIси баркьуди биалли, вецIнали имцIабирар».

Ахъри габ нушаб ЧевяхIси Кьудратла ВегI Аллагьли ﷻ сунела Дурхъати дугьби дархьли дучIахъес. Амин!

 

 

МухIяммад МяхIяммадов

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


ГIемчбушибхIели се ирес гIягIнисил

ГIемчикIни – адамла саби-сабил бетаруси саби, илхIели гьигьикIути диркIанти умудирути сари. Ил багьандан Аллагьлис ﷻ деза багьахъес гIягIниси саби: «АльхIамдулиЛляхI» или.   ГIемчибхIели мухIли някъли яра явлухъли кIапIбарес чебиркур, хабарагарли алавчартачи кIантIури...


Аджапсандали

ГIягIнидиркур: Баклажан – 1 кг; помидор – 600 гр; муриси перец – 500 гр; набадари – 500 гр; базилик – 50 гр; кинза – 50 гр; петрушка – 50 гр; жерши – 2 бекI; итан жерши – 5 цула; кориандр – 1 ч.кьулса; уцхо-сунели –...


Буралаби

Адамличи адамла диги – дишес хIейрути цIа сари. ВегIлис хIейгуси цархIиллисра хIебиру. Вайси хабар жявли тIинтIбирар, гIяхIси хабар – кьанни. Вавни дерхъалли бирар мирхъили варъа бируси. МалхIямси гъайлира адам шадвиру. Някъбани вайси баралли, бекIли жаваб луга. Пикриагардеш...


Суалти-жавабти

- ДехIибала дируси мерличир яра палтарличир кадикибти гъез лерли диалли, дехIибала халдирутив? - Адамла гъез мурул адамла диаб яра хьунул адамла диаб нясдешлизи (нажаслизи) халдирути ахIен. Ил багьандан, гъез лерси мерличир дарибти дехIибала дулъути ахIен. Амма илди мяхIрам ахIенси хьунул адамла...


Се сари гIямру?

ЦацабехIти пасихIчебти адамтани бурули саби, гьарли-марли гIямрула мягIна багьес багьандан, чузи халаси мягIна бухIнабуцибти мераначи ваэс гIягIниси саби или: больница, туснакъ, ва хIябри. Илдани адамтала гIямрула дурхъадеш ва дарсдикIудеш чебиахъу. Илди меранани нуша ЧевяхIсилис мукIурдешличи ва...