бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Бусурмантала 5 чебла

Бусурмантала 5 чебла

Бусурмантала 5 чебла

Ислам динни хъарбирули саби адамла хIял-тIабигIят адаблашал ункъдирахъес, алавти адамтачил бегIлара гIяхIти бархбасуни кадизахъес. Аллагьла Расулла ﷺ лерилра гIямру нушаб гIибрат сари. Илала гIямрулизирад ва дурутазирад нушани балулра нушачи бусурмантачи хъартачила.

 

Гьарил бусурман адамла цархIилти бусурмантала гьалар 5 чебла лерти сари:

Салам бедибхIели чарбирес; гIемчбушибсилис гIяхIдеш балгес; живарибсилис жаваб чарбарес; зягIипсиличи гьаввикIес; вебкIибси бегIла гIергъиси гьунчи гьунивватес.

 

1. Салам чарбирни.

ЧевяхIси Аллагьли ﷻ Кьуръайзиб хъарбариб: «ХIушаб салам гибхIели, тяп илкьяйдали салам чарбиреная, яра гьатIира гIяхIси салам бедлугеная».

ГIялимтала цаси пикри хIясибли, бегI гьалаб салам лугни суннат саби, саламлис жаваб чарбирес биалли чараагарси фарз саби. Адамтала кьукьялис салам бедлугалли, цали жаваб чарбараллира баибси саби. Къадагъаласи саби ургIебси жинсла адамтас салам бедлугес, илди гъамти ва тухумти хIебиалли, ил тяхIярли жаваб чарбиресра къадагъабарибси саби.

 

2. ГIемчбушибсилис «Аллагьли ﷻ уркIецIибараб хIечи» ирни.

Бахъалгъунти бусурмантани балули ахIен диннизиб се бурес чебаахъилил мякьлавсини гIемчбушибхIели. Исламлизиб маслигIятбирули саби «ЯрхIаму-ка Ллагь» ибти дугьби дурахъес, шурбаталли «Аллагьли ﷻ уркIецIибараб хIечи» ибси саби.

Ибну ХIаджар аль-Аскьаляни «ФатхIуль Барилизив» викIар: «ГIяхIмад ва Абу ЯгIля имамтани ГIяйшачибад (р.гI.) баахъибси хIядислизиб балахъули саби: «ХIушазивад гIемчбушибсини «АльхIамдулиЛлагь» бураб, илала мякьлабтани биалли «ЯрхIаму-ка Ллагь» бураб.

 

3. ЖиварибхIели жаваб чарбирни.

Живарни гIялимтани кIел жураличи буртIули саби: мекъличи живарни ва цархIил журала живарни. Мекъличи живарниличила буралли, гIялимтала пикри хIясибли, илис жаваб чарбарес чараагарли чебси саби, Абу Гьурайрачибад баахъибси Идбагла ﷺ хIядис пикрилизизи касили: «бегIлара вайси хурег мекъличиб саби, сунечира давлачебти жибарили, мискинти жихIебируси. Мекъличи живарнилис жаваб чархIебарни, Аллагьличи ﷻ ва Илала Расулличи ﷺлехIхIяхъни саби».

ЦархIил мерличи живарибхIели, ил жи кьабулбарни дигесилизи халбируси саби. Амма кIелра тяхIярлизиб жи кьабулхIебаресра асубируси саби марбареси багьана лебли биалли.

 

4. ЗягIипсиличи гьаввикIни.

ЗягIипси динна узичи гьаввакIни дебали кьиматчебси анцIбукьлизи халбируси саби, нушала замана иличи камли пикри бяхIчииули биалра. Аллагьла Расулли ﷺ буриб: «70 азир малаик чараагарли Аллагьлизи ﷻ бархIи ахъайчи дулгути сари, савли зягIипсиличи гьаввакIибси гьарил бусурман багьандан, эгер бусурман зягIипсиличи бархIехъ гьаввакIалли, илис балгаличил 70 азир малаик савлиличи бикайчи Аллагьличи ﷻдугьадилзути сари, Гьалжанализиб биалли илис цIедеш дурчути сари.

Идбагли ﷺ зягIиптачил секьяйда виэс гIягIнисил гIибрат чебаахъибсири. Илини даим зягIиптала агиличила хьарбиусири, илдачи гьаввикIусири, хIяжатсилис кумек гIеббиахъусири. АсхIябтани биалли илис гIелабад башули, гьарил имкан пайдалабирусири ва кумеклис чула лебси секIал бедлугусири.

 

5. ВебкIибси гьунивватни.

ВебкIибси гьуниввалтни жамигIятла чебла саби. Эгер вебкIибси чилилра гьунивхIеталли, ил хIярииурхьуси мер-мусаличибти лебилра балугълабаибти мурул адамтас бунагьбиуси саби. Чили-виалра ил гьуниваталли, чисалра бунагь хIебиур.

Бараъ бин Азибани баахъибси хIядислизиб бурили саби: «Идбагли ﷺ нушачи хъарбариб жаназаличилси ганзи гьуниббалтахъес, зягIипсиличи гьаввикIахъес, жиибсилис жаваб чарбирахъес, гIембушибсилис гIяхIдеш балгахъес ва зулмулиувсилис кумекбарахъес».

Илди бусурмантачи шелра тIалаб Абу Гьурайрани баахъибси ца хIядислизир цаладяхъили сари, ил хIясибли Идбагли ﷺ буриб: «5 секIал чараагарли черти сари бусурман адамличи сунела узи бусурмайчилти бархбасуназир: саламлис жаваб чарбирес; гIемчбушибсилиси арадеш булгес; живарибсилис жаваб чарбирес; зягIипсиличи гьаввикIес, вебкIибси гьунивватес».

Гьайгьайрагу, илди 5 тIалабличил гIямал бируси саби или пикривикIес асухIебирар шаригIят бузахъуси бусурман адамлис. ТIалабуни гьатIира дахъал сари, нушани гьандушибти биалли Аллагьла Расулла ﷺ ца хIядислизиртицун сари.

 

ГIяхIмад МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


МухIяммад Идбагла ﷺ баракатла хьунри

Жувайрият МухIяммад Идбагла ﷺ хьунул Жувайрият Бану Мусталакь кьамла бекI Харисла рурси сарри. Ил бану Мусталакь кьамличилси дергълис гIергъи ясирбуцибти-ургар лерсири. Илис Барра бикIусири. Ил сунела кьамлизивадси узикьар Мусафия бин Сафванна хьунул сарри, сайра ил дергълизив алхунси. Ил...


Ан-Низамия мадрасалис – 950 дус

ДР -ла тах шагьарлизиб халаси халкьани-ургабси мажлис бетерхур, ан-Низамия мадраса акIахъубхIейчибад 950 дус дикнилис хасбарибси. Ил исламла дунъяла ургарти даршдусмала бегIлара мягIничебтазибад цали бируси багьудила центр саби.   2025 ибил дусла декабрь базличиб МяхIячкъалализиб лебил...


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...