бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Бусурмантала 5 чебла

Бусурмантала 5 чебла

Бусурмантала 5 чебла

Ислам динни хъарбирули саби адамла хIял-тIабигIят адаблашал ункъдирахъес, алавти адамтачил бегIлара гIяхIти бархбасуни кадизахъес. Аллагьла Расулла ﷺ лерилра гIямру нушаб гIибрат сари. Илала гIямрулизирад ва дурутазирад нушани балулра нушачи бусурмантачи хъартачила.

 

Гьарил бусурман адамла цархIилти бусурмантала гьалар 5 чебла лерти сари:

Салам бедибхIели чарбирес; гIемчбушибсилис гIяхIдеш балгес; живарибсилис жаваб чарбарес; зягIипсиличи гьаввикIес; вебкIибси бегIла гIергъиси гьунчи гьунивватес.

 

1. Салам чарбирни.

ЧевяхIси Аллагьли ﷻ Кьуръайзиб хъарбариб: «ХIушаб салам гибхIели, тяп илкьяйдали салам чарбиреная, яра гьатIира гIяхIси салам бедлугеная».

ГIялимтала цаси пикри хIясибли, бегI гьалаб салам лугни суннат саби, саламлис жаваб чарбирес биалли чараагарси фарз саби. Адамтала кьукьялис салам бедлугалли, цали жаваб чарбараллира баибси саби. Къадагъаласи саби ургIебси жинсла адамтас салам бедлугес, илди гъамти ва тухумти хIебиалли, ил тяхIярли жаваб чарбиресра къадагъабарибси саби.

 

2. ГIемчбушибсилис «Аллагьли ﷻ уркIецIибараб хIечи» ирни.

Бахъалгъунти бусурмантани балули ахIен диннизиб се бурес чебаахъилил мякьлавсини гIемчбушибхIели. Исламлизиб маслигIятбирули саби «ЯрхIаму-ка Ллагь» ибти дугьби дурахъес, шурбаталли «Аллагьли ﷻ уркIецIибараб хIечи» ибси саби.

Ибну ХIаджар аль-Аскьаляни «ФатхIуль Барилизив» викIар: «ГIяхIмад ва Абу ЯгIля имамтани ГIяйшачибад (р.гI.) баахъибси хIядислизиб балахъули саби: «ХIушазивад гIемчбушибсини «АльхIамдулиЛлагь» бураб, илала мякьлабтани биалли «ЯрхIаму-ка Ллагь» бураб.

 

3. ЖиварибхIели жаваб чарбирни.

Живарни гIялимтани кIел жураличи буртIули саби: мекъличи живарни ва цархIил журала живарни. Мекъличи живарниличила буралли, гIялимтала пикри хIясибли, илис жаваб чарбарес чараагарли чебси саби, Абу Гьурайрачибад баахъибси Идбагла ﷺ хIядис пикрилизизи касили: «бегIлара вайси хурег мекъличиб саби, сунечира давлачебти жибарили, мискинти жихIебируси. Мекъличи живарнилис жаваб чархIебарни, Аллагьличи ﷻ ва Илала Расулличи ﷺлехIхIяхъни саби».

ЦархIил мерличи живарибхIели, ил жи кьабулбарни дигесилизи халбируси саби. Амма кIелра тяхIярлизиб жи кьабулхIебаресра асубируси саби марбареси багьана лебли биалли.

 

4. ЗягIипсиличи гьаввикIни.

ЗягIипси динна узичи гьаввакIни дебали кьиматчебси анцIбукьлизи халбируси саби, нушала замана иличи камли пикри бяхIчииули биалра. Аллагьла Расулли ﷺ буриб: «70 азир малаик чараагарли Аллагьлизи ﷻ бархIи ахъайчи дулгути сари, савли зягIипсиличи гьаввакIибси гьарил бусурман багьандан, эгер бусурман зягIипсиличи бархIехъ гьаввакIалли, илис балгаличил 70 азир малаик савлиличи бикайчи Аллагьличи ﷻдугьадилзути сари, Гьалжанализиб биалли илис цIедеш дурчути сари.

Идбагли ﷺ зягIиптачил секьяйда виэс гIягIнисил гIибрат чебаахъибсири. Илини даим зягIиптала агиличила хьарбиусири, илдачи гьаввикIусири, хIяжатсилис кумек гIеббиахъусири. АсхIябтани биалли илис гIелабад башули, гьарил имкан пайдалабирусири ва кумеклис чула лебси секIал бедлугусири.

 

5. ВебкIибси гьунивватни.

ВебкIибси гьуниввалтни жамигIятла чебла саби. Эгер вебкIибси чилилра гьунивхIеталли, ил хIярииурхьуси мер-мусаличибти лебилра балугълабаибти мурул адамтас бунагьбиуси саби. Чили-виалра ил гьуниваталли, чисалра бунагь хIебиур.

Бараъ бин Азибани баахъибси хIядислизиб бурили саби: «Идбагли ﷺ нушачи хъарбариб жаназаличилси ганзи гьуниббалтахъес, зягIипсиличи гьаввикIахъес, жиибсилис жаваб чарбирахъес, гIембушибсилис гIяхIдеш балгахъес ва зулмулиувсилис кумекбарахъес».

Илди бусурмантачи шелра тIалаб Абу Гьурайрани баахъибси ца хIядислизир цаладяхъили сари, ил хIясибли Идбагли ﷺ буриб: «5 секIал чараагарли черти сари бусурман адамличи сунела узи бусурмайчилти бархбасуназир: саламлис жаваб чарбирес; гIемчбушибсилиси арадеш булгес; живарибсилис жаваб чарбирес; зягIипсиличи гьаввикIес, вебкIибси гьунивватес».

Гьайгьайрагу, илди 5 тIалабличил гIямал бируси саби или пикривикIес асухIебирар шаригIят бузахъуси бусурман адамлис. ТIалабуни гьатIира дахъал сари, нушани гьандушибти биалли Аллагьла Расулла ﷺ ца хIядислизиртицун сари.

 

ГIяхIмад МяхIяммадов

2026-09-01 (РабигIуль-Авваль 1448 д.) №9.


ЖумягI бархIила суннатуни

Ассаламу гIялайкум, ахIерти динна узби, жумягI бархIила суннатуначила бирар нушала вягIза.    Аллагь ﷻ нушачи дугьаизурли викIули сай: «Ва дирхути, хIуша жумягI бархIи жидарибхIели хутIбаличи лехIяхъахъес, дехIибала дарахъес, къалабадикирая ва вачурти датирая ил хIушаб гIяхIси...


Иличирли декIардулхъулра

Нушала тах шагьар МяхIячкъалализирти гIямру дахъ дебали дуцIли ардашули сари. Адамти даим къалабали саби хIянчиличи ва белчIудиличи балкьаэс. Буралли, адамтала гIямрула халаси бутIа гьундурачиб арбашан биубли саби. СенахIенну шагьар халабикIухIели ва илала ца мерличивад цархIил мерличи ваэс...


Сегъуна саби «даргала хIева»

Миллатла мезра, гIядатунира, культурара дусмала духъяндешлизир детхIехъахъили ахIерадарес чараагарси биъниличила гьарил бархIи гъайдикIули сари халкьлизи мягIни-хIял иргъахъути гIягIниахълуми, телевизорти, газетаби, журналти, Интернетла кумекличил дузути электронный бархбасла...


Россия гъармука улка ахIен

Нушала улкали Украинализиб дурабуркIуси дявила хасси балбуц 1941-1945-ибти дусмазиб Германияла фашистуначил кабикибси нушала ВатIа ЧебяхIси дергъичиб бухъянбитIи саби. Ил багьандан ургар Россияла Президентла пресс-секретарь Дмитрий Песков илис «нушала улкали Украинализиб дурабуркIуси дявила...


Чили жаваб лугуси?

ХIера, нушала улка 35 дус хIербирули саби базарла экономикала журализиб. Демократия саби ил, бикIули саби нушачиб. Гьалаб социализмала улка сабри. Дила пикрили, гIядатла адамлис дебали балбикибси пачалихъла кабиз сабри ил. ГIе, гьаларти дусмазиб, гъаибил даршдуслихъла гъаибти дусмачибад...