бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Баркалла биаб чус…

Баркалла биаб чус…

Гьалабван МяхIячкъалализиб М.ХIяжиевла уличилси кьакьализибси мижитлизиб адаб-хIяялашалти багьудлуми дедлугуси ГIяйшат Ахматиловала уличилси школализиб балбуц бетерхур.

Ил багъишлабарилри Украинализиб бетурхуси хасси дявила балбуцлизир бутIакьяндеш дирухIели алхунти бургъантала нешанас. Илизир бутIакьяндеш дариб Сефижат МяхIяммадрасуловани бекIдеш дируси «Нешанала цIакь» бикIуси кьукьялизи кабурхути хьунул адамтани. Балбуцличи гIяхIладли бакIилри Дагъистанна муфтийла насихIятчи Айна ХIямзатова, багьудила отделла ва «Гьидаят» Центрла хIянчизарти, журналистуни.

Балбуц бузахъулри «Гьидаят» Центрла бекI Загьра ИсмягIиловани.

Илаб гъайбухъунтани буриб вегIла ВатIан балтахъули алхунти, бедибси дявила хъялис марли калунти бургъанти гьарли-марти гъабзадешчебти игитуни биъниличила.

Айна ХIямзатова сунела яргализир гъайрулхъули рикIар: «...Адамла гIямрулизир сегъунти-дигара гьалабизуни, имтихIянти ва жура-журала къияндешуни дирути сари. Амма гьарил адамли илди лайикьси тяхIярли ахъили, чекасесра гIягIниси саби. СенахIенну ЧевяхIсини гьар алкIусилис, нешла канилав левалли илис насибси кьисмат лукIуси саби. Нушачиб биалли чебси саби гьарил секIал сабурличил чекайсес ва шукру бирес...»

Балбуцличир илкьяйдали Анисат ГIябдуллатIи-повани жагати нашидуни зайдухъахъун.

Илдигъунти далдуцунала мурад - децIлизибти нешани ва хьунри гIеббуцес, илдас кумек гIеббаахъес. Дагъистанна «Нешанала цIакь» бикIуси организация лебилра Северный Кавказлизиб цайли цаси саби. Нуша дирхулра цархIилти регионтанира илдачибад гIибрат касили, лебилра нешани цабирниличи. Баркалла биаб чус илдигъунти гьарли-марти, чеалкIуси наслулис гIибратли биэсти, ВатIайс марти игитуни абикьуртас.

Нушала корр.

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


ГIяли ибн Абу ТIалибла мижит

Нушани гьалабра нушала белкIаназиб жIявхIелла мижитуначила бурибсири. Иш яргализиб гьанбушес дигулра ГIяли ибн Абу ТIалибла мижитличила. Илала сурат кабяхъили саби гьижрала 1271 ибил дуслизиб дураибси Афганиста 1000 афгани къурушлизиб. Илизиб нушани чебиулра халаси мижит, берхIила нуранани...


Азгъинти дурхIначила

Муртрил сахаватси ва бузери дигуси хъубзара адам хIерирули уили сай. Илала азгъинти ва кьиркьирти дурхIни буили саби. ВебкIес гьалаб хъубзарли дурхIни сунечи жибарили сай ва пулан мерличибси хъуличиб кур буркъадалли, хазна бургидая или бурили сай. Хъубзара вебкIибмад, илала дурхIни ургубализи...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...


ДехIибала черихъни

Бусурман адам 13 – 14 дус виубхIейчивад балугълаваибси сай: хIебиалли, иличи дехIибала, дуббуцари ва цархIилти Аллагьлис ﷻ дирути гIибадатла жураби (фарзани) хъарти сари. Фарзла (паризала) цадехI дехIибала уркалунси 70 дус жагьаннабла цIализив вирар или цабехIти гIялимтани буруси пикри лебси...


Имам аль-Байгьакьи

Абубакр ГIяхIмад ибну аль-ХIусейн ибну ГIяли ибну ГIябдуллагь ибну Муса аль-Хусравжирди аль-Хурасани, аль-Байгьакьи кьяйда валуси, акIубсири гьижрала 384 ибил дусла шягIбан базлизив, аль-Байгьакь мерла Хусравжирди шилизив. Аль-Байгьакь Нисабур (Нишапур) шагьарличибад гьарахъли ахIи мерлабиубсири,...