бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Баркалла биаб чус…

Баркалла биаб чус…

Гьалабван МяхIячкъалализиб М.ХIяжиевла уличилси кьакьализибси мижитлизиб адаб-хIяялашалти багьудлуми дедлугуси ГIяйшат Ахматиловала уличилси школализиб балбуц бетерхур.

Ил багъишлабарилри Украинализиб бетурхуси хасси дявила балбуцлизир бутIакьяндеш дирухIели алхунти бургъантала нешанас. Илизир бутIакьяндеш дариб Сефижат МяхIяммадрасуловани бекIдеш дируси «Нешанала цIакь» бикIуси кьукьялизи кабурхути хьунул адамтани. Балбуцличи гIяхIладли бакIилри Дагъистанна муфтийла насихIятчи Айна ХIямзатова, багьудила отделла ва «Гьидаят» Центрла хIянчизарти, журналистуни.

Балбуц бузахъулри «Гьидаят» Центрла бекI Загьра ИсмягIиловани.

Илаб гъайбухъунтани буриб вегIла ВатIан балтахъули алхунти, бедибси дявила хъялис марли калунти бургъанти гьарли-марти гъабзадешчебти игитуни биъниличила.

Айна ХIямзатова сунела яргализир гъайрулхъули рикIар: «...Адамла гIямрулизир сегъунти-дигара гьалабизуни, имтихIянти ва жура-журала къияндешуни дирути сари. Амма гьарил адамли илди лайикьси тяхIярли ахъили, чекасесра гIягIниси саби. СенахIенну ЧевяхIсини гьар алкIусилис, нешла канилав левалли илис насибси кьисмат лукIуси саби. Нушачиб биалли чебси саби гьарил секIал сабурличил чекайсес ва шукру бирес...»

Балбуцличир илкьяйдали Анисат ГIябдуллатIи-повани жагати нашидуни зайдухъахъун.

Илдигъунти далдуцунала мурад - децIлизибти нешани ва хьунри гIеббуцес, илдас кумек гIеббаахъес. Дагъистанна «Нешанала цIакь» бикIуси организация лебилра Северный Кавказлизиб цайли цаси саби. Нуша дирхулра цархIилти регионтанира илдачибад гIибрат касили, лебилра нешани цабирниличи. Баркалла биаб чус илдигъунти гьарли-марти, чеалкIуси наслулис гIибратли биэсти, ВатIайс марти игитуни абикьуртас.

Нушала корр.

2026-04-01 (Шавваль 1447 д.) №4.


Пайдалати

  Апельсин – пергер цIедеш саби, сунезибра халаси кьадарлизиб С, В кьукьяла витаминти, калий, магний, цинк, железо, фосфор ва кальций лерти ва иммунитет гIеббурцуси. Илизир кьаркьайзирти агъулати секIал дурайути антиоксидантуни лерти сари. Илини уркIила-тумала даража чIумабиру,...


ДехIибала – Алжанала умхьу

БегIтала гьалабси чебла   Дугели тIашилзнила (Кьияма ллайл) дехIибала Илди дехIибай адам Аллагьличи ﷻ вирхнила мурхьдеш ва умудеш якьиндирахъу, сенкIун илди дарни, адамлис бегIла къиянси замана – гьанкI батурли айзурли – Аллагьла ﷻ гьала мутIигIти дигиличил тIашизни саби. Илдас...


Компот

Далкьарахъни: ГIинцбала, хъярбала, дерубти курегала ва кякянтала цаца халати кьулса руржути 2 литрцад шиннизи кадихьили 5-10 минут делхьахъеная. Бизидешлис михикI вава ва апельсинна кам имцIабарая. Чакар хIейгутани варъаличил держес вирар.  Беркала ашагьаб!   Лаюса Юсуфова


Чебла

Иш анцIбукь Мисрилизиб бетаурси саби. Ца мискинни пулан адамлизирад 500 динар чеблалис сасиб. ВягIда хIясибли, илди чардарес замана баибхIели, арцла вегIли илди тIалабдариб. Амма мискинна чардарес арц агни багьандан, илини илис чардарес вачрукьязирад сасили дедиб. Илра вягIдала замана...


Гьар адамли сай-вегIси гьуни чеббиркIу

ВецIал дус гьалаб сегъунти-биалра сарихибдешуни диахъес багьандан университетлизиб багьуди касес хIяжатсири. Жагьти халкь университетлизи кабурхес, диплом касес, гIур гIяхIси хIянчи баргили, бузес къайгъилизибри.   Амма гьаннала замана аги-кьяйда дебали дарсдиубли сари. Хасти багьудлуми...