бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

Халкьла медицинализиб хIекьулли белгиси мер бурцуси саби: илала кIапIри, мякьи, гье, чIи пайдаладиру. Илди А, В, С, К, Е витаминтачил ва кальций, магний, натрий, цинк, медь, железо, калий микроэлементуначил давлачерти сари ва адамла кьаркьайчи гIяхIлашал халаси асар биру.

 

Чимхъализибси жижкIа сагъбиахъес, руди гIяхIил дузахъес ва бемдрила вай изайчи къаршили ил белхьунти, яра зярхIти кIапIрала шин дужути сари. ДулекI изули биалли, кьаркьайзир шахла бакIриби диаллира илини кумекбиру.

Илала зярхIти кIапIри михъирличи кадирхьалли бемдри убису, илкьяйдали бигубси кам сагъбиру, камла излуми, мисаллис, гъаркла изайчи къаршилира пайдалабиру.

ХIекьулла кумекличибли дягIла, букIмала изала ва подагра сагъдиру, зела цахIнабикуни хIедирахъу. Холестирин гIяшбиру ва хIилизибси лейкоцитунала даража ункъбиру.

Илини жихI гьалакбирахъу ва кьаркьала агъулати секIайзибад умубиру, кьаркьайзир кадиркути дарсдешуни кункли детурхахъу. Чакарла изала лебтасра илини кункдеш алкIахъа. ХIекьулла мякьи бегIлара пайдаласилизи халбиру. Илизибси пальмитиновая, стеариновая, линолевая, олеиновая кислотаби ва 45 процентла кьадар инулинна кумекличил кьаркьа чехIейсудеш камбиру ва чимхъа-умхитIлизир пайдаласи микрофлора алкIахъа. Чимхъа-умхитIла удибси небшлис (поджелудочная железа) хIяжатти ферментуни алкIахъа.

Халкьла медицинализир илала шин дужути сари 1 халаси кьулса хIясибли бархIилис 3 – йна бемдрила изала лебтани, урцецуни, дулекI изутани. Илкьяйдали гъез чIумадарес, жагадарес илала шин дужути сари, аллергия (крапивница) убису. Ил тяхIярли сурс-кьакьари изухIели ва цIали дигубти дяхъурби сагъдарес пайдалабируси саби. Урцецуназиб пайдаласи гликоген алкIахъа ва къаркъуби хIедирахъу.

ХIекулла мякьилизирад кофегъуна держ диру, кIапIразирад биалли салат.

Амма сецад хIекьул пайдаласи биалра ил балхIебиркути ва кьаркьа чехIейсутира адамти бирути саби. Ил багьандан тухтурла насихIятличи лехIяхъили, мяхIкамдешличил пайдалабарес чебиркур.

2026-05-01 (Зуль-КьагIда 1447 д.) №5.


ХIяжла рукнурти

ХIяж динна рукнуртала ца саби, гIялам халкьла вегI Аллагьлис ﷻ бируси гIибадатуназибад халасигъуна. ХIяж адамличи гIямрулизиб гьачам баресцун саби чебси, сунени назру баралли ахIенси.   ХIяж чеббиънилис шел шартI лер: бусурман виъни, балугълавиъни, дагьричевси виъни, азадси виъни, хIяжбарес...


Бархьдеш

ГIярабиялизиб кIел гечликьяна сафарличи дурабухъири. Илди башули бамсурхIели, тIашбизурли бамсриахъес кьасбариб. Илдазивад цала шел бехIцIари лерри, кIиибилла биалли хIябал. Илди букес или кабиибхIели, ца шалгIевулхъуси гьункья къаршиикиб. Илдани илра живариб чучил варх кьацIли укахъес. Илдани...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

ГIергъиси манзил декIарбиркниличил дархдасунти дахъал суалти хьардиули сари. Илди баяндарес багьандан иш белкI гьалабирхьулра. ДекIарвикни – хьунуйчилти бархбасуни къябаъни саби дугьбачил, белкIличил ва мез хIедалусилис лишантачил. Ислам динни хъайчикабиъни цахIнаб хIербирнила вягIда кьяйдали...


Тулкни

Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам Ахир заманала халкь, дунъяличи хъарихъур, Вайси чули гlеббурцу, бархьси гьуни бархьбалта Хlекьси гlеббурцнилизиб, илди бирар гlянцl-сукъур, Бакlиб ахир замана – пасадбиахъуб гlялам.   Гlялимти ва жагьилти, дунъяличи...


Кьурбан-байрам

ГIид аль-АдхIа—бусурмантала бекIлибиубси байрам саби. Ил Зуль-ХIижжа базла 10-ибил бархIи, ГIярафала бархIилис гIергъиси бархIи бехIбирхьуси саби. ГIид аль-АдхIалис гIергъити хIябал бархIи (11, 12, 13) «ташрикьла» бурхIни сари.   ГIид аль-АдхIала бархIилис гьалабси бархIи...