бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

Халкьла медицинализиб хIекьулли белгиси мер бурцуси саби: илала кIапIри, мякьи, гье, чIи пайдаладиру. Илди А, В, С, К, Е витаминтачил ва кальций, магний, натрий, цинк, медь, железо, калий микроэлементуначил давлачерти сари ва адамла кьаркьайчи гIяхIлашал халаси асар биру.

 

Чимхъализибси жижкIа сагъбиахъес, руди гIяхIил дузахъес ва бемдрила вай изайчи къаршили ил белхьунти, яра зярхIти кIапIрала шин дужути сари. ДулекI изули биалли, кьаркьайзир шахла бакIриби диаллира илини кумекбиру.

Илала зярхIти кIапIри михъирличи кадирхьалли бемдри убису, илкьяйдали бигубси кам сагъбиру, камла излуми, мисаллис, гъаркла изайчи къаршилира пайдалабиру.

ХIекьулла кумекличибли дягIла, букIмала изала ва подагра сагъдиру, зела цахIнабикуни хIедирахъу. Холестирин гIяшбиру ва хIилизибси лейкоцитунала даража ункъбиру.

Илини жихI гьалакбирахъу ва кьаркьала агъулати секIайзибад умубиру, кьаркьайзир кадиркути дарсдешуни кункли детурхахъу. Чакарла изала лебтасра илини кункдеш алкIахъа. ХIекьулла мякьи бегIлара пайдаласилизи халбиру. Илизибси пальмитиновая, стеариновая, линолевая, олеиновая кислотаби ва 45 процентла кьадар инулинна кумекличил кьаркьа чехIейсудеш камбиру ва чимхъа-умхитIлизир пайдаласи микрофлора алкIахъа. Чимхъа-умхитIла удибси небшлис (поджелудочная железа) хIяжатти ферментуни алкIахъа.

Халкьла медицинализир илала шин дужути сари 1 халаси кьулса хIясибли бархIилис 3 – йна бемдрила изала лебтани, урцецуни, дулекI изутани. Илкьяйдали гъез чIумадарес, жагадарес илала шин дужути сари, аллергия (крапивница) убису. Ил тяхIярли сурс-кьакьари изухIели ва цIали дигубти дяхъурби сагъдарес пайдалабируси саби. Урцецуназиб пайдаласи гликоген алкIахъа ва къаркъуби хIедирахъу.

ХIекулла мякьилизирад кофегъуна держ диру, кIапIразирад биалли салат.

Амма сецад хIекьул пайдаласи биалра ил балхIебиркути ва кьаркьа чехIейсутира адамти бирути саби. Ил багьандан тухтурла насихIятличи лехIяхъили, мяхIкамдешличил пайдалабарес чебиркур.

2026-08-01 (Сафар 1448 д.) №8.


Азгъинти дурхIначила

Муртрил сахаватси ва бузери дигуси хъубзара адам хIерирули уили сай. Илала азгъинти ва кьиркьирти дурхIни буили саби. ВебкIес гьалаб хъубзарли дурхIни сунечи жибарили сай ва пулан мерличибси хъуличиб кур буркъадалли, хазна бургидая или бурили сай. Хъубзара вебкIибмад, илала дурхIни ургубализи...


УркIи изутира леб

КIел жумягIцадхIи, улкала цацадехIти регионтазирван, нушала республикализирра цIабикьалала (топливо) багьнала шайчир гIяхIцад дарсдешуни кадикиб. Илди хаслира къячдикун шагьуртазиб хIербирути адамтачи.   Буралли, цIабикьалала багьни дусла бехIбихьудличирадал гIяхIцадла ахъдиублири. Амма...


Республикализивра цаибси

Дила белкIла игитгъуна адамличила макьала белкIес цазаманализиб къияннира бирар, гьамадлира. Мурхьти багьудлумачилси гIялимличила белкIес, хаслира ил академик виалли, лайикьси тяхIярли бетхIерар или гьанбиркули бирар. ГIялимличил ца даражаличир ихтилатдикIес, гIилмулашал мурхьти илала багьудлумачи...


Суалти-жавабти

– Мурул-хьунул декIарбикили гIергъи хьунуйзиб муруйзибад къиян –хIекь чебахъахъес (компенсация) тIалаббарес ихтияр лебсив, эгер мурул цахIнаб хIербирухIели хьуна арцличил хIерирули кали виалли? – Эгер мурул хьуна арцличил хIерирули кали виалли, илини биалли дугьбачил иличи...


Имам Абу ХIамид аль-Гъазали

УчIанничи кагъар Урши, насихIят бурес гьамадси саби, амма ил кьабулбарес къиянбулхъан, сенахIенну ил кьутIкьусин кабилзан сунела хьуланас гьуни бедлугусилис, уркIилис къадагъаласи дигухIели. Хаслира багьуди касили хьалли нафслис гIелавад вашуси ва дунъялизи вархибси. Илала пикри хIясибли,...