бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

ХIекьулла пайда

Халкьла медицинализиб хIекьулли белгиси мер бурцуси саби: илала кIапIри, мякьи, гье, чIи пайдаладиру. Илди А, В, С, К, Е витаминтачил ва кальций, магний, натрий, цинк, медь, железо, калий микроэлементуначил давлачерти сари ва адамла кьаркьайчи гIяхIлашал халаси асар биру.

 

Чимхъализибси жижкIа сагъбиахъес, руди гIяхIил дузахъес ва бемдрила вай изайчи къаршили ил белхьунти, яра зярхIти кIапIрала шин дужути сари. ДулекI изули биалли, кьаркьайзир шахла бакIриби диаллира илини кумекбиру.

Илала зярхIти кIапIри михъирличи кадирхьалли бемдри убису, илкьяйдали бигубси кам сагъбиру, камла излуми, мисаллис, гъаркла изайчи къаршилира пайдалабиру.

ХIекьулла кумекличибли дягIла, букIмала изала ва подагра сагъдиру, зела цахIнабикуни хIедирахъу. Холестирин гIяшбиру ва хIилизибси лейкоцитунала даража ункъбиру.

Илини жихI гьалакбирахъу ва кьаркьала агъулати секIайзибад умубиру, кьаркьайзир кадиркути дарсдешуни кункли детурхахъу. Чакарла изала лебтасра илини кункдеш алкIахъа. ХIекьулла мякьи бегIлара пайдаласилизи халбиру. Илизибси пальмитиновая, стеариновая, линолевая, олеиновая кислотаби ва 45 процентла кьадар инулинна кумекличил кьаркьа чехIейсудеш камбиру ва чимхъа-умхитIлизир пайдаласи микрофлора алкIахъа. Чимхъа-умхитIла удибси небшлис (поджелудочная железа) хIяжатти ферментуни алкIахъа.

Халкьла медицинализир илала шин дужути сари 1 халаси кьулса хIясибли бархIилис 3 – йна бемдрила изала лебтани, урцецуни, дулекI изутани. Илкьяйдали гъез чIумадарес, жагадарес илала шин дужути сари, аллергия (крапивница) убису. Ил тяхIярли сурс-кьакьари изухIели ва цIали дигубти дяхъурби сагъдарес пайдалабируси саби. Урцецуназиб пайдаласи гликоген алкIахъа ва къаркъуби хIедирахъу.

ХIекулла мякьилизирад кофегъуна держ диру, кIапIразирад биалли салат.

Амма сецад хIекьул пайдаласи биалра ил балхIебиркути ва кьаркьа чехIейсутира адамти бирути саби. Ил багьандан тухтурла насихIятличи лехIяхъили, мяхIкамдешличил пайдалабарес чебиркур.

2026-07-01 (МухIяррам 1448 д) №7.


БегIлара халаси багьа

Гьачам мургьи-арц дирцуси тукейзи риштIаси рурси ракIиб ва хьанцIа рангла дурхъаси къаркъализибад цалабяхъибси баки сунес бедахъес тиладибариб.  – ХIела ил асес арц леру? – хьарбаиб туке вегIли, - ил кьалли дурхъаси саби. - Гьайгьай, дила дахъал арц лер, – рикIар рурси ва...


Суалти-жавабти

- Сегъуна сура бучIес гIяхIси убкIуси адамла мякьлаб? - УбкIуси адамла мякьлаб гIяхIсилизи халбируси саби «Ясин» сура бучIни ва «Ар-РагIд». Мисаллис, Дагъистайзиб имцIаливан «Ясин» сура бучIули бирар, хIятта «Ар-РагIд» сура бучIни мягIничебсилизи...


Салат

ГIягIнидиркур: Диъ – 300 гр; картошка – 3-4; набадари – 1; хияр – 3; гидгари – 4; шиниша хъара – 1 тIакьа; зе, исиут, майонез, бурт, кьар – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: диъ, гидгури ва овощуни делхьи, дяргIяхъая ва умударили авмузанти кесекуначи...


Адамдешлизиб ахъти

Дунъяличиб вайтачибра гIяхIти адамти дебали имцIали саби. Сен илдигъунти пикруми дакIиба?   СенахIенну алавчарли кадиркути, гьарилла уркIиличи кьакьадешла ва децIла хIялани дихути анцIбукьуначи хIерхIеили, къияйзи бикибтас кумекла някъ гьабатес къалабати адамти чебиухIели. Тяп илкьяйда биъни...


Хьуна гьаларти мура чеблуми

Гьарил адамли сунела хьунуйчилти бархбасуни сунес дигуси тяхIярли кадилзахъа. ШаригIят хIясибли хIерхIейрусини биалли - сунела нафс хIясибли. ЦацабехIтани пахрубирули бирар хьунул урухрарили илизи се-дигара буйрухъбарес бирниличи, ва ил чула цIакьлизи халбирули саби. ЦархIилтани биалли, хьунул...