бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

ЧеалкIуси наслу мяхIкамбирули

ЧеалкIуси наслу мяхIкамбирули

Дахадаевла районна Морское шилизиб чеалкIуси наслулис адаб-хIяяла ва диннашалси бяркъ бедлугнила хIянчи ахъси даражаличиб тIашбатурли саби. Илис бикьридеш дирули сари школала бучIантачил детурхути шила хIурматла адамтала гьунибаънибани. Гьалабванра шила школала 5 –ибил классла бучIантала классла сягIятличир шила имам МяхIяммадхIяжи МуртазагIялиевли бутIакьяндешдариб.

БучIантачил барибси ихтилатлизиб илини буриб: «…ХIуша дахъхIи агарли халадаили, гIямрула бягIуси гьунчи дурадулхъутира. ЧеббикIибси гьуни сегъунсили бирарал хIушала адаб-хIяялашалси ва рухIлашалси бяркълизибад дигахъуси саби. Челябкьлализир сецадла хIуша ва хIушагъунти дурхIни багьудичебтили ва бяркъчебтили биаллира, илцадра имканбикIур республикализиб даршудеш ва цадеш калахъес. Ислам динна терроризмаличил ва экстремизмаличил сегъуналра бархбас лебси ахIен ва биэс бируси ахIен. Политикализир чус гIягIнити кьасани ва мурадуни сархес багьандан далдурцути зулмула тяхIяр-кьяйда я Кьуръанни я Идбагла ﷺ Суннали мардарибти ахIен. Ислам дин гьар журала гуж-зулмуличи къаршиси саби. Нушала дин гIяхIдешла ва даршудешла дин саби. Илала мурад – цархIилти адамтачи ва динаначи гIяхIтили, уркIецIичертили, сабурчертили ва хIурматчертили диъни саби. Нушала диннизиб гуж-зулмулис мер лебси ахIен. ХIушара жидирулра бархьси гьунчирад черхIедалкIи дашахъес. Ил багьандан биалли, бегI гьалабси яргализиб бегIтала ибси бирес чебиркур. Илкьяйдали ислам диннизиб багьуди кайсни – дебали дигеси анцIбукьлизи халбируси саби».

МяхIяммадхIяжи МуртазагIялиевли дурхIни жибариб гьир-кусбирутачи лехIхIебилзахъес ва динна бархьси гьуни буцили, иличибад чебхIебулкIахъес. Ахирличиб, илдигъунти далдуцунала бекIлибиубси мурад – бучIантас бяркъ бедлугнила шайчибси хIянчи даимси биахъес ва чеалкIуси наслу терроризмализибад ва экстремизмализибад мяхIкамбарес хIяжатли биъниличила баянбариб.

НУШАЛА КОРР

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Ахиратлис дугIя

Кьиямала бархIи хIисаб-суал дирухIели кункдеш акIахъес бучIуси саби, гьар бархIи 25 – йна бучIни гIяхIси саби: «Аллагьумма барик ли филь-мавти ва фи ма багIд-аль-мавти». МягIна: «Я Аллагь ﷻ, ну убкIухIели баракат ва кункдеш га, илкьяйдали вебкIили гIергъира». Кьиямала бархIи лебилар идбагунала...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...


Янилизир пайдалати

Янилизир нуша бусягIят думсулра, гьанкI хIебиусин билзулра ва жявли зягIипдиркулра. Иличил барх иммунитет гIяшбиъниличибли цIакьагардирулра. Илгъуна аги витаминти хIедиъниличиблира бируси саби. ХIушаб гьаладирхьулра янилизир имцIали пайдалати цIедеш ва овощуни.   Апельсин – пергер...


Урги-дергализивад иртан

Умурия гIяскуртани алавбуцибхIели, душмантала ургъан лацла хъарличи ацIили Аллагьал Расулла ﷺ шайчи децIагести гъайли угьули, вявкайкIулри. Иличиб децIагеси се лебси бусурмантас? Гьарил бусурман ургъаннис дигулри кавшес илгъуна увяхIси адам. Амма ил кавшес къияннири, сенкIун ил ахъси ва гьамадли...