бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Ислам динна гIялимти

Ислам динна гIялимти

Ислам динна гIялимти

Бишр бин аль-ХIарис (150-227)

Бишр бин аль-ХIарис Багъдадлизив гьижрала 150 ибил дуслизив акIубси сай. Илала хала дудешли ГIяли бин Абу ТIалибла кумекличил бусурман дин чеббикIибсири. Ил Багъдадла машгьурти ХIаммад бин Зайд, Ибн аль-Мубарак, Малик, Абу Бакр ибн ГIяййаш гIялимтачив учIули калунсири.

Жагьси манзил ил селалра аварагарли гIямру дуркIули хIерирулри. Амма цагьачам кьакьалавад аркьухIели, илини ванзаличиб лайбакIибси чIянкIила кесек баргиб, сунечибра Аллагьла ﷻ у белкIунси. Илини закличи хIулби ахъдуцили иб: «Дила Аллагь I, ХIела У лайбакIили, ишаб ганзбирулив?!» Бишрли ил касили бирциб ва лерти арцлис миск асили, бизили тIембикIахъуси ил хъулиб умуси мерличи кабихьиб. Дугели илини муэрлизиб тIама аргъиб: «Бишр, хIуни Дила У умубарири, Нуни биалли хIу умувирури кIелра дунъяличив».

Ил анцIбукьла гIергъи ил Аллагьличи ﷻ дугьаизур ва бархьси гьунчивад чевхIелкIун». Илис гьачам муэрлизив Аллагьла Расул ﷺ чеиб, ил викIар: — Балулрив хIуни хIела зилантачив Аллагьли ﷻ хIу сен чевяхIварибсирил? — АхIенра, Аллагьла Расулr. — СенахIенну, дила суннатуначи чекайзурли, адабчебтас гIелавад вашули ва хIела узбас насихIятуни дурухIели. Илкьяйдали хIела набчи, дила хъалибаргличи ва асхIябтачи диги багьанданра. Дабрила усталичи вакIили илини сандалибас хIяба тиладибариб. ГIясиси уста илизи викIар: «ХIу багьандан адамти сецад къайгъилизи биркахъулри?»

Бишрли сандали лайбакIиб ва цархIил кьяшличибадра чеббатурли, гIур сеналра дабри чехIелгьас или хъя бариб. ВебкIайчи илини дабри чехIегьур. Ил багьандан илис аль-ХIафи бикIан биуб, шурбаталли - цайкьяшмар. Машгьурси ислам динна гIялим Ибрагьим аль-ХIарбини бурибсири: «Багъдадлизив илгъуна духуси ва сунела лезми мяхIкамбируси адам аги. Илини чичи-биалра гIяйиббирули, яра чичила-биалра хIейгеси бурули чилилра хIебакьиб. Илала гьарил гъезлизиб духудеш сабри. Багъдадла жамигIят-ургаб илала духудеш бутIалри, илди лебилра пасихIти гIякьлукарти бетари, сунечибадра селра камхIебири» или. Имам ГIяхIмад бин ХIанбал иличила викIусири: «Илдигъунти хIебиуб, чIянкIли Амир бин Абулкьайс ахIенти».

Динничи чекайзни

АсхIябтала ва гIергъити наслубазибти адабчебтала гIибрат кайсули, ил мурталра велкъайчи укуси ахIенри. Илини бурни хIясибли, 50 дусличивра имцIали велкъайчи укуси ахIенри, бархIилис ца биштIаси бехIцIарличил гIямалбирули. Ил викIусири: «Гушдешли уркIи умубиру ва дигIянати багьудлуми гьаргдиру». Гьачам Бишр бин аль-ХIарис архIяличив сунела вархкьячил шинна къуюличи гъамбиуб. Вархкьяс шинна бержес дигиаур, амма Бишр илизи викIар: «Сабурбара, гIергъиси къуюличи детаайчи». Илкьяйдали илдани хIябал къую ахъибхIели, валликьянани гьанхIедуциб: «Ва Абу Наср, ну милигиублира!» Бишр викIар: «ЛехIяхъи! Илкьяйдали нушани иш дунъяла лигIматуни нушачирад гьарахъдирулра».

Ца замана Бишр сунела тянишличив гIяхIладли левли, иличи вакIибси адамли чумиздагуни хиб. Тянишли Бишрлисра гьадуциб. Касили ца чумиздаг ил викIар: «Наб Аллагьлизибад ﷻ цIахбизахъес чебиркур, нуникIун ишди адамти-ургар дукути ахIен, илдазирад дигIяй севан деркиша?!» Илини камси се-биалра исухIели, илцадра гьар шайчивад чекайзурли вирусири, хIятта илала лебдешлизиб бегIлара мискинтани асес бируси секIалра балли бирхIебири. Илини гьачам бурибсири, 40 дус берцIибси диъ дигули хьалли, гьаннара ил беркес хIебикиб, ил асес хIялалти арц дучес ахъри агархIели или.

Илини дурибти гьандушибтири: «Дунъяла лигIматуначи гъаргъси, увяхIвирниличи хIядуриаб». Бишрла хIябал рузи лебтири. Илдира илкьяйда Аллагьлизибад ﷻ урухкIутири ва дунъяла лигIматуни датуртири, чула узини кьяйда. Гьачам узила кани изесбяхIибхIели, илизи рузи рикIар: «Ихтияр га набзи, дила бетIулизирад хIед хурег барахъес». Ил викIар: «Юх! Ну урухкIулра, Кьиямала бархIи набзи хьарбаалли, чинарад дикибтил хIед илди или, нуни жаваб гес хIейрус». Илала цархIил рузи имам ГIяхIмад бин ХIанбалличи ракIили рикIар: «ЦацахIели, нуни дугели бала лукIухIели, шала билшули бирар, илхIели ну базла шалалиур рузусира. Илди дирцухIели нуни багьа барсбарес гIягIнисив?» Имам ГIяхIмадли жаваб бедиб: «Илдала ургаб декIардеш лебли биалли, хIуни илди исусилизи бурес чебиркур».

Гьачамра Бишр ца рузичи гIяхIладли вакIибхIели, ца кьяш унабурхIличи кацIили, цархIил дураб лебалри. ИлхIели илис серил гьанбикили, левси мерлав тIашизур ва шаладикайчи ил тяхIярличив калун. ШаладикибхIели, рузини илизи се бетаурлил хьарбаиб. «Шаладикайчи ну пикриикIули калунра Бишр-христианничила, Бишр-жугьутIличила, набчила ва дила уличила. Нуни набзи хьарбаира: се барри хIуни чеббикIибтала лугIилизив виэси (бусурмантала)? Ну пикриикIули калунра Аллагьли ﷻ наб гибси гIяхIдешличила, ну бусурманварили декIарварниличила, ва ил хIяйчив, Илис шукру икIули калунра». Иличила аль-ХатIыб альБагъдадили бурибсири.

Кагибдеш

Бишрла халаси хIурмат лебри жамигIят-ургаб, амма сунени сай илгъуна хIурматличи лайикьсилизи халхIейрулри, сенкIун Кьиямала бархIи цIахвирнилизивад урухкIулри. ХIядислизиб бурили саби, Аллагьлис ﷻ мукIурли, сунени барибси гIяхIдеш чехIебиуси, сай лайикьагарсилизи халируси Аллагьли ﷻ чевяхIвиру.

Бишр бин аль-ХIарис тяп илгъуна адам сайри, ил сабабли Аллагьли ﷻ ит манзил хIербирутачив ил чевяхIвариб. Бишр викIусири: «Аллагьли ﷻ ну иш дунъяличив машгьурварира ва ну урухкIулра Кьиямала бархIи ну цIахвирус или. Адамти набчила гIяхIли пикрибикIули саби, ну биалли илгъунабси ахIенра, наб гьатIира гIяхIсили ветаэс чебси саби. Наб вебкIес хIейгахъаси, васвасикIусилис сай вебкIес хIейгуси. Ну васвасикIуси хIейасли, сен хIебиалли наб вебкIес хIейгахъусира?» Илала пикруми: «Даимти гIямрула бизидеш хIебала, машгьуриубли, сунечила адамтани багьурли дигусилис».

Аллагьличи ﷻ ил балгаличил дугьаилзусири: «Я Аллагь, ХIуни ну иш дунъяличив машгьурварибси, итил дунъяличив цIахварес багьандан виасли, машгьурмайраба!» Бишрла рузи ребкIибхIели илини ибсири: «Лагъли гIибадатлизиб хатIа баралли, яра чебетхIеибдеш дакIубаралли, Аллагьли ﷻ илис дигуси аркуси сай». Гьачам илис бержибси адам къаршиикиб. Бишр чеили, держлукь иличи хъябруциркули викIар: «Вад ила хужаим Абу Наср!» Бишрли ил сунечивад къужхIерили ватур.

Ил гьарахъикибхIели, Бишрла хIулби нургъбани дицIиб, ил викIар: «Ца адамлис цархIил дигахъу, иличила гIяхIси пикри акIубли: чили бала рахли ил верцес, илис дигусилис биалли, се бетарал чили бала?». Бишр бин аль-ХIарис илкьяйдали викIусири: «Садакьа хIяжличиб ва гъазаватличибра гIяхIси саби. ХIяжлизи ва гъазаватличи аркьути лебтанилра чебиу, садакьа биалли, дигIяй барес вирар, ца Аллагьли ﷻ ахIенси чехIебаэсли».

БебкIа

Бишр бин аль-ХIарис 75 дусла гIямруличив, рабигIуль-авваль базличив вебкIиб. Ил аль-Киндини муэрлизив чеваили илизи хьарбаибхIели: «Аллагьли ﷻ хIед се бариба?» или, Бишрли жаваб бедилри: «ЧевяхIси Аллагь ﷻ набчивад чевверхур ва цIуба игIя уталичи катурра, Дила пачалихълизив хIед дигна вашен или». Ибн ХIузаймани бурни хIясибли, илини муэрлизив ГIяхIмад бин ХIанбал чеили, хьарбаибхIели: «ХIед Аллагьли ﷻ се бариба?» - или, илини жаваб бедиб: «Аллагь ﷻ набчивад чевверхур, ва набчи мургьила палтар-кьяш чегьурли, иб: «Илди хIед сари, Кьуръан – Дила дугьби сари викIнилис». «Бишрлис биалли?..»

ГIяхIмад викIар: «Бишрличи чи цугиркуси? Нуни ил чеира: илала гьалаб эркинси кьумур лебри, Аллагь ﷻ илизи викIулри: «Укен, ужен, гьанналичи бикайчи хIевкунси, лерил лигIматуни пайдаладара, илди гьалар хIедагьурси!» ЦархIил ил чеибсинира буриб: «Аллагь ﷻ набчивад чевверхур, ва илкьяйдали ну гIергъиси гьунчи гьунивватуртачивадра, Кьиямала бархIи ну дигахъутачивадра вархли чевверхур». Я Аллагь, имцIабара нушала уркIбазиб ХIела Расулличи диги r, илала асхIябтачи ва илдас гIелабад башутачи. Амин!

«Исламла дунъяла машгьурти адамти» бикIуси жузлизибад

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Табализиб пирог

ГIягIнидиркур: Белкьунси диъ – 500 гр; картошка – 3 – 4; жерши – 2 бекI; набадари – 2; ниъ – ¼ стакан; кIема – 70 гр; шиниша хъара – 1 тIакьа; диъ белхьунти нергъ – ½ стакан; зе, исиут – бизидеш...


Гьарун Идбаг

Гьарун ГIимранна урши сай. Илала насаб Якьуб Идбагла урши Лавичи абиуси саби. Гьарунна идбагдеш илала узи Мусала идбагдешличил чIумали дархдасунтири.   Египетлизиб зубартас ва канчанас сужда бирути египетлантани бекIдеш дирес бехIбихьиб. Илди Израилла халкьличи мучлаагарли хIербикIутири ва...


ШягIбан базличила баянти

Ил базла хасдешуни: цаибил – ил баз нушала Идбагла ﷺ базлизи халбируси саби; кIиибил - ил базлизив дубурцни гIяхIил чебиули саби;  хIябъибил – ил базлизиб Бараатла дуги леб.   «Аллагьлиﷻ лерил Сунени акIахъубтала кьисматуни ШягIбан базла байхъайзибси дуги...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...