бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

ЦацахIели, бахъал адамти цалабикибси мерличиб – мижитуназиб, дехIибала дирути хъулразиб, майдунтачиб – дехIибайчи кайзес гьалаб бусурмай сунела гьала сегъуна-биалра секIал кабирхьули бирар. Илкьяйдали илини ил дехIибала дируси мерла дазу биъни чебиахъули сай. Илгъуна гьалабизлис гIяраб мезли «сутра» бикIар, ва илини имкан лугули саби гIягIнибикалли, дехIибала дирусилис диргалахIевхъи, илала гьалавад укьяхъес.

 

 

ДехIибала дарес дигусилис, суннатлизи халбируси саби сунела гьала илгъуна сутрат-гьалабиз кабихьни.

 

Сутратла авал жура лерти сари:

  1. Лац яра иличи мешуси вяшхIебикIуси секIа гьалар дехIибала дирни. Асубируси саби тIалла яра галгала гьаларра, амма лац бегIлара гIяхIсилизи халбиру.
  2. Ванзализи катIунси тIерхьа яра иличи мешуси секIал.
  3. ДехIибала дируси кьалтин, илала дуб гьалабизли бирар.
  4. Ванзаличиб бухъяндешличи яра бягIудешличи къелбарили каибси тугъ.

Илкьяйдали чедир гьандушибтала гьаб-гIергъидеш биэс гIягIниси саби. Лацла гIела кайзурли дехIибала дарес имкан лебли биалли, цархIил жураличил, мисаллис, тIерхьа ванзализи къузбарили яра цархIил тяхIярли хIедаралли гIяхIси саби. Или биалли, тIерхьа сутратлизи халхIебирни багьандан.

Абу Давудли сутрат суннатси биъниличила бурули ибсири: «ХIушазивад чили-биалра дехIибала дирухIели, се-биалра гьала кабихьая, селра хIебиалли, тIерхьа биалра ванзализи катIеная. ТIерхьара хIебиалли, тугъкаая. Ил барили гIергъи чи-биалра гьалавад укьяллира, илизибад дехIибайчивсилис зарал хIебирар.

 

Сутратла хIябал шартI лерти сари:

 

  1. Сутратла ахъдеш бегIла камли 30 сантиметр биэс гIягIниси саби.
  2. ДехIибайчи кабизуртала ва сутратла ургала 1,5 метрла биэс гIягIнибиркур. Ил ургала тIашли дехIибала дирутала, гумлачибад бехIбихьили хIисаббиру, кабиили дирутала биалли, кьукьубачибад бехIбихьили буйгIес гIягIниси саби.
  3. ДехIибала дируси кьалтинна ва тугъла бухъяндеш 30 сантиметрличиб камли хIебиэсли.

Сутрат-гьалабиз бархьли дяхIла гьалаб ахIи, циила балуй яра алгъай шайчиб биъни суннатлизи халбируси саби. Балуй шайчибси имцIали гIяхIсилизи халбирули саби.

Имамла сутрат илала гIелабад кабизурти маъмунтас сутратли бируси саби. ДехIибайчи кабизуртала гьалабси къяй биалли, гIелабсилис сутратли бируси саби.

Сутрат кабихьили, дехIибайчи кайзурсилис суннат саби сутратлара сунелара ургавад аркьуси тIашаэс.

Балугълаваибсилис къадагъабарибси саби балу-балули дехIибайчи кайзурсилара сутратлара ургавад ветацIес. Илкьяйдали къадагъабарибси саби кайэс, кайхьес, някъби ва кьяшми кадурцес дехIибайчи кайзурсилара сутратлара гьала.

Рахли дехIибайчи кайзурсини сутрат кабихьили хIейалли, яра сутрат чедир чедаахъибти шуртIрачи балбикибси хIебиалли, илини илала гьалавад аркьуси тIашаэс асубируси ахIен.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

2026-06-01 (Зуль-ХIижжа 1447 д.) №6.


ХIял-тIабигIятли сай жагаируси

Гьалабван гIямрулизибадси ца ишгъуна анцIбукь хIясиббарира. Ца кинолизибадси бутIа чебиахъулри. Хьунул адамли беркала бируси мерличирти лерил секIал зянкъдикIахъулри, тIалхIяна дялчулри ва ахъли чIяррикIули, сунела белкIунси макьала чарбарахъес гъайрикIулри. Ил паргъатрарес бирули ахIенри илаб...


Буралаби

Адамличи адамла диги – дишес хIейрути цIа сари. ВегIлис хIейгуси цархIиллисра хIебиру. Вайси хабар жявли тIинтIбирар, гIяхIси хабар – кьанни. Вавни дерхъалли бирар мирхъили варъа бируси. МалхIямси гъайлира адам шадвиру. Някъбани вайси баралли, бекIли жаваб луга. Пикриагардеш...


Давла бурчан

Дубурла гьарахъси шилизи башуси дахъал кьячIикIуначилси гьунчиб дугила кьанси замана машина бикуси Мухтар ускаири, ва сунела бархкьябачил бехIемцIлизи викилри. Кункси машиналичибти шел адамлизибадли хIябал алхири, кIел декIли дяхъурбази бикили, аргъала деткахъилри.   ШаладиркухIели вачарличи...


Салат

ГIягIнидиркур: Шампиньон шайтIа кьапIни – 400 гр; гIяргIяла диъ – 300 гр; хияр – 4; гидгари – 4; гIявадеш, зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли.   Балкьарахъни: ШайтIа кьапIни умударили, авал-шел бутIаличи кьисдарили, духъутIдиайчи дерцIая. Делхьи...


ЧевяхIсилис бегIлара хIейгуси

(бехIбихьуд 5 – ибил номерлизиб)   Урег-ибил. Къадагъаласи сари хьунул муруйс, эгер илини хIябал тIалакь дедили виалли, декIардеш агара муруй илди цагьакIли хIябал дедибал яра илди баз ургарли цацали дедибал, яра гьачамли илди дугьби дурибал тамай декIарикес пикриличил. Ил анцIбукьлизир хьунул...