бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

Сутрат - гьалабиз

Сутрат - гьалабиз

ЦацахIели, бахъал адамти цалабикибси мерличиб – мижитуназиб, дехIибала дирути хъулразиб, майдунтачиб – дехIибайчи кайзес гьалаб бусурмай сунела гьала сегъуна-биалра секIал кабирхьули бирар. Илкьяйдали илини ил дехIибала дируси мерла дазу биъни чебиахъули сай. Илгъуна гьалабизлис гIяраб мезли «сутра» бикIар, ва илини имкан лугули саби гIягIнибикалли, дехIибала дирусилис диргалахIевхъи, илала гьалавад укьяхъес.

 

 

ДехIибала дарес дигусилис, суннатлизи халбируси саби сунела гьала илгъуна сутрат-гьалабиз кабихьни.

 

Сутратла авал жура лерти сари:

  1. Лац яра иличи мешуси вяшхIебикIуси секIа гьалар дехIибала дирни. Асубируси саби тIалла яра галгала гьаларра, амма лац бегIлара гIяхIсилизи халбиру.
  2. Ванзализи катIунси тIерхьа яра иличи мешуси секIал.
  3. ДехIибала дируси кьалтин, илала дуб гьалабизли бирар.
  4. Ванзаличиб бухъяндешличи яра бягIудешличи къелбарили каибси тугъ.

Илкьяйдали чедир гьандушибтала гьаб-гIергъидеш биэс гIягIниси саби. Лацла гIела кайзурли дехIибала дарес имкан лебли биалли, цархIил жураличил, мисаллис, тIерхьа ванзализи къузбарили яра цархIил тяхIярли хIедаралли гIяхIси саби. Или биалли, тIерхьа сутратлизи халхIебирни багьандан.

Абу Давудли сутрат суннатси биъниличила бурули ибсири: «ХIушазивад чили-биалра дехIибала дирухIели, се-биалра гьала кабихьая, селра хIебиалли, тIерхьа биалра ванзализи катIеная. ТIерхьара хIебиалли, тугъкаая. Ил барили гIергъи чи-биалра гьалавад укьяллира, илизибад дехIибайчивсилис зарал хIебирар.

 

Сутратла хIябал шартI лерти сари:

 

  1. Сутратла ахъдеш бегIла камли 30 сантиметр биэс гIягIниси саби.
  2. ДехIибайчи кабизуртала ва сутратла ургала 1,5 метрла биэс гIягIнибиркур. Ил ургала тIашли дехIибала дирутала, гумлачибад бехIбихьили хIисаббиру, кабиили дирутала биалли, кьукьубачибад бехIбихьили буйгIес гIягIниси саби.
  3. ДехIибала дируси кьалтинна ва тугъла бухъяндеш 30 сантиметрличиб камли хIебиэсли.

Сутрат-гьалабиз бархьли дяхIла гьалаб ахIи, циила балуй яра алгъай шайчиб биъни суннатлизи халбируси саби. Балуй шайчибси имцIали гIяхIсилизи халбирули саби.

Имамла сутрат илала гIелабад кабизурти маъмунтас сутратли бируси саби. ДехIибайчи кабизуртала гьалабси къяй биалли, гIелабсилис сутратли бируси саби.

Сутрат кабихьили, дехIибайчи кайзурсилис суннат саби сутратлара сунелара ургавад аркьуси тIашаэс.

Балугълаваибсилис къадагъабарибси саби балу-балули дехIибайчи кайзурсилара сутратлара ургавад ветацIес. Илкьяйдали къадагъабарибси саби кайэс, кайхьес, някъби ва кьяшми кадурцес дехIибайчи кайзурсилара сутратлара гьала.

Рахли дехIибайчи кайзурсини сутрат кабихьили хIейалли, яра сутрат чедир чедаахъибти шуртIрачи балбикибси хIебиалли, илини илала гьалавад аркьуси тIашаэс асубируси ахIен.

 

МяхIяммад МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Низигъарила чяй

Дерубти яра зярхIти низигъарила 1 халаси кьулса; Шин – 500-700 мл; Варъа – 3 чяйла кьулса; Лимон – 3 кесек. Ружери бакIахъибти шин низигъариличи кертIили, чяй 10 минутцадхIи кIапIдарили датирая. КертIили гIергъи ванати чяйлизи, бизидеш хIясибли, варъа ва лимон бархаая....


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Бархьдеш

ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар…   Гьалабван нуни Интернетлизиб ца ролик чебаира. Илав профессорли гьалабси парталичи кариибси студенткази «дурарухъен аудиториялизирад ва гьаннала гIергъи хIу чераэс хIейги дила лекциябачир» или дуракаиб. Рурси дебали уркIрухъун, селра эс...


ЛямцIла манзил

Хъуммартидая: алжана нешла кьяшмауб саби. Хъатлаб хайгина баралра, нешла чебла ахъес хIейрар.   (бехIбихьуд гьалабси номерлизиб)   — Неш, хIура ила рузахъес рархьибси ахIенрив? — Агь, хIябилра ребкIесцад хIейгули рякьунра. Школа таманхIебиахъес багьандан, ца класслизир...