Вирусив ил агарбарес?
Вирусив ил агарбарес?
«Рушбат» ибси девла мягIналичи бегI гьалаб пикри бяхIчиаибсири нуни Избербаш шагьарла педучилищелизир ручIухIели. Студентунани халаси хIурматбируси преподаватель Муса ХIябибуллаевичли нушаб даргала литературала дарс бирулри.
ГIязиз Иминагаевла «Судьяби» бикIуси назму белчIи гIергъи, илини гьала-гьала нушази рушбат ибси девла мягIна аргъахъиб. КIинайс биалли балкIдешличил чула хIянчи бузахъути судьябачила пикруми дурахъес нушачи хъарбариб. Нушачир циила халаси ца студенткани суал хьарбаиб: «Муса ХIябибуллаевич, пачала хIукуматла замана судьяла хIянчи пайдалабарили балкIли бузути судьяби балтIули сай ГIязиз Иминагаевли, гьаннала замана рушбатуни сайсули бузути судьябира хIякимтира камлив?»
Муса ХIябибуллаевич жаваб хIегили, хIякизурли, тIашизур. ГIур илини иб: «Сецад хIейгесли биалра гьаннара илдигъунти шилтахъчиби судьябира хIякимтира къаршибиркули саби». Ит анцIбукь биубли гIергъи, дахъал дусми ардякьи сари. Амма нушала республика рушбатчидешлизибад умухIебиубли лебал.
Се саби рушбат? Сегъуна мягIна иргъахъули коррупция ибси девли? Ил дев латин мезлизибад бакIибси буили саби. Урус мезличи шурбатурхIели, илала хIябал мягIна лер: «расстлевать» - биштIати дурхIначи гуж-зулму дарни, «порча» ва «подкуп» - арц дедили хIякимлизи вегIла хIяжатдешуни дирахъни.
ДекIар-декIарти специалистунани Кавказлизибра Дагъистаннизибра терроризма акIнила гIергъити сабабти чедиахъули сари: рушбатчидеш, адамти бузес хIянчи агни, халкьла мискиндеш, хIякимдеш дуцес багьандан къалмакъар, гъамдеш хIясибли хIянчиличи кабалтни ва цархIилтира.
Терроризм акIнила бегIлара мягIничебси сабаб биалли, адаб-хIяя детахъибти, рушбатуначи гъаргъти хIякимти саби.
Рушбатчидеш, мегьличи мярж кьяйда, дебали зягIипси адамла кьаркьайзи бемдрила (ракла) изала кьяйда гьар бархIила нушала гIямрулизи гьайбатли тIинтIбиубли саби. ГIергъити дусмазиб биалли, ил гIямрула «вайси изала» вавалибяхъиб. Дебали тамашала саби гIядатла адамтани чидил учреждениелизиб, чидил организациялизиб бузути хIянчизартани рушбатуни сайсулил бални, ихтиюрти далтахъути органтала хIянчизартани биалли, рушбатуни сайсути хIякимтачила хIебални.
Илди хIянчизартани рушбатуни сайсутачи къаршили бургъахъес багьандан алапа бедлугуси биъниличилара хъумкартурли бургар. Яра чулира хIякимтазирад рушбатуни сайсули, рушбатчиби бетаурли, «сукъурбиубли» бургар.
«Мафияби» лерти улкназиб хIербирути адамтани рушбатчидешла мягIна ункъли балуси саби. Нуша биалли «мафиозный» улкализир ахIенрану хIердирути, ихтиюрти далтахъуси ва дузахъуси (правовой) улкализир сарра хIердирути. Амма….адамтала ихтиюрти гьар бархIи, бегIлара гIяшси къуллукъличивси хIякимличивад вехIихьили, дебали ахъси тахличи кайибси хIякимлира дулъули сари. Адамти вявбирни, гьимбуркIахъни, мучлаагарбирни, илдас дирхъни, гуж-зулмуличил билгIни, къел-хIерзи агарли бетихъахъни ва кабуршни, нушала республикализир гIядатлати анцIбукьунили детаурли сари. Сецад хIейгесли биалра, илгъунасиличи шурбухъун нушала «правовая» республика гIергъити 20-30 дусла бухIнаб. Илди лерилра адамтас урехилати «излуми» дархдасунти сари рушбатунас дедлугути арцличил.
Нушала республикализир рушбатуни дедлугниличила буруси ца макьалализиб бучIулра: «Дагъистаннизиб дигIянаси тяхIярли экономика бузахъни (теневая экономика), республикалис дакIибти арц гIеладяхI чардирни (откат), гъамдеш хIясибли хIянчизарти кабалтни, яра цархIил тяхIярли буралли, хIякимтас налогунала шайчиб гьалжана саби, давлачебтани ца къурушалра бедлугули ахIен налогунас, гIядатла адамтазибад биалли, бегIла гIелабси кепекра кебису. АнцIбукьуни баяндирутани бурни хIясибли, рушбатуни дедлугнила ва сайснили республикалис миллионти къуршмала заралбирули саби (кабизахъурси арцла лугIи биалли чилилра белгили бурес хIейрар).
Рушбатчидешличил къаршихIейкибси, мажахIят, цалра адам левли виэс нушачив. ЦацабехIти хIякимтани нушачиб рушабтичидеш тIинтIбиънила хIекьлизиб гIядатла адамти гIяйиблабирули саби. Адамтани дяш-бяшуни хIелугули диалри, арц сайсутира хIебири бикIули бургар илди. Амма илгъуна пикриличил кьабуликес гьамадли ахIен.
ГIергъити дусмазир, халаси хайри башути хIянчурби багьандан республикализир кьяркьти къалмакъар детауртири, дахъал арцлис ва доллартас, базуртачир масаниван, хIукуматла хIянчурби дирцутири. Илди хIянчурби «жагати хIулбас» дедлугути ахIенри.
Илди дирцутири ва исутири дебали дахъал арц рушбатлис сасили.
Республикала дотационный бюджет сабни багьандан больницабас, школабас, гьундури ва халкьлис дебали хIяжатти цархIилти хIянчи дарес арц диули ахIен. Республикалис кумеклис федеральный центрлизирад дакIибти арц нушала республикала хIякимтани гIягIниси тяхIярли гьанналаур харжхIедирни якьинси саби.
Халаси къиян лебсив бюджетлизи дакIибти арц чина ва селис харждирулил ахтардибарес?
Чинаба счётная палатали, прокуратурала, депутатунала корпусли, следственный корпусли ил шайчиб бируси хIянчи?
Давлачебтанира мискинтанира кайсути доходунала ургабси дазу Дагъистаннизиб дусличи-дус халабикIули саби. Илгъуна агили адамтала хIякимтачи разиагардешра гьими-кьясра имцIадирахъули сари.
ГIергъити дусмазиб районтала ва шагьуртала бурги, вице-премьерти бюджетунала арц дигIни багьандан ва цархIилти декIти такьсирти дарни багьандан туснакъбарибтири. Илала дурабад, гьалавла ДР-ла БекI В.Васильевли республикала правительствола халатигъунти хIякимти бухIнаибтири.
Илдигъунти хIякимтала хIурматбирув гIядатла адамтани? «Нушачиб рушбатуни сахIейсути хIякимти агара», - бикIули саби илди. Илдигъунти гъайличира ну кьабулрикес хIерирус. СенкIун умули бузули чула хIянчи бирути тухтуртира, преподавательтира, декIар-декIарти учреждениебазибти хIянчизартира гьаннара леб. Мисаллис буралли, шила хозяйствола институтла ректорли Бучаев ЯхIъя ХIямидович узухIели, илини ил чебяхIси даражала багьудила заведениелизиб рушбатчидеш агарбарибсири. Республикала БекI Сергей Меликовли гьанна ил ДР-ла багьудила ва гIилмула министрли катурли сай.
Илгъуна «умуси» ва сегъуналра шилтахъчидеш агарли узуси вири гьанна мицIирли агарси «Замана» газетала редактор ГъазимяхIяммад Юсуповра. ГIурра илдигъунти бархьли бузути хIянчизартала уми гьандушес вирар.
ЕГЭ-би дурадуркIухIели ва хIукуматла учреждениебазир рушбатуни хIелугахъес ибси мурадличил «Рушбатчидешличи къаршити мягIничерти далдуцуни» бикIуси мажлисра дураберкIибсири республикализибтани.
Илар рушбатчидеш ва терроризм хIедиахъести дархьти гъай дурибтири. Гьалавла республикала БекI Р. ХI. ГIябдуллатIиповли хъямчиби ва рушбатчиби хIянчизартазибад республика умубарес багьандан администрациябала, прокуратурабала, министерствобала хIянчизарти хIянчиличибад акьубатуртири.
Амма бюджетла арц дигIунтира,рушбатуни сайсути хIякимтира хIянчиличибад акьубатурлицун балтни дебали «кIантIиси» танбихI саби. Мажлисличир имцIаливан рушбатуни сайсути учреждениеби сари ТЭК,ЖКХ, багьудила, арадеш мяхIкамбирнила учреждениебира илира бурибсири.
Рушбатчидеш агарбарес багьандан сегъуна хIянчи дураберкIес хIяжатси ибси суаллис жаваб агарли калун.
Ахъси трибуналичибад халати хIякимти «Нуша рушбатчидешличи къаршили дургъулра» или гъайбикIули, илабад дурабухъунхIели миллионти дедили асибти машинабачи кабиили къунзбикIухIели, илдигъунти хIякимтала къунбачи гIядатла адамти бирххIерар.
Сецад хIейгесли биалра, рушбатчидеш нушала гьар бархIила гIямрулизи дебали цIапIаки бархили саби. Бурусилис бикьри саби гIергъиси замана Россияла шагьуртазир агъула спирт гъудурдарибти дургIети гIярякьила бержили адамти улхни. Ца хъалибарглизиб нешра дудешра бебкIили авал биштIати цIуръабиуб. Сен илкьяйда бетарули? СенкIун илгъуна хIянчиличи хIеруди барес кабатурти хIянчизартани рушбатлис арц сасили «хIулби кьяпIдирухIели».
КIиэсил мисал. Коронавирусличи къаршиси прививка хIебарахъили, арцлис къянала (фальшивый) сертификат исути гьар-чинабалра леб. «ХIунтIена зонализиб» бузули, бахъалгъунти тухтуртани, чула жан хъябла дигьи, зягIипти берцахъес халаси къайгъи дакIубирули саби. Чумра тухтур ил кахси изайзибад алхун. ЦацабехIтани биалли, арц сасили сертификатуни дирцули сари. Тамашабизесли ахIену, цацабехI ахмахунани арц дедили, чусцун ахIен кьалли бебкIала изала исути. Илди урехилати бетарули саби чула хъалибаргунас, гъамтас, чучил барх бузути хIянчизартас, алавтасра. Илгъуна «бебкIала» сертификат асили гIергъи, зягIипбикили алхунти анцIбукьунира лер. Сен адамти пикрихIебулхъутира?
Рушбатчидес агарбарес багьандан сегъуна хIянчи барес хIяжатси?
Лебилра хIукуматла хIянчизартази кабизахъурси замана умуси доходунала декларация барахъес. ДалкIти баянти делкIунти хIянчизарти хIянчиличибад акьубалтахъес. ХIякимтачи коллективтала гьлаб декларацияби дучIахъес хъарбарес.
СССР-ла замана я бучIес кабурхантани, я белчIуди таманбарибхIели хIянчиличи кабиэс чилилра арц дедлугули хIебири.
Дебали челукьуси масъала саби республикализирти хIукуматла больницабазир зягIиптазирад тухтуртани арц тIалабдирни. Гьар бируси операциялис тукентазир дирцути масанас кьяйда кадизахъурти багьни лер или бурули саби. Ил дебали цIахси хIянчи саби. Вирару декIли зягIипикибси адам «нуни хIушаб операция барнилис арц хIелугас» викIули тухтуртачил жаликIес. ХIукуматли рушбатчидешличи къаршидеш дарахъес хъарбарибти хIянчизартани, больницабазир зягIиптала я уми, я палатала номер гьанхIедушили (анонимно),хIушазирад тухтуртани дармунтас яра операция барнилис арц сасибу, хIесибу ибти суалтачил ахтарди дураберкIес бирар.
Ахтардила баянти хIясибли, рушбатуни сайсуси больницала бекI тухтур (илини хIебалули тухтуртани зягIиптазирад арц сахIейсу) хIянчиличивад къалабали акьуватес вирар.
Гьаларван дузули лерти фабрикаби, заводуни, шимазир дурхIибти ва палакатдарибти колхозуни ва совхозуни дузахъес хIяжатси саби.
ХIукуматли бюджетлизирад миллионти харжкадарили чебяхIси даражала багьуди касахъибти жагьилти специалистуни направление бедили хIянчубачил гIеббуцес хъарси саби. Илгъуна хIянчи баралли, кIел дебали мягIничерти ва дугати гIямрула масъулти арзили дирар. Цаибил - гIяхIси алапа кайсути жагьилти я Сириялизи, я вагьабиюнтала къяяни дицIахъес архIебашар.
КIиибил - направлениеличил хIянчиличи вархьибси жагьил адамли хIякимтас рушбат хIелуга.
Гьанна республикала БекIли узули сай дявила генерал Сергей Меликов, Парламентра сагаси саби, Правительствора сагаси саби.
Дагъистаннизибти гIядатла адамтани рушбатчидешличи къаршили халати хIякимтани дурабуркIуси хIянчи, гьайгьайрагу, гIеббурцу.
Раисат МуртузагIялиева