бекlлибиубси бяхlличи чарухъес

РабигIуль-авваль базла дурхъадеш

РабигIуль-авваль базла дурхъадеш

РабигIуль-авваль базла дурхъадеш

РабигIуль-авваль баз ЧевяхIси Аллагьли ﷻ дурхъабарибси саби лебил Сунени бархьибти идбагуназивад бегIлара Сунес дигуси Расул ﷺ акIни багьандан. Ил сабабли ил нушаб лебтасалра дебали дигахъес чебсира саби. РабигIуль-авваль – нушала дурхъаси Идбаг ﷺ акIубси баз саби, нуша жагьаннабла цIализирад дерцахъес узуси, нушачивад Аллагь ﷻ чевверхахъес улгуси, Кьиямала бархIи нушаб шафагIят бируси Аллагьла ХIябиб ﷺ акIниличи разидешли Аллагьли ﷻ нушалара бунагьуни умудирниличи хьул леб. Аллагь ﷻ Кьуръайзив викIули сай (мягIна): «Бура чузи, Аллагьла ﷻ уркIецIичевдешличи саби разибикаб». (Кьуръан, сура 10, аят 59).

 

Халкьлизиб бурни хIясибли, иш баз мавлидунала баз саби.

Мавлид бирнира дебали пайдаласи саби – Идбагличи ﷺ вегIла диги, разидеш дакIудирни, бусурман узбала ургабси диги цIакьбирни, садакьа бирни, Идбагличила ﷺ багьуди имцIабирни ва дахъал цархIилтира. Гьайгьай, гьарил базлизир бусурман адамличиб чебси саби илди дирес. Амма Кьудратла ВегIли ﷻ чебяхIбарибси ва дурхъабарибси баз нушабра имцIали дигахъес чебли биъни гIячихъли саби. ЧевяхIси Аллагьли ﷻ Идбаг ﷺ акIахъубси баз – нушаб гьанбушес дигни саби нушала гIямрула бетуцличила пикридухъахъес. Аллагьлис ﷻ бегIлара дигуси ва чеввикIибси Вакилличила ﷺ, илала гIямруличила ва ил гIевурцутачила имцIали багьес. МухIяммад Идбаг ﷺ лебил дунъяла бусурман адамтас дигахъуси сай. Илини нуша бурсидарира къияндикибхIели сабурбирахъес, адамтачи дигичерли диахъес, иш дунъяличир хIялалли хIердиахъес.

МухIяммад Идбаг ﷺ лебил дунъяла улкнала политикала гьабкьябанира марварибси сай. ХIурмат, сабур, бархьдеш, гIяхIдеш, сахаватдеш – илдигъуна къиликъуначи нушара бурсидирулра.

23 дус харждариб илини бусурмантала уммат бархьси динничи бурсибирули. Сунела балликьянаби бурсибариб ЧевяхIси Аллагь ﷻ селичивалра дебали дигахъес, дехIибала дирахъес, дуббурцахъес. Аллагьла ﷻ бархьси гьунчи адамти кабизахъес селра ахIерахIебариб. Нуша бурсидарира Аллагьличи ﷻ дирхарахъес, вегIла хъалибарг дигахъес, цала цали хIурматбирахъес, биштIа-халати балахъес жанивартачи уркIецIибирахъес.

Мадинализив хIерируси ца адамла дебали вайси урши леври, вайсира ибхIели, ил вебкIибхIели илала дудеш бегIла гIергъиси гьунчи гьунивватесалра хIекIибси. Ил урши вебкIили гIергъи биалли, дудешли ил муэрлизив Алжанализив чеваиб. Ил секIайчи тамашавиубси дудешли илизи Алжанализи хьураварнила сабабличила хьарбаиб, сенахIенну ил урши шаригIятла гьунчив гIямру дуркIуси ахIенри. Дудешла суаллис уршини жаваб чарбатур: «Гьачам ну адамтачил варх шагьарла дублав левхIели, ил замана Идбаг ﷺ гъазаватличивад чарулхъулири. Идбагличил ﷺ барх бякьунти асхIябтазибад нуни цализи Идбаглис ﷺ селра заралласи бетаурал, Идбагла ﷺ арадешличила хьарбаира, набзи ит асхIябли иб: «Шукру биаб Аллагьлис ﷻ, Идбаглис ﷺ селра бетхIеур, ара – сагъли чарухъун», – ил секIайчи ну дебали разивиубра. Ну чIянкIли разивиубра Идбаг ﷺ ара-сагъли, хъули чарухъниличи. Ил разидеш багьандан, Аллагьли ﷻ дила бунагьуначивадра чевверхурли, нура Алжанализи вархьира».

Дурхъаси хIядислизиб бурили саби: «Аллагь ﷻ хIушала я куц-кабизличи я мас-давлаличи ахIен хIерикIуси. Ил хIерикIуси хIушала уркIиличи ва хIушала баркь-бацличи сай». Аллагьли ﷻ нушаб тавфикь габ нушала уркIи ва хIял-тIабигIят гIяхIдухъахъес, ва Идбагла ﷺ гьунчирад дашахъес. Кьиямала бархIи Идбаг ﷺ нушаб шафагIятли виахъес багьандан, нушани халаси къайгъи дакIубарес чебиркур. Идбаглис ﷺ нуша илцадра дигахъутира, илала манзил хIерхIедиубли хьалли, илцун сай Аллагьла ﷻ гьалав нушаб шафагIят виэс вируси.

Нушазибад чилилра багьес хIейрар Кьиямала бархIи сай чичил варх вирарал. Амма Аллагьли ﷻ дунъяличир лерай нушаб ихтияр лугули сай Кьиямала бархIи нушаб дигутачил дарх диахъес. Хаслира Идбагла ﷺ хIядислизиб леб: «Кьиямала бархIи адам сунес дунъяличиб дигути адамтачил варх вирар».

Гьачам шайх МухIяммад ибн ГIялави ибн ГIяббас аль-Маликлизи хьарбаиб: «Сен нушала Идбаг ﷺ дегIла дурхъати Рабазан, Ражаб, ШягIбан бузразив ахIекIубли, РабигIуль-авваль базлизив акIубси?» Шайх ГIялавинни жаваб бедиб: «Идбаг ﷺ Рабазан яра Ражаб базлизив акIубси виаллири, адамтас гьанбирки илди бузранира Идбагла ﷺ акIни дурхъабируси саби или. Амма Идбаг ﷺ дурхъаварниличиб дурхъаси селра лебсив? Аллагьли ﷻ нушала Идбаг ﷺ акIахъуб РабигIуль-авваль базлизив, ил баз Идбаг ﷺ акIниличил дурхъабарес багьандан.

Нуша иш дунъяличи дакIудиайчи Аллагьли ﷻ Идбагла ﷺ ура дурхъабарибси саби. Адам Идбаглис нушала Идбагла ﷺ нур къакъла чIалализи кабихьибхIели, лебилра малаикуни илала къакъличи хIербикIутири. ИлхIели Адам Аллагьлизи ﷻ тиладиухъун ил нур сунела андаличи кабихьахъес, малаикуни сунечи гьалабад хIербикIахъес багьандан. ГIур Адам Идбагли ил нур сунези чебаахъес тиладибариб, илхIели Аллагьли ﷻ ил нур Адамла хала тIулбала никубачи шурбатур. ИлхIели Адам тIулбачи байики, илдачил сунела хIулби суркдарили иб: «Дила хIулбала шала, я Расулуллагь».

ГIурра бикIули саби, дудешли сунела дурхIялис «МухIяммад» ибси у бедалли, ил дурхIя хъули ухIнаулхъухIели, дудеш тIашилзни дурхъасилизи халбируси саби или. Илцадра Аллагьли ﷻ дурхъаварибси сай нушала Идбагра ﷺ сунела ура.

Бусурмантани Макка буцибси замана, Идбаг ﷺ вамсурли ца хъа дяхIцIилиув, илала лацличи хъарихьи, бамсриахъес вализур. Ил замана вакIили ЖабрагIил малаикли иб: «Я Аллагьла Расул ﷺ, ил хъа лацличира хъармалхьад, илала дяхIцIиличира хIяжатмаркуд, сенахIенну ил хъулир хьунул адам лер ва илала хIечи халаси гьими леб, хIу я чехIеэс, я хIела тIама хIебакьес багьандан илини кьяпIдарили унза-улкьайра, кIапIдарили лихIбира хъули кариили сари». Идбаг ﷺ илавад тяйдиикиб ва ил заманализив ЖабрагIил малаик гIурра чарухъи викIар: «ХIела къакъ ил хъа лацличи къячбикни багьандан Аллагьли ﷻ ил хьунул адамличи уркIецIибариб ва илини бусурман дин чеббиркIу». Ил замана хъа унзара абхьили иларад хьунул адам дурарухъун ва Идбаглизи ﷺ рикIар: «Я Аллагьлла Расул ﷺ, ишбархIиличи бикайчи хIуйчив хIейгуси адам аги наб, нуни се бетаурсил балули ахIенра, амма гьанна хIуйчив дигуси адам агара наб».

ДурхIялис раибси цаибил базлизив Аминатличи вакIили ахъси кьаркьа вегI адамли илизи разиси хабар бурибсири: «ХIела канилавси дурхIя—идбагунала пача сай». Аминатли вакIибси чи саял хьарбаибхIели, илини иб: «Ну илала дудеш – Адам сайра». КIиэсил базлизив цархIил адам вакIили, хIела канилавси дурхIя ил бегIла гьалабталара бегIлара гIергъитала пача сай - баянбариб илинира. Ил Шис Идбаг сайри. ХIябэсил базлизив вакIибси НухI Идбаглира Аминатлизи ил разиси хабар буриб. Авнайс иличи Идрис Идбаг вакIиб, гIур – Гьуд, урегнайс—Ибрагьим, верхIнайс—ИсмягIил Идбаг, гехIнайс – Муса, урчIемнайс—ГIиса Идбаг. Лебтанилра Аминатла урши идбагуназивад бегIлара гIергъиси – илдала мугьур виъниличила балахъули, ил мубаракрарибсири.

Илизибадли ашкарли саби Аллагьла ﷻ МухIяммад Идбагличи ﷺ хасси диги. Ил багьандан иш базлизиб Идбагличи ﷺ дигиличил, Идбаг ﷺ дурхъавирули барибси гIямал Аллагьли ﷻ кьабулрабарили, нушала бунагьунира умударили, Кьиямала бархIи Алжанализи хьурабирантачил дарх нушара декIардарахъес хьулдикIехIе. Амин.

 

 

Рамазан-хIяжи МяхIяммадов

2026-02-01 (ШягIбан 1447 д.) №2.


Суалти-жавабти

- Хьунул адамла держли ужуси мурул виалли ва илис ва иличи башути юлдашунас къуллукъбирули риалли илис бунагь биусив? Ил хьунул адамли хIяж баралли хIяж кьабулбирусив? - Муруйс къуллукъбиралли хьунуйс халаси кири биуси саби. ДекIарси анцIбукь саби мурул держли ужули виалли, илхIели сабур барили,...


Капусталичилси салат

ГIягIнидиркур: Капуста – 400 гр; Хияр – 2; помидор черри – 5; гIяргIяла диъ – 200 гр; шиниша хъарала тIакьа – 1; зе, исиут, кьар, майонез – бизидеш хIясибли. Балкьарахъни: Капуста бурсая ва зе какьурли кIантIибиахъес някъбани гъяжбарая. Гьалахили белхьи,...


Рамазан базла дурхъадеш

Нушала дурхъаси МухIяммад Идбагли ﷺ буриб: «Чи разивиаллира Рамазан баз бакIниличи, Аллагьли ﷻ илала кьаркьала цIализибад мяхIкамбиру». ГIуррара, Идбагли ﷺ буриб: «Рамазан базла цаибил дуги ЧевяхIси Аллагьли ﷻ иру: «Чи лева нуша дигахъуси, нушабра дигахъес? Чи лева нуша...


Дурхъаси Лайлатуль Кьадрила дуги

Бусурмантала умматлис Лайлатуль Кьадрила дуги хасси тяхIярла шабагъат саби, чусра УркIецIила ВегI Аллагьли ﷻ пешкешбарибси. Кьуръайзиб бурули саби: «Лайлатуль Кьадрила дуги азир базличиб дурхъаси саби» или. Илала мягIна – 1000 баз, чузибра Лайлатуль кьадрила дуги агарти. Ил дуги...


Жагьти бургъанти

Аллагьла Расулли ﷺ бегI гьалаб Маккала халкь ислам динничи жибарибхIели ва къанчанас суждабирахъес къадагъабарибхIели, илис илала гъамтира бархли душманти бетаур. Илдани илис ва илала асхIябтас къияндешуни алкIахъес бехIбихьиб.   Идбагдешла 13 – эсил дуслизиб сунела асхIябтачил варх ил...