Илк ушаг доғуланда гадынын сәһвләри

Илк ушаг доғуланда гадынын сәһвләри

әвввәли гәзетин өтән сајында

Баланс (мүвазинәт) ахтарын. Бир дәгигә тапын вә истираһәт етмәји өзүнүзә рәва ҝөрүн. Һәтта әҝәр сиз лап гыса мүддәтә узансаныз да, сизин организминиз зәифләнмәк имканы алар. Һалбуки чох ағыр иш истираһәтсиз сизи һәмишә ҝәрҝинликдә сахлајаҹаг вә тамамилә әлдән салаҹагдыр.

Белә мини-тәнәффүсләри еләјин, мисал үчүн, һәр бир нечә саатдан сонра, бу һалда әрин ҝәлишинә сиз өзүнүзү сыхылыб сују чыхардырылмыш вә һирсли лимон кими һисс етмәјәҹәксиниз. Әр илә сөһбәтләр үчүн вахт тапын, онун һәјаты вә ишинә мараг ифадә етмәк үчүн, кичик мүнасибәтләр үчүн (тохунма, әл вурма, дәјмә) вахт тапын. Бүтүн бунлар етибарлы мүнасибәтләри сахламаға вә бир-бириндән узаглашмаја јол вермәмәјә көмәк едир.

Һеч бир шәраитдә вә гәти сурәтдә өзүнүзү башлы-башына бурахмајын (јәни өзүнүзә бахын, фикир верин), сизи пинти, сәлигәсиз вә јахшы бахылмамыш ҝөрмәјә әринизә имкан вермәјин. Һәтта әҝәр сиз бүтүн ҝеҹәни јатмамыш олсаныз да, киши ҝөзләри илә севмәкдән вә заһири ҝөрүнүшә диггәт јетирмәкдән галмыр. Әҝәр сиз өзүнүзү гајдаја салмаға маҹал тапмасаныз вә әриниз буну баша дүшмәклә мүнасибәт ҝөстәрәрсә, алданмаға, ширникләнмәјә дәјмәз. О сизи һәрфијјән бир, ики, үч, бәлкә дә ола билсин ки, дөрд дәфә баша дүшә биләр, сонра сизин перманент (даими, арасы кәсилмәдән давам едән) пинти ҝөрүнүшүнүз ону безикдирмәјә вә әсәбиләшдирмәјә башлајаҹаг. Тәкрар едирәм, ИСТӘСӘН, һәр шејә әл чатдырмаг олар. Һәм дә, сәлигәли ҝөрүнмәк үчүн чохлу ҝүҹ вә вахт лазым дејилдир.

Интим (ҹинси) јахынлыг мәсәләләриндә әринизи мәһдудлашдырмајын. Пејғәмбәр r өз һәдисиндә демишдир: “... Мүһәммәдин руһу кимин ихтијарында, ирадәсиндәдирсә, Онунла анд ичирәм, әринин габағында өз вәзифәләрини там јеринә јетирмәјинҹә, гадын өз Рәбби гаршысында өз вәзифәләрини јеринә јетирмәз. Вә әҝәр о (әри) ондан хаһиш едәрсә, о (гадын) она (әринә) имтина етмәмәлидир, һәтта әҝәр о (гадын) доғмагда олса да” (Имам Әһмәд). Вә сонунҹу, нә демәк истәрдим – һеч вахт севмәкдән галмајын. Һәтта әҝәр јорулмуш олсаныз да, һәтта әҝәр әсәби олсаныз вә аҹыг, һирс, гәзәб һисс етсәниз дә. Севмәкдән вә өз севҝинизи тәзаһүр етмәкдән галмајын. Әҝәр бу сизә мүјәссәр оларса, сизин кишинизи тәнһалыг (јалгызлыг) вә ҝәрәксизлик (лүзумсузлуг) һисси горхутмур. Сизә исә өз нөвбәсиндә әринизин башга гадынларла үнсијјәти (ондан даһа писи – хәјанәти) үчүн һәјәҹанлар һәдәләмир.

РАЈА АКАВОВА

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...


Qısqanclıq: ehtiras ilə iman nurunun arasında

Qısqanclıq bəlkə də insanın ən ziddiyyətli hisslərindən biridir.   Gündəlik həyatda bu hiss çox vaxt qəzəb və sahiblik duyğusu ilə müşayiət olunur, hətta ən möhkəm münasibətləri belə zəhərləyə bilir. Lakin İslamın mənəvi ənənəsində qısqanclıq tamam başqa məna...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...