Ислам заманын идарә олунмасынын сиррини ачыр

Ислам заманын идарә олунмасынын сиррини ачыр

“Вахтынызы горујун: һәјат мәһз онунла тохунмуш бир парчадыр” С. Ричардсон

 

 

Јәгин ки, “өз вахтыны вә өзүнү идарә едә билмәк - ејни шејдир” тезисини ешитмиш вә идарәетмә китабларында она раст ҝәлмисиниз.

 

Биринҹиси, буну етмәк чох чәтиндир, икинҹиси, өзүнүзү кифајәт гәдәр мәһарәтлә идарә етмәји өјрәнмәдән, вахты сәмәрәли идарә етмәк чәтин ишдир, чүнки бу ҹүр идарәетмә инкишафынызын бир чох аспектләринә аиддир, мәсәлән, дүшүнҹә ҝенишлијинә, һәјат мөвгеләринизә вә инанҹларыныза, баҹарыгларыныза вә вәрдишләринизә аиддир, һансы ки истәр-истәмәз һәрәкәтләриниздә өзүнү ҝөстәрир. Вә әҝәр илләрлә инкишаф етмиш бу һәрәкәтләр кифајәт гәдәр тәсирли дејилсә вә буну өзүнүздә етираф едирсинизсә, көһнә инанҹлары дәјишдирмәјин конкрет јолларыны мүәјјәнләшдирмәли вә проблемә јени бир шәкилдә јанашмалысыныз. Анҹаг бу чох чәтиндир. Вә буна мүвәффәг оланлар үчүн заман проблемә чеврилмир.

Бир чох ҹәһәтдән, диҝәр проблемләрин һәлли кими, вахтымызы идарә етмәк проблеми дүшүнҹә тәрзимиздән, өзүмүзә инамымыздан, мотивасијамыздан вә диҝәр психоложи амилләрдән асылыдыр. Буна ҝөрә дә, өзүнүидарәетмәнин еффективлији әсасән буну неҹә баша дүшдүјүнүздән вә вахтынызы сәмәрәли идарә етмәк үчүн өзүнүзү көкләмәкдән асылыдыр.

Биз инкишафы, габилијјәтләри, баҹарыглары вә диҝәр ваҹиб кејфијјәтләри сајәсиндә јарадыҹылыг потенсиалындан истифадә едәрәк дүзҝүн вә тәсирли һәлләр тапа билән мүстәгил инсанлара һәмишә һејран галырыг. Буна ҝөрә өзүнү стимуллашдырманын ән јахшы үсулларындан бири, һеч кимин мүдахиләси олмадан истәкләрини мүстәгил шәкилдә јеринә јетирмәк габилијјәтидир. Демәли, вахтындан фајдалы истифадә, онун ҹәдвәли, гәнаәт принсипләри вә методлары - сизин јарадыҹы јанашманызын вә гејд едилдији кими, бөјүк арзунузун ишидир. Вахтдан гәнаәтлә истифадә етмәк планларынызы тәртиб едәркән сиз бунун үчүн дахили мәнбәләриниз олдуғуну нәзәрә алараг мүтләг уғура, јүксәк руһ һалына истигамәтләнмәлисиниз.

Заманы өзүидарәетмә - бу, һәр шејдән әввәл, өзүнә гаршы мәсулијјәтдир: уғурсузлуг үчүн ҝүнаһы өз үзәринә ҝөтүрмәк вә мүвәффәгијјәт оланда хидмәтләриниз. Һәјат шәраитиндәки мүмкүн дәјишикликләрдән, мүһитдән, фәалијјәт дәјишиклијиндән асылы олмајараг бу јанашма сизи горхутмајаҹаг, чүнки талејиниз үчүн үзәринизә мәсулијјәт ҝөтүрмәји өјрәндиниз. Вахты идарә етәмк - өзүнүзү идарә етмәк вә һәм дә чох шәхси бир ишдир. Онун сирри дүшүнҹә тәрзимиздә, бејнимизи неҹә истифадә етдијимиздәдир.

Мәгсәд гојма вә вахта гәнаәт проблемләри бир-бири илә сых бағлыдыр. Һәгигәтән гаршынызда һәјати мәгсәдләр гојмағы баҹарсанызса вә онлара мүтләг наил олурсунузса, демәли, сиз заман проблемини һәлл етмәји баҹарырсыныз. Јәгин ки, бу зәрб-мәсәли дәфәләрлә ешитмисиниз: “Әҝәр сизә тәҹили нәсә јеринә јетирмәк лазымдырса, буну мәшғул олан адама тапшырын”. Һәјатда чох шеј әлдә едән инсанларын әксәријјәти үзәринә адәтән чох шеј алыр вә һәр һалда бу јүкүн өһдәсиндән ҝәлирләр. Бурада јанашма чох садә, лакин ваҹибдир:

- гаршынызда наил олмаг үчүн үстүндә чалышмалы олдуғунуз реал мәгсәдләр гојана гәдәр вахтын идарә едилмәси вә ја өзүнүидарәетмә барәдә дүшүнмәјин мәнасы јохдур;

- мәгсәдләр гојараг, онлара наил олмаг үчүн едә биләҹәјиниз ән јахшы шеј, - лазымсыз хәрҹләрдән гачынмагла вахта гәнаәт етмәкдир;

- вахты өз јанашма нөгтеји-нәзәримиздән идарә етмәк - өз һәјатымызы идарә етмәк, өзүнүидарәетмәни јахшылашдырмаг демәкдир.

Сечдијиниз һәдәфләрдән һансы хәрҹләрин тәләб олунаҹағындан асылыдыр, јәни вахтынызы нәјә сәрф едәҹәјинизи мүәјјәнләшдирәҹәксиниз. Өз мәгсәдләр ијерархијанызы гурараг, ону јохлама системиндән кечирәрәк сиз конкрет, мадди вә ашкар нәтиҹәләр әлдә етмәк үчүн чалышараг һәјатын шәхси перспективини гураҹагсыныз.

Вахтынызы сәмәрәли идарә етмәк - һәм инди, һәм ҝәлән ил, һәм дә узаг ҝәләҹәкдә даһа чох шеј әлдә етмәјин јолларыны тапмаг демәкдир. Сиз мәғлубијјәтә дејил, гәләбәјә ҹан атырсыныз, уғур исә - вахтыныздан дүзҝүн истифадә етдијиниз үчүн ән јүксәк гијмәтдир. Мәгсәдләринизи һесабламаг, мүвәффәгијјәт шансыны артырмагла јанашы сизә ән ваҹиб шејә диггәт јетирмәјә көмәк едир. Вә фәалијјәт үчүн максимум мотивасија, бүтүн сәјләринизи өзүнүз сәрбәст вә шүурлу шәкилдә сечилмиш мүәјјән нәтиҹәләр әлдә етмәјә јөнәлтдијиниз заман јараныр.

Буна ҝөрә һәр биримиз ағыллы,еһтијатлы олмалыјыг. Әзиз мүсәлманлар! Һеч бир һалда ишләри тәхирә салмајын. Имам әл-Гәзалинин мәсләһәтинә әмәл един: “Сән низам-интизам јарадыб систем үзрә һәрәкәт етмәлисән. Вә һеч бир һалда олдуғу кими һәрәкәт етмә, ахынла үзмә, сән исә ардыҹыл олараг системә ујғун һәрәкәт етмәлисән, мәһз низам-интизамда бәрәкәт - заманын хејир-дуасы өзүнү ҝөстәрир”.

Мараглы бир һадисә олмушду. Батлухдан танынмыш шејх Сәадуһаҹыјасул Муһәммәд -әфанди һәтта сүннә намазларыны тәхирә салараг она мүраҹиәт едәнләрин хаһигләрини јеринә јетирирди. Бир дәфә о, деди: “Бир ајдыр ки, мән әввабин едә билмирәм”. Вә тәәҹҹүблә она нә мане олдуғуну сорушдугда, ҹаваб верди: “Адамлар бу вә ја диҝәр суалларла ҝәлирләр вә мән онлары ҝөзләмәјә мәҹбур едә билмәрәм”.

Бу, шејхин башгасынын вахтына олан мәсулијјәт вә диггәтли мүнасибәтини бир даһа ҝөстәрир.

Заман - ону гијмәтләндирәнләр үчүн һәмишә чатышмајан бир шејдир вә ону гијмәтләндирмәјәнләр вә һәтта “өлдүрәнләр” үчүн исә чохдур. Һәдисдә дејилир: “Мәгсәдсиз вахт иткиси - ән бөјүк фәлакәтләрдәндир”.

Бир дәгигәнин дәјәри барәдә атары гачыран сәјаһәтчидән сорушун. Бир санијәнин дәјәри барәдә гәзанын гаршысыны ала билмәјән сүрүҹүдән сорушун.

Унутмајын, гардашлар! Заман һеч ким үчүн дајанмыр. Кечмиш вахт - тарихдир вә ону ҝери гајтармаг олмәз. Ҝәләҹәк - гејри-мүәјјәнлик вә сиррдир. Анҹаг бизә верилән индики вахт – Бөјүк Аллаһ-Тәаладан әсл һәдијјә, авансдыр.

 

Вә ондан еффектив истифадә үчүн вурғуламаг лазымдыр:

  1. Ибадәт вахты.
  2. Иш үчүн вахт, аиләјә фираванлыг вә ианәләр (сәдәгә) вәсаит олсун дејә.
  3. Истираһәт вахты. Уғур вә сағламлығын сирри будур, амма билин ки, фәалијјәт дәјишиклији дә истираһәтдир.
  4. Охумаг вә фајдалы биликләр әлдә етмәк үчүн вахт.
  5. Дүшүнмәк үчүн вахт. Бу, ҝүҹ вә гүдрәт мәнбәјидир.
  6. Башгаларына вә достлара көмәк етмәк үчүн вахт.
  7. План һазырламаг үчүн вахт.

Вахтынызы ҝәлән бир ҝүндән вә узун мүддәтә планлашдырын. Уҹа Аллаһ адына нәҹиб ишләр ҝөрмәк үчүн вахты идарә етмәјин сирри будур.

Аллаһ бүтүн нәҹиб ишләримиздә бизә көмәк етсин!

 

Муһәммәд Букар Һәмидуллајев игтисад елмләри доктору, профессор, Истеһсал тәшкили үзрә бејнәлхалг елм вә тәҹрүбә академијасынын академики

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


СИЗ БИР-БИРИНИЗӘ АРХАСЫНЫЗ

Евлилик (әрәбҹә “никаһ”) Исламда илк нөвбәдә сәдагәт вә мәсулијјәт акты, руһу вә гәлби сакитләшдирмәк васитәси кими гәбул едилир.   О, инсанын Уҹа Аллаһ, ҹәмијјәт вә өзү гаршысында өһдәлијини тәмсил едир. Ҹәмијјәтин рифаһына көмәк едир. Буна ҝөрә әр-арвадын евлиликләрини горумалары ваҹибдир. Аилә...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


ÜÇ ӘN QОRХULU GÜNАH

İnsаnın bu dünyаdаkı әsаs mәqsәdi - həyatını Rəbbinin razılığını qazanacaq şəkildə yaşamaqdır. Bunа nаil оlmаq üçün günаhlаrdаn çәkinәrәk, yахşı işlәr vә düşüncәlәr üçün sәy göstәrmәk lаzımdır. Günаhlı әmәllәr аrаsındа isə çох аğır оlаnlаrı vаr. Bu mаtеriаldа biz оnlаrdаn üçü hаqqındа məlumat...


УШАГЛАРА НАМАЗЫ СЕВДИРМӘЈИН 10 ҮСУЛУ

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   4. Визуaллaшдырын Ушaглaр визуaл (ҝөрмə илə бaғлы) мəлумaтлaры чox јaxшы мəнимсəјирлəр вə бу, oнлaры нaмaзa aлышдырмaгдa сизə көмəк eдə билəр. Нaмaз вaxтлaрынын гeјд oлундуғу рəнҝaрəнҝ бир пoстeр һaзырлaјын вə oну ҝөрүнəн бир јeрдəн aсын. Диҝəр...