Оруҹун беш мүкафаты

Оруҹун беш мүкафаты

Оруҹун беш мүкафаты

Рәҹәб ајы ҝәлди – Мәрһәмәтли Аллаһдан ﷻ  бәрәкәт ајы. Дөрд һарам ајдан бири олан Рәҹәбдә хејирхаһ ишләр үчүн бөјүк мүкафат вәд едилмишдир. Оруҹлуг (оруҹ тутмаг) – Аллаһын ﷻ  ризасы наминә диндарын ҝөрдүјү гијмәтли әмәлләрдән биридир. Оруҹ тутан Сүннәтә әсасән һансы немәтләри әлдә едир?

 

Ҹәннәтә наил олма

Сәһиһ зәнҹирлә (иснад) имам Әһмәд вә Исфаһани Әбу Һүрејрәдән һәдис нәгл едирләр: “Аллаһын ризасына наил олмаг нијјәти илә оруҹ тутуб һәмин ҝүн вәфат едән кәс Ҹәннәтә дүшәҹәкдир”.

 

Ҹәһәннәм одундан мүдафиә

Имам Әһмәд әл-Бејһәкидән һәдис нәгл едир ки, орада дејилир: “Оруҹ тутмаг – Ҹәһәннәм одундан горујан сипәр (галхан) вә алынмаз галадыр”.

Пејғәмбәрин ﷺ диҝәр кәламында дејилир: “Аллаһын ризасына наил олмаг мәгсәди илә бир ҝүн оруҹ тутаны О, Ҹәһәннәмдән елә мәсафәјә узаглашдыраҹагдыр ки, гузғун ону доғулушундан гоҹалыб өләнә гәдәр учуб гуртара билмәз” (имамлар Әһмәд, әл-Бејһәки, әт-Тәбәрани).

 

Гијамәт ҝүнүндә шәфаәт

Һәдис дејир: “Оруҹ вә Гуран Мәһшәр ҝүнүндә Аллаһ бәндәсинә шәфаәт едир (мүдафиә едир). Оруҹ дејир: “Рәббим! Мән ону ишыглы һиссәдә јемәк вә ичмәкдән мәһрум етдим, иҹазә вер она шәфаәт едим!”.

Гуран исә бујурур: “Рәббим мәним! Мән ону ҝеҹә јухудан мәһрум етдим, иҹазә вер ону мүдафиә едим!” – вә онларын һавадарлығы тәмин олунур” (имам Әһмәд).

 

Рәббидән әвәз (мүкафат)

Рәсулүллаһ ﷺ демишдир: “Адәм оғлунун һәр бир хејирхаһ иши чохалаҹаг, јахшы әмәл үчүн ән кичик әвәз исә он гат олаҹагдыр, једди јүз дәфә арта да биләр. Мүтәал Аллаһ ﷻ  бујурур: “Оруҹ мүстәсна олмаг шәрти илә, чүнки һәгигәтән, оруҹ мәним хатиримә тутулур, вә Мән онун әвәзини верәҹәјәм, чүнки инсан Мәним хатиримә өз истәкләрини тәмин етмәкдән вә өз јемәјиндән имтина едир!”...” (имам Мүслим).

 

Дуа гәбул олунур

Һәдисдә дејилир: “Дуасы рәдд олунмајан үч инсан катеҝоријасы вар: 1. оруҹ тутанын, оруҹуну ачана гәдәр; 2. әдаләтли һөкмдарын; 3. мәзлум инсанын” (имамлар Әһмәд вә әт-Тәбәрани).

 

Ибраһим Әсәдов

 

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...


İslamda valyuta mübadiləsi

Ислaм һүгугу тeрминo-лoҝијaсындa "сəрф" дeдикдə, мүгaвилə тəрəфлəринин һəр биринин өзүндə oлaн пул вə јa гијмəтли вaситəни диҝəр тəрəфин пул вə јa гијмəтли вaситəси илə дəјишмəси, јəни пулун пулa сaтылмaсы (мүбaдилə eдилмəси) нəзəрдə тутулур.   "Гијмəтли вaситəлəр" вə "пул" дeдикдə динaрлaр...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...