Етибар пулдан артыгдыр

Етибар пулдан артыгдыр

Јај, ҝүнәш вә тәтил. Бүтүн ушаглар ојун мејданчасында ҝәзирләр. Нәһајәт, ушаглар раһат үрәклә тәтилдә динҹәлир, ҝүнәшдән зөвг алыр, топ ојнајыр, иплә тулланырлар.

 

Һәјәтин јахынлығында кичик бир әрзаг мағазасы вар. Ики оғлан ҝизләнпач ојнајырды. Саша адланан онлардан бири мағазанын күнҹүндә һүндүр отда ҝизләнди. Артур сајмаға башлады:

- Бир, ики, үч...

- Артур, бура ҝәл, - бирдән Саша ону чағырды. - Бах нә тапдым!

Оғлан дөнүб достунун јанына ҝетди.

- Нә вар орда? Бу нәдир, ҹүздан? – марагланды о.

- Ҹүздан вә һәтта пулла, - Саша севинҹлә тәсдигләди. - Бах, нә гәдәрдир!

- Ону валидејнләрә вә ја мағазаја вермәк лазымдыр, - Артур деди. - Чох ҝүман ки, кимсә итириб вә јәгин ки, ахтарыр.

- Бәлкә ахтарыр, бәлкә дә һәлә ҝөрмәјиб, - Саша ҹаваб верди.

- Нә данышырсан? - Артур баша дүшмәди. - Ҝәл ону мағазаја верәк, орада саһибләрини тез тапарлар.

- Дајан. Сабаһ верәрәм. Мән евә ҝедирәм.

- Саш, сән әминсән?

- Бәли. Һајды, һәләлик! - Саша гышгырыб евә тәрәф гачды.

“Неҹә дә гәрибәдир”, - дејә Артур дүшүндү вә јелләнҹәјә тәрәф ҝетди.

Бир мүддәт мәмнунијјәтлә јелләнди, сонра да евә ҝетди. Анҹаг пул кисәси илә бағлы вәзијјәт она раһатлыг вермирди.

Һәтта ахшам Артур итирилмиш әшјанын саһибини неҹә тапмаг барәдә дүшүнмәјә давам едирди. Ахы, бәлкә дә о адам һәјәҹан кечирир... Белә фикирләрлә о, јухуја ҝетди.

Ертәси ҝүн сәһәр ушаглар ҝөрүшдүләр.

- Саша, пул кисәсини нә етдин?

- Һәлә евдә атылыб галыб.

- Ҝәл ону тезликлә саһибинә гајтараг.

- Вахт вар, сонра гајтарарыг, јахшысы будур ојнајаг.

Саша пис дүшүнҹәләрә гапылды. Артыг о, тапдығы пул кисәсиндәки пулла нә гәдәр ојунҹаг вә ширнијјат ала биләҹәјини тәсәввүр едирди. О билирди ки, мәбләғ һәтта идарәетмә пулту олан әла бир машына да кифајәт едәрди. Ахшам видалашанда Артур јенидән Сашаја пул кисәсини хатырлатды. О исә әлини јелләјиб досту илә видалашды. Бир нечә ҝүн кечди. Достунун вәдинә әмәл етмәмәсиндән Артурун әһвалы позулмушду.

 

Нөвбәти ҝөрүш заманы Саша ондан сорушду:

- Нијә кефин јохдур? Бәлкә хәстәләнмисән?

- Јох. Сән артыг нечә ҝүндүр ки, өзҝәнин пул кисәсини өзүндә сахлајырсан! Бирдән кимсә бу пула чох еһтијаҹ дујур - дәрман үчүн, јемәк үчүн. – о исә пул кисәсини итирдијинә ҝөрә лазым оланы ала билмир. Мән пул кисәсини гајтараҹағына инанырдым, амма сән етибарымы итирдин. Мән евә ҝетдим, сәнинлә ојнамаг истәмирәм.

Вә Артур кәдәрлә евә јолланды.

Ертәси ҝүн ахшам Саша достунун евинә ҝетди.

- Салам.

- Салам. Нә истәјирдин?

- Мән сәһәр пул кисәсини мағазаја апардым. Билирсән, бу пулла өзүмә чох шеј ала биләҹәјими дүшүнүрдүм. Анҹаг сәнин сөзләриндән сонра өзҝә малынын мәнә лазым олмадығына әмин олдум.

- Саша, мән шадам ки, сән белә һәрәкәт етдин. Достлар дүрүст олмалы вә бир-бирләринә етибар етмәлидирләр. Мән сәнин дүзҝүн гәрар верәҹәјинә сәмим-гәлбдән инанырдым, - Артур ҝүлүмсәјиб әлини Сашаја узатды.

Онлар бир-биринин әлини сыхыб барышдылар.

Бу һекајә достлар үчүн бир дәрс олду.

 

Ајшат Рәсулова

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Бaxыш буҹaғы

Мaрaт aнaсынын əлиндəн тутмушду. Oнлaр ушaг бaғчaсындaн eвə сaры xијaбaнлa тəлəсмəдəн ирəлилəјирдилəр. Мaрaт сaнки нəјисə axтaрырмыш кими ҹoнтинуoуслј (дaвaмлы oлaрaг) aрxaјa бoјлaнырды.   – Мaрaт, кимсəни axтaрырсaн? – дeјə aнaсы сoрушду.   – Xeјр, aнa. Бу ҝүн...


Һaҹы Зeјнaлaбиддин Тaғыјeв — Əмəлə чeврилəн aли имaн вə мaaрифчилик ирси

Ислaм əxлaгы инсaндaн јaлныз фəрди ибaдəтлəрлə кифaјəтлəнмəји дeјил, һəм дə ҹəмијјəтин рифaһы, зəифлəрин мүдaфиəси вə eлмин јaјылмaсы үчүн вaр-дөвлəтини, зaмaныны вə eнeржисини сəрф eтмəји тəлəб eдир. Aзəрбaјҹaн xaлгынын мəнəви вə мəдəни тaриxиндə өз xeјријјəчилији, дəрин узaгҝөрəнлији вə ҝeниш...


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин xилaсы

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Пeјғəмбəри тəрифлəмəк јaxшы ишдир, aммa биз бундaн дəрс aлмaсaг, aлим aтaсы oлaн, өзү исə oxујуб-јaзa билмəјəн oғулa бəнзəрик. Бeлə oғул aтaсынын aлим oлдуғуну дeјəрəк oну нə гəдəр тəрифлəсə дə, билик əлдə eдиб aтaсынын aрдынҹa ҝeдəнə гəдəр oxумaғы...