Етибар пулдан артыгдыр

Етибар пулдан артыгдыр

Јај, ҝүнәш вә тәтил. Бүтүн ушаглар ојун мејданчасында ҝәзирләр. Нәһајәт, ушаглар раһат үрәклә тәтилдә динҹәлир, ҝүнәшдән зөвг алыр, топ ојнајыр, иплә тулланырлар.

 

Һәјәтин јахынлығында кичик бир әрзаг мағазасы вар. Ики оғлан ҝизләнпач ојнајырды. Саша адланан онлардан бири мағазанын күнҹүндә һүндүр отда ҝизләнди. Артур сајмаға башлады:

- Бир, ики, үч...

- Артур, бура ҝәл, - бирдән Саша ону чағырды. - Бах нә тапдым!

Оғлан дөнүб достунун јанына ҝетди.

- Нә вар орда? Бу нәдир, ҹүздан? – марагланды о.

- Ҹүздан вә һәтта пулла, - Саша севинҹлә тәсдигләди. - Бах, нә гәдәрдир!

- Ону валидејнләрә вә ја мағазаја вермәк лазымдыр, - Артур деди. - Чох ҝүман ки, кимсә итириб вә јәгин ки, ахтарыр.

- Бәлкә ахтарыр, бәлкә дә һәлә ҝөрмәјиб, - Саша ҹаваб верди.

- Нә данышырсан? - Артур баша дүшмәди. - Ҝәл ону мағазаја верәк, орада саһибләрини тез тапарлар.

- Дајан. Сабаһ верәрәм. Мән евә ҝедирәм.

- Саш, сән әминсән?

- Бәли. Һајды, һәләлик! - Саша гышгырыб евә тәрәф гачды.

“Неҹә дә гәрибәдир”, - дејә Артур дүшүндү вә јелләнҹәјә тәрәф ҝетди.

Бир мүддәт мәмнунијјәтлә јелләнди, сонра да евә ҝетди. Анҹаг пул кисәси илә бағлы вәзијјәт она раһатлыг вермирди.

Һәтта ахшам Артур итирилмиш әшјанын саһибини неҹә тапмаг барәдә дүшүнмәјә давам едирди. Ахы, бәлкә дә о адам һәјәҹан кечирир... Белә фикирләрлә о, јухуја ҝетди.

Ертәси ҝүн сәһәр ушаглар ҝөрүшдүләр.

- Саша, пул кисәсини нә етдин?

- Һәлә евдә атылыб галыб.

- Ҝәл ону тезликлә саһибинә гајтараг.

- Вахт вар, сонра гајтарарыг, јахшысы будур ојнајаг.

Саша пис дүшүнҹәләрә гапылды. Артыг о, тапдығы пул кисәсиндәки пулла нә гәдәр ојунҹаг вә ширнијјат ала биләҹәјини тәсәввүр едирди. О билирди ки, мәбләғ һәтта идарәетмә пулту олан әла бир машына да кифајәт едәрди. Ахшам видалашанда Артур јенидән Сашаја пул кисәсини хатырлатды. О исә әлини јелләјиб досту илә видалашды. Бир нечә ҝүн кечди. Достунун вәдинә әмәл етмәмәсиндән Артурун әһвалы позулмушду.

 

Нөвбәти ҝөрүш заманы Саша ондан сорушду:

- Нијә кефин јохдур? Бәлкә хәстәләнмисән?

- Јох. Сән артыг нечә ҝүндүр ки, өзҝәнин пул кисәсини өзүндә сахлајырсан! Бирдән кимсә бу пула чох еһтијаҹ дујур - дәрман үчүн, јемәк үчүн. – о исә пул кисәсини итирдијинә ҝөрә лазым оланы ала билмир. Мән пул кисәсини гајтараҹағына инанырдым, амма сән етибарымы итирдин. Мән евә ҝетдим, сәнинлә ојнамаг истәмирәм.

Вә Артур кәдәрлә евә јолланды.

Ертәси ҝүн ахшам Саша достунун евинә ҝетди.

- Салам.

- Салам. Нә истәјирдин?

- Мән сәһәр пул кисәсини мағазаја апардым. Билирсән, бу пулла өзүмә чох шеј ала биләҹәјими дүшүнүрдүм. Анҹаг сәнин сөзләриндән сонра өзҝә малынын мәнә лазым олмадығына әмин олдум.

- Саша, мән шадам ки, сән белә һәрәкәт етдин. Достлар дүрүст олмалы вә бир-бирләринә етибар етмәлидирләр. Мән сәнин дүзҝүн гәрар верәҹәјинә сәмим-гәлбдән инанырдым, - Артур ҝүлүмсәјиб әлини Сашаја узатды.

Онлар бир-биринин әлини сыхыб барышдылар.

Бу һекајә достлар үчүн бир дәрс олду.

 

Ајшат Рәсулова

2026-10-01 (Рабиул ахир 1448 г) №10.


SUALLARINIZ

Бoшaнмaдaн coнрa гaјынaтa ҝəлинə, гaјынaнa иcə күрəкəнə мəһрəм oлaрaг гaлырмы? Никaһ бaғлaндыгдaн coнрa гaјынaтa ҝəлинə, гaјынaнa иcə күрəкəнə мəһрəм oлур. Гaјынaтa вə јa гaјынaнaнын дoғмa, јaxуд cүд вaлидeјни oлмacынын бу мəcəлəјə тəcири јoxдур. Һəмчинин никaһын дaвaм eдиб-eтмəмəcиндəн acылы...


Иблисин мүxтəлиф симaлaри

Бу мəгaлəнин јaзылмaсынa интeрнeтдə ҝeниш јaјылaн бир видeo сəбəб oлуб. Видeoдa ҝөзəл бир гызын шeјтaндaн xилaс eдилмəси сəһнəси тəсвир eдилир. Иблиси тəмсил eдəн гoрxунҹ вə eјбəҹəр бир мəxлуг гызы јaxaлaмaғa вə oну ҹəһəннəм aлoвунa сүрүклəмəјə чaлышыр.   Илк бaxышдa һəр шeј мəнтигли...


Шeјx Əбу əл-Һəcəн Əли əш-Шaзили

Aллaһын oнa əмaнəт eтдији cиррлə инcaнлaры өзүнə ҹəлб eдəн aриф   Бəзи Aллaһ дocтлaры вaрдыр ки, oнлaрын тəcири јaлныз cөјлəдиклəри cөзлəрдəн дeјил, гəлблəриндə дaшыдыглaры мəнəви һaлдaн гaјнaглaныр. Шeјx Əбу əл-Һəcəн Əли əш-Шaзили дə бeлə бөјүк aрифлəрдəн бири кими тaнынмышдыр.   Əбу...


Atalar, övladlar və daha çoxu: eyni evdə necə yola getmək olar?

Əsrlər boyu ənənəvi cəmiyyətdə bir neçə nəsil eyni dam altında yaşayır və bir-biri ilə yola gedirdi.   Oğul evləndikdən sonra həyat yoldaşını ata evinə gətirir, gəlin də böyük ailənin bir üzvünə çevrilirdi. Ərin valideynləri, nənə-babaları, kiçik...


Һəр ҝүн дишлəрини тəмизлə

Мəрaт дoстунун aд ҝүнүндəн гaјытды. Ҝүн чox шəн кeчмишди. Xүсусилə дaдлы тoрт вə чoxлу-чoxлу ширнијјaтлaр oну сeвиндирмишди: кoнфeтлəр, зeфирлəр, мaрмeлaд, шoкoлaд. Үстəлик, бaјрaмдaн сoнрa бaлaҹa гoнaглaр eвлəринə дaғылышaркəн дoсту həр биринə өзү илə aпaрмaг үчүн бир aз дa ширнијјaт вeрди. Мəрaт...