Мән Ајәтул курсини охујурдум. Вә бу мәни хилас етди

Мән Ајәтул курсини охујурдум. Вә бу мәни хилас етди

Мән Ајәтул курсини охујурдум. Вә бу мәни хилас етди

Кејптаунда (Ҹәнуби Африка Республикасында) баш вермиш реал һадисә

 

Мәдрәсәдәки дәрсләрдән сонра Әмәтулла евә тәк гајытмалы иди. Артыг ахшам дүшүрдү, буна ҝөрә анасынын нараһат олмамасы үчүн мүмкүн гәдәр тез гајытмалы иди.

 

Гыз сечим етмәли иди: узун, лакин даһа аз вә ја даһа тәһлүкәсиз јолла ҝетмәли јохса паркдан кечән гыса дүз јолу сечмәли. Анасыны узун мүддәт јохлугдан инҹитмәмәк истәјән Әмәтулла икинҹи јолла ҝетмәк гәрарына ҝәлди. Артыг бајыр гаралырды.

Паркда адам јох иди. Јары јолу кечәндә архасынҹа танымадығы бир адамын  ҝәлдијини нараһатлыгла гејд етди. Гыз ҝедәрәк Ајәтул курсини (Бәгәрә сурәсинин 255-ҹи ајәси) охуја-охуја аддымыны максимум сүрәтләндирмәк гәрарына ҝәлди.

Анҹаг бир нечә дәгигәдән сонра намәлум киши онунла бәрабәрләшды, лакин гызын тәәҹҹүбүнә, јалныз ҝүлүшлә она бахыб ирәли ҝетди. Гуртулуша ҝөрә Бөјүк Јарадана тәшәккүр едән гыз тезликлә сағ-саламат евә чатды.

Онун тәәҹҹүбүнә, һәлә евдән кифајәт гәдәр узаг мәсафәдә оларкән, гызыны сәбирсизликлә ҝөзләјән јахынлыгда дајанан анасыны ҝөрдү. Әмәтулланын  силуетини ҝөрән кими ҝөз јашлары илә онун гаршысына тәләсди: “Гызым, гызым... Сән сағ-сағламатсан. Һәмд олсун Аллаһа!”.

“Нә олуб, ана?”,- гыз чашгын галмышды – “Сән нијә евдә дејилсән? Нә олуб?” “Дәһшәтли һадисә баш вериб: гоншунун гызы бу ахшам паркдан сәнин кими ејни јолла гајыданда бир гулдур тәрәфиндән зорланыб”, - ҝөз јашлары ичиндән ҹаваб верди гызын анасы.

Бир нечә ҝүндән сонра полис забити Әмәтулланын евинә зәнҝ едиб бир нечә еһтимал олунан тәҹавүзкарын тутулдуғуну сөјләди. Һәмин ҝүн гоншу гызыны онлары танымаға дәвәт етдиләр.

Зәрәр чәкәнинн мәнәви дәстәјә чох еһтијаҹы олдуғу үчүн Әмәтулла онунла бирликдә полисә ҝетмәк гәрарына ҝәлди. Гоншусу кими бу ахшам о уғурсуз јолла гајытдығыны өјрәнән полисләр Әмәтулладан танынмада иштирак етмәсини хаһиш етдиләр.

О дәһшәтли ахшам ҝөрдүјү истеһзалы ҝүлүшү дәрһал таныды вә бу барәдә полисләрә деди. Онун дәһшәтинә вә ејни заманда тәәҹҹүбүнә, бу, гоншусунун таныдығы мәһз о адам иди. Мәлум олду ки, тәҹавүзкар Әмәтулладан ајрыландан бир нечә дәгигә сонра она раст ҝәлиб.

Буну ешидән полисләр тутулан шәхсдән сорушдулар: “Неҹә белә олду ки, биринҹи раст ҝәлдијиниз гыздан садәҹә узаглашараг она ән кичик бир зәрәр вермәдиниз вә башга бир гурбан сечдиниз?”

“Мән ахмаға охшајырам?” - ҹаваб верди тәҹавүзкар. Һәр ики тәрәфиндә һүндүр бојлу кишиләр ҝедән бу гыза неҹә һүҹум едә биләрдим”.

“Анҹаг мән тамамилә тәк идим...” - Әмәтулла ҹинајәткарын ҹавабыны ешидәндә тәәҹҹүбләнди. – “Мән садәҹә олараг анамын һәмишә мәнә өјрәтдији кими мүдафиә үчүн Ајәтул курсини охујурдум...”

 

 

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Sevimli Peyğəmbərimizə ﷺ Uca Allah tərəfindən verilmiş bəzi möcüzələr

Möcüzə – Uca Allahın Öz qövmündən peyğəmbər seçdiyi şəxsə bəxş etdiyi qeyri-adi bir xüsusiyyət və ya hadisədir. Möcüzə insanların qarşısında peyğəmbərin həqiqətən Allah tərəfindən göndərildiyini təsdiq edir. İnsanlar, hətta hamısı bir yerə...


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...