Шәбан ајында јахшылыг елә

Шәбан ајында јахшылыг елә

“Башга ајларын јанында Шәбан ајынын үстүнлүјү диҝәр пејғәмбәрләрин јанында мәним үстүнлүјүм кимидир” (Мүһәммәд Пејғәмбәр).

 

Бизә мәлумдур ки, Рәсулүллаһ ﷺ  нәинки бүтүн пејғәмбәрләрин ән јахшысыдыр, һәм дә одур ки, бүтүн хилгәти Аллаһ-Тәала ондан өтрү јаратмышдыр. Инди исә ҝәлин бахыб ҝөрәк галан ајларын јанында Шәбан ајынын үстүнлүјү нәдәдир. Мүсәлманлар үчүн мүгәддәс олан бу ајда ҝөрүлән бүтүн хејирхаһ ишләр дәфәләрлә чохалыр вә һеч бир манеәсиз ҝөјләрә галхыр. Аллаһ Елчиси ﷺ  билдирмишдир ки, Шәбан ајынын ады  “тәшәәбә” сөзүндән әмәлә ҝәлир ки, мәнасы “јајылмагдыр” - бу ајда јахшылыг јајылыр. Вә бу ајда әсас әмәл оруҹдур. Буна ҝөрә дә Пејғәмбәр ﷺ  бу ајда оруҹ тутмушдур. Әсәмәт бин Зејд Пејғәмбәрдән ﷺ  Шәбан ајында оруҹа ҝөстәрдији сәјин сәбәбини сорушмушдур. Рәсулүллаһ ﷺ  ҹаваб вермишдир: “Рәҹәб вә Рамазан ајларынын арасында олан бу ајда инсанлар лагејдлик ҝөстәрирләр. Бу ајда бүтүн әмәлләр Аллаһа ﷻ  јүксәлир. Мән истәјирәм ки, әмәлләрим ҝөјә галханда мән оруҹда олум”. Ҝәлин Пејғәмбәрин ﷺ  бу сөзләри үстүндә дүшүнәк: бу үч мүгәддәс ај башлајан кими дәрһал биз бөјүк руһ јүксәклији илә оруҹ тутмаға, хејирхаһ, фајдалы ишләр ҝөрмәјә башлајырыг. Лакин ҝүндән-ҝүнә бу руһ јүксәклији азалыр, белә ки, артыг ајын ахырында... тамам кәсилир. Вә Шәбанда, Пејғәмбәрин ﷺ  дедији кими, адамлар те-тез лагејдлик ҝөстәрирләр. Буна ҝөрә дә бу ајда биз Аллаһ ﷻ јолунда даһа чох ҹидди-ҹәһд ҝөстәрмәлијик. Сағламлығы имкан вермәјән вә ја башга сәбәбләрә ҝөрә бир ај әрзиндә оруҹ тута билмәјәнләр гој һеч олмаса ајын әввәлиндә, ортасында (13-ү, 14-ү вә 15-и) вә ајын ахырында үч-үч ҝүн оруҹ тутсунлар. Хүсусилә 15-ҹи ҝүнүн оруҹу гијмәтлидир. Һәдисдә дејилмишдир: “Шәбан ајынын үч ҝүн әввәлиндә, үч – ортасында вә үч –сонунда оруҹ тутана Аллаһ-Тәала јетмиш пејғәмбәр кими мүкафат јазаҹаг, онун дәрәҹәси исә Уҹа Аллаһ јетмиш ил ибадәт етмиш гулун дәрәҹәси кими олаҹагдыр. Вә әҝәро, бу илдә вәфат едәрсә, шәһид кими өләҹәкдир”. Биринҹи вә сонунҹу ҹүмә ахшамы ҝүнләри дә оруҹ тутмаг јахшыдыр. Һәдисдә дејилмишдир: “Шәбан ајынын биринҹи вә ахырынҹы ҹүмә ахшамы ҝүнү оруҹуну тутаны Аллаһ ﷻ Ҹәннәтә варид етмәји өһдәсинә ҝөтүрүр”. Бу ајда арзуолунан әмәлләрдән бири дә тез-тез “салават” охумагдыр: “Аллаһумма салли әла Мүһәммәдин вә әла али Мүһәммәдин вәсәллим”. Мүбарәк Шәбанда әсас чох һөрмәтли ҝеҹәләрдән бири – Бәраәт – вар – 15-дән 16-на кечән ҝеҹә (башга мәлумата ҝөрә, бу, 14-дән 15-нә кечән ҝеҹәдир).

 

Әнсар Рамазанов 

2026-07-01 (МухIаррам 1448 г.) №7.


Гaфгaздa гызлaрын рoлу

Гəдим зaмaнлaрдaн бəри Гaфгaз гызы һəјaлылығы, лəјaгəти вə јүксəк əxлaгы илə сeчилмишдир. Бунун сəбəби Гaфгaздa гaдынлaрa ушaглыгдaн eтибaрəн һəјaтын дeмəк oлaр ки, бүтүн сaһəлəриндə xүсуси тəлəблəрин гoјулмaсыдыр.   Бир чoxлaры һeсaб eдир ки, Гaфгaздa гaдынлaрa кишилəрлə мүгaјисəдə...


Quran –Muhəmməd ﷺ peyğəmbərin ən böyük möcüzəsidir

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   Əl-Xuzari “Nurul Yəqin” kitabında Peyğəmbər Məhəmmədin ﷺ qatı düşmənlərini sadalayarkən belə yazır: “Onların arasında Əbu Cəhlin əmisi Vəlid ibn Muğirə də vardı. O, Qüreyş arasında çox hörmət edilən və...


SUALLARINIZ

Һaнсы һaллaрдa aнд ичмəк oлaр, һaнсы һaллaрдa oлмaз? Aнды пoзмaг oлaрмы? Вaҹиб əмəли јeринə јeтирмəјə вə јa һaрaмы eтмəмəјə aнд ичмəк — Aллaһa xoш ҝəлəн əмəлдир. Бeлə aнды пoзмaг һaрaмдыр, əҝəр пoзулaрсa, кəффaрə (кəффaрəтул-јəмин) вeрмəк вaҹибдир. Вaҹиб əмəли тəрк eтмəјə вə јa һaрaмы...


Muhəmməd Peyğəmbərin ﷺ gözəl əxlaqı haqqında qısaca

Allahın Elçisi ﷺ Uca Allaha hamıdan çox dua edər və Ona hamıdan çox acizanə şəkildə yalvarardı. O, bağışlamağı bacarar və həmişə yaxşılıq etməyi əmr edərdi. Cahillərlə (nadanlarla) heç vaxt mübahisə etməzdi. Hər şeydə ədalətli olmağı, yoxsullara və ehtiyac sahiblərinə kömək etməyi, qohumluq...


Евдә сөз саһиби кимдир?

Евиниздә сөз саһиби кимдир? Бәлкә дә бу, евиниздә роллары мүәјјәнләшдирмәк үчүн ән ујғун сөз дејил, анҹаг мәһз о, бәзән реал вәзијјәти вә ҝүҹ балансыны ән јахшы шәкилдә әкс етдирир.   Чох вахт кичик ушаг валидејнләринә әмр верир, онларын јеринә һәр шеји һәлл едир, һалбуки валидејнләр сәһәр...