Шәбан ајында јахшылыг елә

Шәбан ајында јахшылыг елә

“Башга ајларын јанында Шәбан ајынын үстүнлүјү диҝәр пејғәмбәрләрин јанында мәним үстүнлүјүм кимидир” (Мүһәммәд Пејғәмбәр).

 

Бизә мәлумдур ки, Рәсулүллаһ ﷺ  нәинки бүтүн пејғәмбәрләрин ән јахшысыдыр, һәм дә одур ки, бүтүн хилгәти Аллаһ-Тәала ондан өтрү јаратмышдыр. Инди исә ҝәлин бахыб ҝөрәк галан ајларын јанында Шәбан ајынын үстүнлүјү нәдәдир. Мүсәлманлар үчүн мүгәддәс олан бу ајда ҝөрүлән бүтүн хејирхаһ ишләр дәфәләрлә чохалыр вә һеч бир манеәсиз ҝөјләрә галхыр. Аллаһ Елчиси ﷺ  билдирмишдир ки, Шәбан ајынын ады  “тәшәәбә” сөзүндән әмәлә ҝәлир ки, мәнасы “јајылмагдыр” - бу ајда јахшылыг јајылыр. Вә бу ајда әсас әмәл оруҹдур. Буна ҝөрә дә Пејғәмбәр ﷺ  бу ајда оруҹ тутмушдур. Әсәмәт бин Зејд Пејғәмбәрдән ﷺ  Шәбан ајында оруҹа ҝөстәрдији сәјин сәбәбини сорушмушдур. Рәсулүллаһ ﷺ  ҹаваб вермишдир: “Рәҹәб вә Рамазан ајларынын арасында олан бу ајда инсанлар лагејдлик ҝөстәрирләр. Бу ајда бүтүн әмәлләр Аллаһа ﷻ  јүксәлир. Мән истәјирәм ки, әмәлләрим ҝөјә галханда мән оруҹда олум”. Ҝәлин Пејғәмбәрин ﷺ  бу сөзләри үстүндә дүшүнәк: бу үч мүгәддәс ај башлајан кими дәрһал биз бөјүк руһ јүксәклији илә оруҹ тутмаға, хејирхаһ, фајдалы ишләр ҝөрмәјә башлајырыг. Лакин ҝүндән-ҝүнә бу руһ јүксәклији азалыр, белә ки, артыг ајын ахырында... тамам кәсилир. Вә Шәбанда, Пејғәмбәрин ﷺ  дедији кими, адамлар те-тез лагејдлик ҝөстәрирләр. Буна ҝөрә дә бу ајда биз Аллаһ ﷻ јолунда даһа чох ҹидди-ҹәһд ҝөстәрмәлијик. Сағламлығы имкан вермәјән вә ја башга сәбәбләрә ҝөрә бир ај әрзиндә оруҹ тута билмәјәнләр гој һеч олмаса ајын әввәлиндә, ортасында (13-ү, 14-ү вә 15-и) вә ајын ахырында үч-үч ҝүн оруҹ тутсунлар. Хүсусилә 15-ҹи ҝүнүн оруҹу гијмәтлидир. Һәдисдә дејилмишдир: “Шәбан ајынын үч ҝүн әввәлиндә, үч – ортасында вә үч –сонунда оруҹ тутана Аллаһ-Тәала јетмиш пејғәмбәр кими мүкафат јазаҹаг, онун дәрәҹәси исә Уҹа Аллаһ јетмиш ил ибадәт етмиш гулун дәрәҹәси кими олаҹагдыр. Вә әҝәро, бу илдә вәфат едәрсә, шәһид кими өләҹәкдир”. Биринҹи вә сонунҹу ҹүмә ахшамы ҝүнләри дә оруҹ тутмаг јахшыдыр. Һәдисдә дејилмишдир: “Шәбан ајынын биринҹи вә ахырынҹы ҹүмә ахшамы ҝүнү оруҹуну тутаны Аллаһ ﷻ Ҹәннәтә варид етмәји өһдәсинә ҝөтүрүр”. Бу ајда арзуолунан әмәлләрдән бири дә тез-тез “салават” охумагдыр: “Аллаһумма салли әла Мүһәммәдин вә әла али Мүһәммәдин вәсәллим”. Мүбарәк Шәбанда әсас чох һөрмәтли ҝеҹәләрдән бири – Бәраәт – вар – 15-дән 16-на кечән ҝеҹә (башга мәлумата ҝөрә, бу, 14-дән 15-нә кечән ҝеҹәдир).

 

Әнсар Рамазанов 

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


İslamda valyuta mübadiləsi

Ислaм һүгугу тeрминo-лoҝијaсындa "сəрф" дeдикдə, мүгaвилə тəрəфлəринин һəр биринин өзүндə oлaн пул вə јa гијмəтли вaситəни диҝəр тəрəфин пул вə јa гијмəтли вaситəси илə дəјишмəси, јəни пулун пулa сaтылмaсы (мүбaдилə eдилмəси) нəзəрдə тутулур.   "Гијмəтли вaситəлəр" вə "пул" дeдикдə динaрлaр...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...