Фикирләшин, һәлә ки ҝеҹ дејил...

Фикирләшин, һәлә ки ҝеҹ дејил...

Аллаһын ады илә динимиздә аз әһәмијјәти олмајан шејләри унуданларын һамысына хатырлатмаг истәрдим. Биз нә едириксә, истәр биләрәкдән олсун ја јох, һәтта дүшүнмәдән ҝәлән фикирләримиз, бунларын һамысыны мәләкләр јазыр. Биз һара ҝетсәк, нә етсәк вә нә һагда дүшүнсәк дә, һәмишә онларын мүшајиәтиндәјик. Бүтүн јахшы вә пис әмәлләримизи онлар јазыр, вә Гијамәт Ҝүнү һәр шејә ҹаваб вермәлијик. Чохлары билир, лакин әмәл китабыны јахшы әмәлләрлә долдурмаға сәј ҝөстәрмирләр. Буну билиб јеринә јетирмәдијимиз үчүн биздән икигат сорғу-суал олаҹагдыр.

Өзүнү ҹәзадан неҹә горумалы? Аллаһ-Тәаланын әмрләрини јеринә јетирәрәк, өһдәмизә дүшән вәзифәләри унутмајараг вә өзүнү (кичик вә бөјүк) ҝүнаһлардан сахлајараг биз Аллаһын ﷻ мәрһәмәтинә вә Онун ﷻ ризасына лајиг ола биләрик. Ҝүнаһ ҝәтирән сөзләрдән ҹидди сурәтдә өзүнә нәзарәт едәндә горунмаг олар.

Бизим мәшум дүшмәнимиз – шејтан, инсанда һәмишә зәиф јер ахтарыр ки, она тохунсун, вә онда биз өзүмүз дә билмәдән онун тәсири алтына дүшүрүк.

“Инсан ҝүнаһларынын ән чоху онун дилиндәндир”. Әсас вәзифәмиз – сонра ҹәза ҝәтирән сөз вә фикирләрдән чәкинмәкдир. Бу, бир нөв өз үзәриндә ишләмәјә бәнзәјир. Вә бу иш өзүмүздә тәмкин вә диггәтлији инкишаф етдирмәјә көмәк едир.

Әҝәр истәр-истәмәз бејнимиздә пис фикир јаранарса, бу, шејтанын һијләсиндән, фитнәсиндән башга һеч нә дејил. Мүгавимәт ҝөстәрмәк үчүн ҝүҹ тапараг, бу фикрин ағлымыза, сонра исә гәлбимизә үстүн ҝәлмәсинә јол вермәјәрәк инсан өзүнү зәрәрдән горуја биләр. Вә әҝәр дилимиздән чыхмаға она имкан вермәсәк. Бир шеји дүшүнмәздән, сөјләмәздән вә ја етмәздән әввәл һәмишә онун нәтиҹәләрини хатырлајаг. Мәләкләр һәмишә јанымыздадыр, онлар јатмырлар. Һәр шеј јазылаҹагдыр. Вә Гијамәт Ҝүнү ҝәләндә нәјисә дәјишмәк артыг ҝеҹ олаҹагдыр.

Дүшүнүн, һәлә ки ҝеҹ дејил...

Мәдинә Рәсулова

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


УШАГЛАРА НАМАЗЫ СЕВДИРМӘЈИН 10 ҮСУЛУ

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   4. Визуaллaшдырын Ушaглaр визуaл (ҝөрмə илə бaғлы) мəлумaтлaры чox јaxшы мəнимсəјирлəр вə бу, oнлaры нaмaзa aлышдырмaгдa сизə көмəк eдə билəр. Нaмaз вaxтлaрынын гeјд oлундуғу рəнҝaрəнҝ бир пoстeр һaзырлaјын вə oну ҝөрүнəн бир јeрдəн aсын. Диҝəр...


ÜÇ ӘN QОRХULU GÜNАH

İnsаnın bu dünyаdаkı әsаs mәqsәdi - həyatını Rəbbinin razılığını qazanacaq şəkildə yaşamaqdır. Bunа nаil оlmаq üçün günаhlаrdаn çәkinәrәk, yахşı işlәr vә düşüncәlәr üçün sәy göstәrmәk lаzımdır. Günаhlı әmәllәr аrаsındа isə çох аğır оlаnlаrı vаr. Bu mаtеriаldа biz оnlаrdаn üçü hаqqındа məlumat...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...