Аллаһ бизи чох севир

Аллаһ бизи чох севир

 

Балаҹа Сәид 5 јашында иди вә өзүнү артыг чох бөјүк бир оғлан һесаб едирди. Сәид ән чох һәјәтдә ҝәзмәји вә достлары Мухтар вә Һәбиблә орада ојнамағы севирди. Вә бу ҝүн дә анасындан ону һәјәтдә ојнамаға бурахмасыны јалварыб истәди.

 

Сәидик чох ҹанлы вә чевик бир оғлан иди, һәр заман гачыр вә ја бир јердән тулланырды, вә анасы һәмишә ондан өтрү горхурду. Анҹаг Сәид бундан јалныз әјләнирди.

Будур, бу ҝүн дә о, достлары илә һәјәтдә јүјүрүр вә тәсадүфән бир даша тохунараг бүдрәјиб јыхылды. Сәс-күјү ешидән ана һәјәтә чыхды.

Вә оғлунун ајаға галхмасына көмәк етмәк истәди, амма Сәидик өзү ајаға галхды вә анасына бахараг ҝүлүмсәди. Оғланын овуҹлары палчыг ичиндә иди вә ҹызылмышды, шалварында исә лап дизиндә бир дешик ҝөрүнүрдү. Сәид уҹадан деди:

- Ана, ҝөрүрсән, мән неҹәјәм, - һәтта һеч ағламырды, дөзүрдү!

Ана оғлунун палтарыны дәјишдирмәк вә сыјрынтылары тәмизләмәк үчүн онуевә апарды. Лакин Сәид сакитләшмирди:

- Дүздүр, мән јахшыјам? Мән ағрыдан горхмурам, мән дөзә билирәм. Бах, -деди о, вә бүтүн ҝүҹү илә ајағына јумруг вурду. - Ҝөрүрсән?

Анҹаг ана ҹидди һалда деди:

- Өзүнү инҹитмәјә еһтијаҹ јохдур. Өзүмүзү инҹидәндә вә өзүмүзә вә бәдәнимизә ишҝәнҹә вердијимиз заман Аллаһ ﷻ бизи севмир.

Сәид тәәҹҹүблә ҝөзләрини бәрәлдиб анасына бахды:

- Ахы нә үчүн?

Ана ҝүлүмсәди, оғлунун бүтүн јараларыны тәмизләјиб јанында отуртду вә ҹаваб верди:

- Аллаһ ﷻ бизи чох севир, Сәид. Анҹаг биздә олан һәр шеј бизә мүвәггәти истифадә үчүн верилиб вә сахламаг үчүн етибар олунуб. Вә бизә етибар олунанлара ҝөрә Аллаһ гаршысында ҹаваб верәҹәјик.

Сәид анлаја билмирди.

- Мәним ајағым да? - тәәҹҹүблә сорушду о.

Анасы ҹаваб верди:

- Бәли, әзизим, сәнин ајағын да, голларын да, ҝөзләрин дә, бурнун да, гулагларын да, бүтүн бәдәнимиз вә сағламлығымыз - бунларын һамысы Аллаһ ﷻ тәрәфиндән бизә әманәт верилмишдир. Биз Уҹа Аллаһын бүтүн бу һәдијјәләриндән истифадә едә биләрик, амма һәр шејдә диггәтли олмалы, корламамалы, зәрәр вермәмәли, өзүмүзү, әлләримизи, ајагларымызы вә сағламлығымызы горумалыјыг. Бах, беләдир, әзизим мәним.

Сәидик анасыны диггәтлә динләјирди. Анасы она бахды, ҝүлүмсәди вә сөзүнә давам етди:

- Ҝөзләр бизә верилиб ки, бизи әһатә едән һәр шеји ҝөрә биләк: ағаҹлары, гушлары, чичәкләри; һара ҝетдијимизи ҝөрәк; охумаг, јазмаг вә с. үчүн. Ағыз верилиб ки, даныша биләк, ҝүлүмсәјәк, јејәк. Гулаглар – ешитмәк үчүн. Ајаглар бизә верилиб ки, ҝәзәк, гачаг, тулланаг, сәнин севдијин кими, Сәидик. Әлләр - јазмаг, јемәк, ҝејинмәк вә бир дә сәни гуҹагламаг үчүн, - дејиб ана оғлуну гуҹаглады. - Вә бу минвалла чох садаламаг олар. Бөјүк Аллаһ-Тәала бизә чох әнамлар вериб ки, бунлар үчүн биз Она тәшәккүр етмәлијик. Вә Аллаһын бәхшишләринә диггәтлә јанашмалыјыг, оғлум.

Сәидик анасыны динләјир вә ону анламаға башлајырды. Бир аз сусандан сонра о, деди:

- Сәнә сөз верирәм ки, бир даһа белә етмәрәм, Аллаһын ﷻ бәхшишләринә диггәтлә јанашар вә мәнә вердији бүтүн һәдијјәләрә ҝөрә һәмишә она тәшәккүр едәрәм.

Сәидик анасыны гуҹаглады, ҝүлүмсәди вә сорушду:

- Билирсәнми, Аллаһа ﷻ ән чох нәјә ҝөрә тәшәккүр едәҹәјәм?

- Нәјә ҝөрә?

Сәидик анасыны даһа да бәркгуҹаглады вә деди:

- Сәни мәнә вердијинә ҝөрә!

Өзүнүзү горујун вә Јараданын сизә бәхш етдији әвәзсиз һәдијјәләрә ҝөрә Уҹа Аллаһа шүкүр един.

 

 

Ајшат Абдурәһманова

 

2026-11-01 (Джумадул авваль 1448 г) №11.


Kəskin zehni və möhkəm yaddaşı ömür boyu necə qorumaq olar? Praktik məsləhətlər

Bəzi insanlar ahıl yaşa çatdıqda yaddaşlarını itirmək ehtimalından narahat olmağa başlayırlar. Lakin onlar uzun illər ərzində zehni aydınlığı və güclü yaddaşı qorumağın bir yolunun olduğunu unudurlar. Bu yol Uca Allahın əmrlərinə əməl etmək, insanın özü və ətraf aləmlə...


Peyğəmbərin ﷺ bəzi möcüzələri haqqında daha ətraflı

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Peyğəmbərin ﷺ duası sayəsində yeməyin bərəkətlənməsi   Cabirdən rəvayət edilən səhih hədisdə, əl-Buxari və Müslimin rəvayətinə əsasən, belə deyilir: «Müsəlmanlar Mədinənin ətrafında xəndək qazdıqları gün mən Allahın...


Кулинaријaнын сирлəри

Јaј јaғышлы кeчирди. Бу дəфə дə Мaрaт бaбaсы илə ҝəзинтијə чыxa билмəди.   Oјундaн сoнрa бүтүн oјунҹaглaр aртыг өз јeрлəринə јығылмышды. Мaрaт бaбaсы илə бирликдə мaрaглы һeкaјəлəр oxумуш, eвин һəр күнҹүнү aрaшдырмышды. Aртыг дaрыxмaғa бaшлaмышды. Бунa ҝөрə дə мəтбəxə, aнaсынын јaнынa ҝeтди....


Əҝəр һəдис сəһиһдирсə, дeмəли, мəним мəзһəбим будур

Бəзи мүaсирлəримиз иддиa eдирлəр ки, мəзһəблəрин фoрмaлaшдығы дөврлəрдə инсaнлaр һaнсы һəдислəрин сəһиһ, һaнсылaрынын зəиф вə јa ујдурмa oлдуғуну билмирдилəр.   Бу ҝүн исə мүaсир тexнoлoҝијaлaр сaјəсиндə мүсəлмaнлaр бир-бири илə o гəдəр сыx əлaгə сaxлaјырлaр ки, сaнки һaмысы eјни кəнддə...


Axырзaмaнын сынaглaры: зaмaнын сүрəти, имaнын имтaһaны вə мəнəви интибaһ јoлу

Бəшəријјəт тexнoлoжи, eлми вə мaдди бaxымдaн тaриxин əн пaрлaг инкишaф мəрһəлəсини јaшaјыр. Лaкин диҝəр тəрəфдəн, руһи вə мəнəви бaxымдaн ҝөрүнмəмиш бир бөһрaнын, дəрин бир мəнəви бoшлуғун ичиндəдир. Ислaми мaaрифлəндирмə плaтфoрмaлaрынын мaтe-риaллaрындa тeз-тeз диггəт чəкилдији кими, ҝүнүмүздə...