Аллаһ бизи чох севир

Аллаһ бизи чох севир

 

Балаҹа Сәид 5 јашында иди вә өзүнү артыг чох бөјүк бир оғлан һесаб едирди. Сәид ән чох һәјәтдә ҝәзмәји вә достлары Мухтар вә Һәбиблә орада ојнамағы севирди. Вә бу ҝүн дә анасындан ону һәјәтдә ојнамаға бурахмасыны јалварыб истәди.

 

Сәидик чох ҹанлы вә чевик бир оғлан иди, һәр заман гачыр вә ја бир јердән тулланырды, вә анасы һәмишә ондан өтрү горхурду. Анҹаг Сәид бундан јалныз әјләнирди.

Будур, бу ҝүн дә о, достлары илә һәјәтдә јүјүрүр вә тәсадүфән бир даша тохунараг бүдрәјиб јыхылды. Сәс-күјү ешидән ана һәјәтә чыхды.

Вә оғлунун ајаға галхмасына көмәк етмәк истәди, амма Сәидик өзү ајаға галхды вә анасына бахараг ҝүлүмсәди. Оғланын овуҹлары палчыг ичиндә иди вә ҹызылмышды, шалварында исә лап дизиндә бир дешик ҝөрүнүрдү. Сәид уҹадан деди:

- Ана, ҝөрүрсән, мән неҹәјәм, - һәтта һеч ағламырды, дөзүрдү!

Ана оғлунун палтарыны дәјишдирмәк вә сыјрынтылары тәмизләмәк үчүн онуевә апарды. Лакин Сәид сакитләшмирди:

- Дүздүр, мән јахшыјам? Мән ағрыдан горхмурам, мән дөзә билирәм. Бах, -деди о, вә бүтүн ҝүҹү илә ајағына јумруг вурду. - Ҝөрүрсән?

Анҹаг ана ҹидди һалда деди:

- Өзүнү инҹитмәјә еһтијаҹ јохдур. Өзүмүзү инҹидәндә вә өзүмүзә вә бәдәнимизә ишҝәнҹә вердијимиз заман Аллаһ ﷻ бизи севмир.

Сәид тәәҹҹүблә ҝөзләрини бәрәлдиб анасына бахды:

- Ахы нә үчүн?

Ана ҝүлүмсәди, оғлунун бүтүн јараларыны тәмизләјиб јанында отуртду вә ҹаваб верди:

- Аллаһ ﷻ бизи чох севир, Сәид. Анҹаг биздә олан һәр шеј бизә мүвәггәти истифадә үчүн верилиб вә сахламаг үчүн етибар олунуб. Вә бизә етибар олунанлара ҝөрә Аллаһ гаршысында ҹаваб верәҹәјик.

Сәид анлаја билмирди.

- Мәним ајағым да? - тәәҹҹүблә сорушду о.

Анасы ҹаваб верди:

- Бәли, әзизим, сәнин ајағын да, голларын да, ҝөзләрин дә, бурнун да, гулагларын да, бүтүн бәдәнимиз вә сағламлығымыз - бунларын һамысы Аллаһ ﷻ тәрәфиндән бизә әманәт верилмишдир. Биз Уҹа Аллаһын бүтүн бу һәдијјәләриндән истифадә едә биләрик, амма һәр шејдә диггәтли олмалы, корламамалы, зәрәр вермәмәли, өзүмүзү, әлләримизи, ајагларымызы вә сағламлығымызы горумалыјыг. Бах, беләдир, әзизим мәним.

Сәидик анасыны диггәтлә динләјирди. Анасы она бахды, ҝүлүмсәди вә сөзүнә давам етди:

- Ҝөзләр бизә верилиб ки, бизи әһатә едән һәр шеји ҝөрә биләк: ағаҹлары, гушлары, чичәкләри; һара ҝетдијимизи ҝөрәк; охумаг, јазмаг вә с. үчүн. Ағыз верилиб ки, даныша биләк, ҝүлүмсәјәк, јејәк. Гулаглар – ешитмәк үчүн. Ајаглар бизә верилиб ки, ҝәзәк, гачаг, тулланаг, сәнин севдијин кими, Сәидик. Әлләр - јазмаг, јемәк, ҝејинмәк вә бир дә сәни гуҹагламаг үчүн, - дејиб ана оғлуну гуҹаглады. - Вә бу минвалла чох садаламаг олар. Бөјүк Аллаһ-Тәала бизә чох әнамлар вериб ки, бунлар үчүн биз Она тәшәккүр етмәлијик. Вә Аллаһын бәхшишләринә диггәтлә јанашмалыјыг, оғлум.

Сәидик анасыны динләјир вә ону анламаға башлајырды. Бир аз сусандан сонра о, деди:

- Сәнә сөз верирәм ки, бир даһа белә етмәрәм, Аллаһын ﷻ бәхшишләринә диггәтлә јанашар вә мәнә вердији бүтүн һәдијјәләрә ҝөрә һәмишә она тәшәккүр едәрәм.

Сәидик анасыны гуҹаглады, ҝүлүмсәди вә сорушду:

- Билирсәнми, Аллаһа ﷻ ән чох нәјә ҝөрә тәшәккүр едәҹәјәм?

- Нәјә ҝөрә?

Сәидик анасыны даһа да бәркгуҹаглады вә деди:

- Сәни мәнә вердијинә ҝөрә!

Өзүнүзү горујун вә Јараданын сизә бәхш етдији әвәзсиз һәдијјәләрә ҝөрә Уҹа Аллаһа шүкүр един.

 

 

Ајшат Абдурәһманова

 

2026-06-01 (Зул къагIида 1447 г.) №6.


Quran – Muhəmməd ﷺ peyğəmbərin ən böyük möcüzəsidir

İslamda «Möcüzə» anlayışı   İslamda möcüzələr peyğəmbərliyi təsdiq edən amillərdən biridir. Möcüzələr Allahın ucalığına və Onun istədiyi hər şeyi yaratmağa qadir olduğuna şəhadət edir. Onlar peyğəmbərlərin və rəsulların yolunun haqq olduğunu, Allahın səmimi bəndələrinin isə salehliyini...


Sevimli Peyğəmbərimizin ﷺ xarakterinin bəzi cizgiləri

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   7. Peyğəmbərin ﷺ dünya bər-bəzəyinə qarşı zahidliyi (maraqsızlığı).   Muhəmməd peyğəmbər ﷺ dünyəvi işlərdən ən çox uzaq duran insan idi; o, dünya gözəlliklərinə qapılmaz və onlara qarşı laqeyd olardı. Əgər o,...


Qurandakı qiraət fərqlərinin tarixinə dair (Qiraətlərin ön tarixçəsi)

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   Diqqətəlayiq haldır ki, bu on imamın bir çoxu səhabələri şəxsən görən və qiraəti birbaşa onlardan öyrənən tabiinlər nəslinə mənsub idilər.   Aşağıda Quranın on kanonik qiraət imamının adlarını təqdim edirik: Nafi...


Һaмилəлик – сoнсуз севҝинин јолудур

Һaмилəлик гaдын һəјaтынын əн һeјрəтaмиз вə eјни зaмaндa əн чəтин дөврлəриндəн биридир. Тиббин бүтүн нaилијјəтлəринə, мүaсир ҹиһaзлaрa вə рaһaтлығa бaxмaјaрaг, бу јoлу сoнaдəк јүнҝүллəшдирмəк гeјри-мүмкүндүр. Бу, гaдын бəдəнинин, зəкaсынын вə руһунун јeни бир һəјaт јaрaтмaг үчүн вaһид ритмдə...


Ајаг алтынын јасты олмасы (ајаг нөгсаны): һәр аддымда сағламлығы неҹә горумалы

Һәр бир инсанын доғуланда мүәјјән ајаг нөгсаны олур, лакин јаш кечдикҹә бу вәзијјәт тәдриҹән нормаллашыр. Буна бахмајараг, бәзи адамларда ајаг јастылығы гала вә инкишаф едә биләр.   Ајаг јастылығы – ајаг алтынын јасты вә ја гисмән јасты олмасыны ајаг алты пәнҹәнин деформасија олмасы...