Аллаһ бизи чох севир

Аллаһ бизи чох севир

 

Балаҹа Сәид 5 јашында иди вә өзүнү артыг чох бөјүк бир оғлан һесаб едирди. Сәид ән чох һәјәтдә ҝәзмәји вә достлары Мухтар вә Һәбиблә орада ојнамағы севирди. Вә бу ҝүн дә анасындан ону һәјәтдә ојнамаға бурахмасыны јалварыб истәди.

 

Сәидик чох ҹанлы вә чевик бир оғлан иди, һәр заман гачыр вә ја бир јердән тулланырды, вә анасы һәмишә ондан өтрү горхурду. Анҹаг Сәид бундан јалныз әјләнирди.

Будур, бу ҝүн дә о, достлары илә һәјәтдә јүјүрүр вә тәсадүфән бир даша тохунараг бүдрәјиб јыхылды. Сәс-күјү ешидән ана һәјәтә чыхды.

Вә оғлунун ајаға галхмасына көмәк етмәк истәди, амма Сәидик өзү ајаға галхды вә анасына бахараг ҝүлүмсәди. Оғланын овуҹлары палчыг ичиндә иди вә ҹызылмышды, шалварында исә лап дизиндә бир дешик ҝөрүнүрдү. Сәид уҹадан деди:

- Ана, ҝөрүрсән, мән неҹәјәм, - һәтта һеч ағламырды, дөзүрдү!

Ана оғлунун палтарыны дәјишдирмәк вә сыјрынтылары тәмизләмәк үчүн онуевә апарды. Лакин Сәид сакитләшмирди:

- Дүздүр, мән јахшыјам? Мән ағрыдан горхмурам, мән дөзә билирәм. Бах, -деди о, вә бүтүн ҝүҹү илә ајағына јумруг вурду. - Ҝөрүрсән?

Анҹаг ана ҹидди һалда деди:

- Өзүнү инҹитмәјә еһтијаҹ јохдур. Өзүмүзү инҹидәндә вә өзүмүзә вә бәдәнимизә ишҝәнҹә вердијимиз заман Аллаһ ﷻ бизи севмир.

Сәид тәәҹҹүблә ҝөзләрини бәрәлдиб анасына бахды:

- Ахы нә үчүн?

Ана ҝүлүмсәди, оғлунун бүтүн јараларыны тәмизләјиб јанында отуртду вә ҹаваб верди:

- Аллаһ ﷻ бизи чох севир, Сәид. Анҹаг биздә олан һәр шеј бизә мүвәггәти истифадә үчүн верилиб вә сахламаг үчүн етибар олунуб. Вә бизә етибар олунанлара ҝөрә Аллаһ гаршысында ҹаваб верәҹәјик.

Сәид анлаја билмирди.

- Мәним ајағым да? - тәәҹҹүблә сорушду о.

Анасы ҹаваб верди:

- Бәли, әзизим, сәнин ајағын да, голларын да, ҝөзләрин дә, бурнун да, гулагларын да, бүтүн бәдәнимиз вә сағламлығымыз - бунларын һамысы Аллаһ ﷻ тәрәфиндән бизә әманәт верилмишдир. Биз Уҹа Аллаһын бүтүн бу һәдијјәләриндән истифадә едә биләрик, амма һәр шејдә диггәтли олмалы, корламамалы, зәрәр вермәмәли, өзүмүзү, әлләримизи, ајагларымызы вә сағламлығымызы горумалыјыг. Бах, беләдир, әзизим мәним.

Сәидик анасыны диггәтлә динләјирди. Анасы она бахды, ҝүлүмсәди вә сөзүнә давам етди:

- Ҝөзләр бизә верилиб ки, бизи әһатә едән һәр шеји ҝөрә биләк: ағаҹлары, гушлары, чичәкләри; һара ҝетдијимизи ҝөрәк; охумаг, јазмаг вә с. үчүн. Ағыз верилиб ки, даныша биләк, ҝүлүмсәјәк, јејәк. Гулаглар – ешитмәк үчүн. Ајаглар бизә верилиб ки, ҝәзәк, гачаг, тулланаг, сәнин севдијин кими, Сәидик. Әлләр - јазмаг, јемәк, ҝејинмәк вә бир дә сәни гуҹагламаг үчүн, - дејиб ана оғлуну гуҹаглады. - Вә бу минвалла чох садаламаг олар. Бөјүк Аллаһ-Тәала бизә чох әнамлар вериб ки, бунлар үчүн биз Она тәшәккүр етмәлијик. Вә Аллаһын бәхшишләринә диггәтлә јанашмалыјыг, оғлум.

Сәидик анасыны динләјир вә ону анламаға башлајырды. Бир аз сусандан сонра о, деди:

- Сәнә сөз верирәм ки, бир даһа белә етмәрәм, Аллаһын ﷻ бәхшишләринә диггәтлә јанашар вә мәнә вердији бүтүн һәдијјәләрә ҝөрә һәмишә она тәшәккүр едәрәм.

Сәидик анасыны гуҹаглады, ҝүлүмсәди вә сорушду:

- Билирсәнми, Аллаһа ﷻ ән чох нәјә ҝөрә тәшәккүр едәҹәјәм?

- Нәјә ҝөрә?

Сәидик анасыны даһа да бәркгуҹаглады вә деди:

- Сәни мәнә вердијинә ҝөрә!

Өзүнүзү горујун вә Јараданын сизә бәхш етдији әвәзсиз һәдијјәләрә ҝөрә Уҹа Аллаһа шүкүр един.

 

 

Ајшат Абдурәһманова

 

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


UŞAQDAN ÜZR İSTƏMƏK LAZIMDIRMI?

Әgәr uşаq nаdinclik, dәcәllik еdibsә, özünü düzgün аpаrmаyıbsа о, mütlәq аnа vә аtаsındаn üzr istәmәlidir.   Bunu, bir qаydа оlаrаq, hеç kim şübhәyә аlmır. Аncаq vаlidеynlәrin hаqsız оlduqlаrı vәziyyәtlәr оlur. Хüsusilә uşаqlаrlа dаhа...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...


SEVİMLİ PEYĞƏMBƏRİMİZİN ﷺ XARAKTERİNİN BƏZİ CİZGİLƏRİ

1. Peyğəmbərin təmizkarlığı, yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (bu barədə yuxarıda artıq bəhs edilmişdir).   2. Mərhəmət və şəfqət. Quranda buyurulduğu kimi, o, bütün aləmlərə rəhmət olaraq göndərilmişdir. Uca Allah Öz adlarından ikisini — Rauf və Rəhim (şəfqətli...


ТƏЈƏММҮМҮН РҮКУНЛAРЫ (ФƏРЗЛƏРИ)

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Тəјəммүмүн бeш рүкнү (тəркиб һиссəси) вaрдыр:   Тoрпaғын сeчилмəси (вə јa һaзырлaнмaсы): Тəјəммүм үзə вə дирсəклəр дə дaxил oлмaглa гoллaрa, јујулмaсы вaҹиб oлaн јeрлəри тaм əһaтə eтмəк шəртилə eдилир. Гүсл aлмaг зəрурəти јaрaндыгдa дa...