Ики баҹы

Ики баҹы

Ики баҹы

Бир вар иди, бири јох иди, Асја вә Дина адлы ики баҹы вар иди. Дина сәһәр тездән евдә анасына көмәк едәр, сәһәр јемәји үчүн онунла бирликдә сүфрә ачар, блины (назик көкә) биширмәкдә она көмәк едәрди. Асја узун мүддәт јатагда галар вә галхмаг истәмәзди. Мәтбәхдән тәзә бишмиш блины гохусу ҝәләндә јалныз аҹлыг ону галдырарды. О, бүтүн аилә илә бирликдә сәһәр јемәји јејиб дәрһал һәјәтдә ојнамаға гачарды. Баҹылар тамамилә фәргли идиляр - һәм хариҹи ҝөрүнүшү, һәм дә характерҹә.

 

Бир дәфә јајда тәтил заманы онлар кәнддәки нәнәсинин јанына гонаглыға ҝетдиләр. Атајла ана баҹылары бир ај нәнәнин јанында гојдулар. Јајда ушаглар үчүн кәнддә чох јахшыдыр! Ҝүнәш, от, гушлар охујур, јахынлыгда тәмиз сулу чај ахыр. Анҹаг нәнә онлары чаја тәк бурахмырды, чох горхурду ки, башларына бир иш ҝәлмәсин.

Бир сәһәр сөзә гулаг асмајан Асја һәјәтдән сакитҹә сүрүшүб чаја гачды.

Дина исә адәтән сәһәр нәнәсинә көмәк етмәјә башлјырды. Нәнә нәвәсинә севинмәјә билмирди – о, һәм көмәк едәр, һәм гуҹаглајар, һәм дә гајғысына галарды. Ахшам јорғун нәнә диванда мүрҝүләјәндә Дина сәлигә илә ону јун јорғаны илә өртәрди.

Белә ки, сөзә бахмајан Асја гадағана бахмајараг чаја ҝетди. Әввәлҹә саһилдә отурду, суја дашлар атды. Сонра ајагларыны ислатмаг, суда тулланмаг үчүн чаја ҝирди. Асја өзү дизләринә кими суја неҹә ҝирдијини ҝөрмәди - бу јердә исә чајын ахыны саһилдән даһа ҝүҹлү иди.

Бурада ону санки нәсә дизләринин алтындан итәләди вә чај Асјаны ҝөтүрүб апарды. Бәхти ҝәтирмишди ки, о ҝүн чајын ахыны ҝүҹлү дејилди вә Асја ағаҹ будагларыны тута вә бүтүн ҝүҹүнү топлајыб саһилә чыха билди.

Там ҝөз јашлары ичиндә евә гачды. Асјаны исланмыш палтарда ҝөрәндә онун баҹысы вә нәнәси чох тәәҹҹүбләндиләр. Онлар онун һәлә дә јатдығыны дүшүнүрдүләр. Нәнә нәвәсини галын дәсмала бүкдү, Дина чајданы собаја пиләтәјә гојду, чүнки Асја артыг сәһәрдян чај сујунда чиммиш, сәһәр јемәјини јејә бидмәмишди.

Онлар Асјаны гыздырыб чај ичиртдиләр. Вә һамысы бирликдә отуруб сәһәр јемәји јејирдиләр.

- Һә, Асја, инди баша дүшүрсән ки, сән сөзә гулаг асмајанда нә баш верә биләр? Мән сәнә демишдим ки, тәк башына чаја ҝетмәјәсән.

- Нәнә, мән сәнә гулаг асаҹағам вә евдә дә көмәк едәрәм.

Асја бундан сонра өзүнү дүзҝүн апараҹағына әмин иди, чүнки нәнәси вә баҹысынын гајғысы әһатәсиндә евдә галмағындан чох шад иди.

 

Ајшә Тухајева

2026-10-01 (Рабиул ахир 1448 г) №10.


Нијə aнa aтaдaн дaһa чox јaxшылығa лaјигдир?

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Имaм əл-Гуртуби өзүнүн “Əл-Ҹaми фи Əһкaм əл-Гурaн” китaбындa бу бaрəдə бeлə јaзыр:   “Бу һəдис ҝөстəрир ки, aнaјa гaршы сeвҝи вə мəрһəмəт aтaјa гaршы oлaн сeвҝи вə мəрһəмəтдəн үч гaт дaһa ҝүҹлү oлмaлыдыр. Чүнки Пeјғəмбəр ﷺ...


Иблисин мүxтəлиф симaлaри

Бу мəгaлəнин јaзылмaсынa интeрнeтдə ҝeниш јaјылaн бир видeo сəбəб oлуб. Видeoдa ҝөзəл бир гызын шeјтaндaн xилaс eдилмəси сəһнəси тəсвир eдилир. Иблиси тəмсил eдəн гoрxунҹ вə eјбəҹəр бир мəxлуг гызы јaxaлaмaғa вə oну ҹəһəннəм aлoвунa сүрүклəмəјə чaлышыр.   Илк бaxышдa һəр шeј мəнтигли...


Шeјx Əбу əл-Һəcəн Əли əш-Шaзили

Aллaһын oнa əмaнəт eтдији cиррлə инcaнлaры өзүнə ҹəлб eдəн aриф   Бəзи Aллaһ дocтлaры вaрдыр ки, oнлaрын тəcири јaлныз cөјлəдиклəри cөзлəрдəн дeјил, гəлблəриндə дaшыдыглaры мəнəви һaлдaн гaјнaглaныр. Шeјx Əбу əл-Һəcəн Əли əш-Шaзили дə бeлə бөјүк aрифлəрдəн бири кими тaнынмышдыр.   Əбу...


İbadətdə süstlük

Bəzən insanın ən böyük itkisi əlindən gedən bir şey deyil, qəlbində itirdiyi bir hissdir.   Bir vaxtlar namazı səbirsizliklə gözləyən insan gün gəlir namaz vaxtını ağır bir vəzifə kimi görməyə başlayır. Quran oxuyur, amma ayələr əvvəlki kimi qəlbinə toxunmur. Dua...


Rəbiül-axir və Cümadəl-üla ayları – İslam tarixinin əlamətdar səhifələri

İslam təqviminin hər bir ayı mühüm hadisələri və böyük şəxsiyyətləri ilə yadda qalır. Rəbiül-əvvəl ayından sonra gələn Rəbiül-axir, daha sonra isə Cümadəl-üla ayları da İslam tarixində mühüm hadisələrin baş verdiyi və böyük alimlərin...