Ики баҹы

Ики баҹы

Ики баҹы

Бир вар иди, бири јох иди, Асја вә Дина адлы ики баҹы вар иди. Дина сәһәр тездән евдә анасына көмәк едәр, сәһәр јемәји үчүн онунла бирликдә сүфрә ачар, блины (назик көкә) биширмәкдә она көмәк едәрди. Асја узун мүддәт јатагда галар вә галхмаг истәмәзди. Мәтбәхдән тәзә бишмиш блины гохусу ҝәләндә јалныз аҹлыг ону галдырарды. О, бүтүн аилә илә бирликдә сәһәр јемәји јејиб дәрһал һәјәтдә ојнамаға гачарды. Баҹылар тамамилә фәргли идиляр - һәм хариҹи ҝөрүнүшү, һәм дә характерҹә.

 

Бир дәфә јајда тәтил заманы онлар кәнддәки нәнәсинин јанына гонаглыға ҝетдиләр. Атајла ана баҹылары бир ај нәнәнин јанында гојдулар. Јајда ушаглар үчүн кәнддә чох јахшыдыр! Ҝүнәш, от, гушлар охујур, јахынлыгда тәмиз сулу чај ахыр. Анҹаг нәнә онлары чаја тәк бурахмырды, чох горхурду ки, башларына бир иш ҝәлмәсин.

Бир сәһәр сөзә гулаг асмајан Асја һәјәтдән сакитҹә сүрүшүб чаја гачды.

Дина исә адәтән сәһәр нәнәсинә көмәк етмәјә башлјырды. Нәнә нәвәсинә севинмәјә билмирди – о, һәм көмәк едәр, һәм гуҹаглајар, һәм дә гајғысына галарды. Ахшам јорғун нәнә диванда мүрҝүләјәндә Дина сәлигә илә ону јун јорғаны илә өртәрди.

Белә ки, сөзә бахмајан Асја гадағана бахмајараг чаја ҝетди. Әввәлҹә саһилдә отурду, суја дашлар атды. Сонра ајагларыны ислатмаг, суда тулланмаг үчүн чаја ҝирди. Асја өзү дизләринә кими суја неҹә ҝирдијини ҝөрмәди - бу јердә исә чајын ахыны саһилдән даһа ҝүҹлү иди.

Бурада ону санки нәсә дизләринин алтындан итәләди вә чај Асјаны ҝөтүрүб апарды. Бәхти ҝәтирмишди ки, о ҝүн чајын ахыны ҝүҹлү дејилди вә Асја ағаҹ будагларыны тута вә бүтүн ҝүҹүнү топлајыб саһилә чыха билди.

Там ҝөз јашлары ичиндә евә гачды. Асјаны исланмыш палтарда ҝөрәндә онун баҹысы вә нәнәси чох тәәҹҹүбләндиләр. Онлар онун һәлә дә јатдығыны дүшүнүрдүләр. Нәнә нәвәсини галын дәсмала бүкдү, Дина чајданы собаја пиләтәјә гојду, чүнки Асја артыг сәһәрдян чај сујунда чиммиш, сәһәр јемәјини јејә бидмәмишди.

Онлар Асјаны гыздырыб чај ичиртдиләр. Вә һамысы бирликдә отуруб сәһәр јемәји јејирдиләр.

- Һә, Асја, инди баша дүшүрсән ки, сән сөзә гулаг асмајанда нә баш верә биләр? Мән сәнә демишдим ки, тәк башына чаја ҝетмәјәсән.

- Нәнә, мән сәнә гулаг асаҹағам вә евдә дә көмәк едәрәм.

Асја бундан сонра өзүнү дүзҝүн апараҹағына әмин иди, чүнки нәнәси вә баҹысынын гајғысы әһатәсиндә евдә галмағындан чох шад иди.

 

Ајшә Тухајева

2026-06-01 (Зул къагIида 1447 г.) №6.


Һәҹҹ үчүн пулу неҹә јығмалы?

Чox кeчмəдəн бүтүн дүнјaнын һaвa лимaнлaры минлəрлə xoшбəxт мүсəлмaнлa дoлaҹaг – ҝүнəшдəн гaрaлмыш, ҝөзлəри мисилсиз сeвинҹдəн јaшaрмыш, дoдaглaрындa тəмиз зəмзəм сујунун дaды вə гəлбиндə һeјрəтaмиз бир һүзурлa.   Һəр ил биз һəјaтлaрынын əн мүһүм сəфəринə — Мəккəјə һəҹҹ зијaрəтинə јoлa дүшəн...


Һaмилəлик – сoнсуз севҝинин јолудур

Һaмилəлик гaдын һəјaтынын əн һeјрəтaмиз вə eјни зaмaндa əн чəтин дөврлəриндəн биридир. Тиббин бүтүн нaилијјəтлəринə, мүaсир ҹиһaзлaрa вə рaһaтлығa бaxмaјaрaг, бу јoлу сoнaдəк јүнҝүллəшдирмəк гeјри-мүмкүндүр. Бу, гaдын бəдəнинин, зəкaсынын вə руһунун јeни бир һəјaт јaрaтмaг үчүн вaһид ритмдə...


Quran – Muhəmməd ﷺ peyğəmbərin ən böyük möcüzəsidir

İslamda «Möcüzə» anlayışı   İslamda möcüzələr peyğəmbərliyi təsdiq edən amillərdən biridir. Möcüzələr Allahın ucalığına və Onun istədiyi hər şeyi yaratmağa qadir olduğuna şəhadət edir. Onlar peyğəmbərlərin və rəsulların yolunun haqq olduğunu, Allahın səmimi bəndələrinin isə salehliyini...


Qurandakı qiraət fərqlərinin tarixinə dair (Qiraətlərin ön tarixçəsi)

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   Diqqətəlayiq haldır ki, bu on imamın bir çoxu səhabələri şəxsən görən və qiraəti birbaşa onlardan öyrənən tabiinlər nəslinə mənsub idilər.   Aşağıda Quranın on kanonik qiraət imamının adlarını təqdim edirik: Nafi...


Автомобил сүканы архасына әјләшәркән сүрүҹү нәји билмәлидир?

Аллаһ-Тәала Јер үзүнү вә инсанлары она ҝөрә јарадыб ки, орада јашасынлар. Јарадан инсанлара јер үзүндә неҹә јашамағы изаһ едиб вә елан едиб ки, Аллаһын әмрләринә табе олмајанлар нә бу, нә дә о дүнјанын сәадәтини ҝөрмәјәҹәкләр.   Уҹа Аллаһ вә Онун Пејғәмбәринин инсанлара һәјатын бүтүн...