Ики баҹы

Ики баҹы

Ики баҹы

Бир вар иди, бири јох иди, Асја вә Дина адлы ики баҹы вар иди. Дина сәһәр тездән евдә анасына көмәк едәр, сәһәр јемәји үчүн онунла бирликдә сүфрә ачар, блины (назик көкә) биширмәкдә она көмәк едәрди. Асја узун мүддәт јатагда галар вә галхмаг истәмәзди. Мәтбәхдән тәзә бишмиш блины гохусу ҝәләндә јалныз аҹлыг ону галдырарды. О, бүтүн аилә илә бирликдә сәһәр јемәји јејиб дәрһал һәјәтдә ојнамаға гачарды. Баҹылар тамамилә фәргли идиляр - һәм хариҹи ҝөрүнүшү, һәм дә характерҹә.

 

Бир дәфә јајда тәтил заманы онлар кәнддәки нәнәсинин јанына гонаглыға ҝетдиләр. Атајла ана баҹылары бир ај нәнәнин јанында гојдулар. Јајда ушаглар үчүн кәнддә чох јахшыдыр! Ҝүнәш, от, гушлар охујур, јахынлыгда тәмиз сулу чај ахыр. Анҹаг нәнә онлары чаја тәк бурахмырды, чох горхурду ки, башларына бир иш ҝәлмәсин.

Бир сәһәр сөзә гулаг асмајан Асја һәјәтдән сакитҹә сүрүшүб чаја гачды.

Дина исә адәтән сәһәр нәнәсинә көмәк етмәјә башлјырды. Нәнә нәвәсинә севинмәјә билмирди – о, һәм көмәк едәр, һәм гуҹаглајар, һәм дә гајғысына галарды. Ахшам јорғун нәнә диванда мүрҝүләјәндә Дина сәлигә илә ону јун јорғаны илә өртәрди.

Белә ки, сөзә бахмајан Асја гадағана бахмајараг чаја ҝетди. Әввәлҹә саһилдә отурду, суја дашлар атды. Сонра ајагларыны ислатмаг, суда тулланмаг үчүн чаја ҝирди. Асја өзү дизләринә кими суја неҹә ҝирдијини ҝөрмәди - бу јердә исә чајын ахыны саһилдән даһа ҝүҹлү иди.

Бурада ону санки нәсә дизләринин алтындан итәләди вә чај Асјаны ҝөтүрүб апарды. Бәхти ҝәтирмишди ки, о ҝүн чајын ахыны ҝүҹлү дејилди вә Асја ағаҹ будагларыны тута вә бүтүн ҝүҹүнү топлајыб саһилә чыха билди.

Там ҝөз јашлары ичиндә евә гачды. Асјаны исланмыш палтарда ҝөрәндә онун баҹысы вә нәнәси чох тәәҹҹүбләндиләр. Онлар онун һәлә дә јатдығыны дүшүнүрдүләр. Нәнә нәвәсини галын дәсмала бүкдү, Дина чајданы собаја пиләтәјә гојду, чүнки Асја артыг сәһәрдян чај сујунда чиммиш, сәһәр јемәјини јејә бидмәмишди.

Онлар Асјаны гыздырыб чај ичиртдиләр. Вә һамысы бирликдә отуруб сәһәр јемәји јејирдиләр.

- Һә, Асја, инди баша дүшүрсән ки, сән сөзә гулаг асмајанда нә баш верә биләр? Мән сәнә демишдим ки, тәк башына чаја ҝетмәјәсән.

- Нәнә, мән сәнә гулаг асаҹағам вә евдә дә көмәк едәрәм.

Асја бундан сонра өзүнү дүзҝүн апараҹағына әмин иди, чүнки нәнәси вә баҹысынын гајғысы әһатәсиндә евдә галмағындан чох шад иди.

 

Ајшә Тухајева

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...


Һaҹы Зeјнaлaбиддин Тaғыјeв — Əмəлə чeврилəн aли имaн вə мaaрифчилик ирси

Ислaм əxлaгы инсaндaн јaлныз фəрди ибaдəтлəрлə кифaјəтлəнмəји дeјил, һəм дə ҹəмијјəтин рифaһы, зəифлəрин мүдaфиəси вə eлмин јaјылмaсы үчүн вaр-дөвлəтини, зaмaныны вə eнeржисини сəрф eтмəји тəлəб eдир. Aзəрбaјҹaн xaлгынын мəнəви вə мəдəни тaриxиндə өз xeјријјəчилији, дəрин узaгҝөрəнлији вə ҝeниш...


Нијə aнa aтaдaн дaһa чox јaxшылығa лaјигдир?

Вaлидeјнлəрə eһтирaм, һөрмəт ифaдəси вə oнлaрa xeјирxaһ мүнaсибəт – бу, ибaдəт нөвлəриндəн биридир. Шəриəтə зидд oлмaјaн һəр шeјдə вaлидeјнлəрə итaəт eтмəк – Aллaһын өвлaдлaрa һəвaлə eтдији вəзифəлəрдəн биридир.   Aллaһ-Тəaлa вaлидeјнлəрин рaзылығыны Aллaһын рaзылығы илə...


Бaxыш буҹaғы

Мaрaт aнaсынын əлиндəн тутмушду. Oнлaр ушaг бaғчaсындaн eвə сaры xијaбaнлa тəлəсмəдəн ирəлилəјирдилəр. Мaрaт сaнки нəјисə axтaрырмыш кими ҹoнтинуoуслј (дaвaмлы oлaрaг) aрxaјa бoјлaнырды.   – Мaрaт, кимсəни axтaрырсaн? – дeјə aнaсы сoрушду.   – Xeјр, aнa. Бу ҝүн...