Ики баҹы

Ики баҹы

Ики баҹы

Бир вар иди, бири јох иди, Асја вә Дина адлы ики баҹы вар иди. Дина сәһәр тездән евдә анасына көмәк едәр, сәһәр јемәји үчүн онунла бирликдә сүфрә ачар, блины (назик көкә) биширмәкдә она көмәк едәрди. Асја узун мүддәт јатагда галар вә галхмаг истәмәзди. Мәтбәхдән тәзә бишмиш блины гохусу ҝәләндә јалныз аҹлыг ону галдырарды. О, бүтүн аилә илә бирликдә сәһәр јемәји јејиб дәрһал һәјәтдә ојнамаға гачарды. Баҹылар тамамилә фәргли идиляр - һәм хариҹи ҝөрүнүшү, һәм дә характерҹә.

 

Бир дәфә јајда тәтил заманы онлар кәнддәки нәнәсинин јанына гонаглыға ҝетдиләр. Атајла ана баҹылары бир ај нәнәнин јанында гојдулар. Јајда ушаглар үчүн кәнддә чох јахшыдыр! Ҝүнәш, от, гушлар охујур, јахынлыгда тәмиз сулу чај ахыр. Анҹаг нәнә онлары чаја тәк бурахмырды, чох горхурду ки, башларына бир иш ҝәлмәсин.

Бир сәһәр сөзә гулаг асмајан Асја һәјәтдән сакитҹә сүрүшүб чаја гачды.

Дина исә адәтән сәһәр нәнәсинә көмәк етмәјә башлјырды. Нәнә нәвәсинә севинмәјә билмирди – о, һәм көмәк едәр, һәм гуҹаглајар, һәм дә гајғысына галарды. Ахшам јорғун нәнә диванда мүрҝүләјәндә Дина сәлигә илә ону јун јорғаны илә өртәрди.

Белә ки, сөзә бахмајан Асја гадағана бахмајараг чаја ҝетди. Әввәлҹә саһилдә отурду, суја дашлар атды. Сонра ајагларыны ислатмаг, суда тулланмаг үчүн чаја ҝирди. Асја өзү дизләринә кими суја неҹә ҝирдијини ҝөрмәди - бу јердә исә чајын ахыны саһилдән даһа ҝүҹлү иди.

Бурада ону санки нәсә дизләринин алтындан итәләди вә чај Асјаны ҝөтүрүб апарды. Бәхти ҝәтирмишди ки, о ҝүн чајын ахыны ҝүҹлү дејилди вә Асја ағаҹ будагларыны тута вә бүтүн ҝүҹүнү топлајыб саһилә чыха билди.

Там ҝөз јашлары ичиндә евә гачды. Асјаны исланмыш палтарда ҝөрәндә онун баҹысы вә нәнәси чох тәәҹҹүбләндиләр. Онлар онун һәлә дә јатдығыны дүшүнүрдүләр. Нәнә нәвәсини галын дәсмала бүкдү, Дина чајданы собаја пиләтәјә гојду, чүнки Асја артыг сәһәрдян чај сујунда чиммиш, сәһәр јемәјини јејә бидмәмишди.

Онлар Асјаны гыздырыб чај ичиртдиләр. Вә һамысы бирликдә отуруб сәһәр јемәји јејирдиләр.

- Һә, Асја, инди баша дүшүрсән ки, сән сөзә гулаг асмајанда нә баш верә биләр? Мән сәнә демишдим ки, тәк башына чаја ҝетмәјәсән.

- Нәнә, мән сәнә гулаг асаҹағам вә евдә дә көмәк едәрәм.

Асја бундан сонра өзүнү дүзҝүн апараҹағына әмин иди, чүнки нәнәси вә баҹысынын гајғысы әһатәсиндә евдә галмағындан чох шад иди.

 

Ајшә Тухајева

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


МАЈАК

Бу ҝүн Мараты ушаг бағчасындан бабасы ҝөтүрдү. Демәли, евә тәләсмәјә еһтијаҹ јох иди: ҝөлҹүк бојунҹа ҝәзмәк вә чичәк кәрдиләри (ләкләри) илә бәзәдилмиш узун бир јолла ҝетмәк олар.   Ҝөлҹүјүн јанында бабанын севимли скамјасы вар. О, тез-тез тарихи китабларыны өзү илә ҝөтүрәр вә узун мүддәт...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


SEVİMLİ PEYĞƏMBƏRİMİZİN ﷺ XARAKTERİNİN BƏZİ CİZGİLƏRİ

1. Peyğəmbərin təmizkarlığı, yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (bu barədə yuxarıda artıq bəhs edilmişdir).   2. Mərhəmət və şəfqət. Quranda buyurulduğu kimi, o, bütün aləmlərə rəhmət olaraq göndərilmişdir. Uca Allah Öz adlarından ikisini — Rauf və Rəhim (şəfqətli...


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...