Компүтер

Компүтер

Јусифин севинҹинин һәдди-һүдуду јох иди. Бәс неҹә! Бу бајрамда она ҝөзләнилмәдән компүтер бағышламышдылар – әсл компүтер, онун шәхси компүтери!

Срағаҝүн Рамазан гуртармышды, дүнән ахшам исә атасы евә бир нечә гуту ҝәтирмишди. Бириндә тәзә компүтер блоку, диҝәриндә – онун үчүн екран, үчүнҹүсүндә – клавиатура вар иди. Сонра исә колонкалар вә компүтер “сичаны”.

Ата компүтери јығыб гуртаранда артыг чох ҝеҹ иди. Ата деди:

-Сабаһ мән бүтүн ҝүнү өз ишләримин далынҹа ҝедәҹәјәм. Сән мәнсиз компүтерә тохунма. Ахшам исә мән ҝәләрәм, иншаАллаһ, вә бирликдә һәр шејә бахыб баш чыхарарыг.

Сәһәр ачылар-ачылмаз Јусиф тулланыб дөшәкдән галхды – сәһәр намазындан сонра ҝөзүнү белә јуммады. Елә пижамада компүтерин јанына гачды. Анҹаг ки, чох тәәссүф! Бүтүн ҝүнү атаны ҝөзләмәли иди. Узун-узады јај ҝүнү.

Ахы, бурада неҹә дөзәсән! Јусиф компүтерин габағында стулда әјләшди вә әли өз-өзүнә истәкли басмадүјмәјә тәрәф узанды. Компүтери неҹә ишә салмағы о, билирди. О, синиф јолдашы Рөвшәнҝилдә гонаглыгда чох олмушду, вә һәрдәнбир онлар бирликдә компүтер ојуну ојнајырдылар.

Әҝәр атасы олмадан компүтери ишә салса горхулу нә ола биләрди? Ахы, о, компүтери ишләтмәји баҹарыр... Һәм дә, ахы, о һеч бир шејә тохунмајаҹаг. Јалныз артыг билдији ојунлары бир аз ојнајаҹагдыр.

Компүтер јүнҝүлҹә вызылдајараг раһатҹа ишә дүшдү. Јусиф истәдији ојунлара чатды вә тамамилә виртуал дүнјаја говушду.

-Јусиф! - чығырды анасы. – Сән нә үчүн һәлә дә пижамадасан? Дишләрини дә дүздүр, тәмизләмәмисән, башыны да дарамамысан... тез ол сәһәр јемәјинә ҝәл. Биз гонаглыға ҝедирик, јадындан чыхмајыб ки?

Јусифин јадындан чыхмышды. Гонаглыг да, сәһәр јемәји дә, диш шоткасы вә дараг да. О, ојнајыр вә ојнајырды, вә ајрыла билмирди.

- Мән гонаглыға ҝетмәк истәмирәм. Олар мән евдә галым? – паузаны басыб вә јалварырҹасына анасына бахараг сорушду о.

- Евдә галырсан? – тәәҹҹүблә сорушду ана. - Нијә ки? Сән дүнән елә ҝетмәк истәјирдин ки. Әҝәр сән ҝәлмәсән, Алијә бибинин әһвалы позулар. Сән ки һәмишә она евдә вә бағда јахшы көмәк едирсән – әсл киши кими.

- Мән ҝәлән дәфә ҝедәрәм, сөз верирәм. Бу ҝүн исә евдә галым. Сән мәндән өтрү нараһат олма, бир аздан он бир јашым олаҹаг, мән артыг бөјүјәм.

- Јахшы, - ана чијинләрини чәкди. – Неҹә билирсән. Анҹаг сөз вер ки, сәһәр јемәјини јејәҹәк вә өз отағыны јығышдыраҹагсан. Мадам ки галырсан, базар ертәси үчүн дәрсләрини дә һазырла.

- Јахшы, сөз верирәм, - дејиб Јусиф севинди вә ојнамаға давам етди. Башы ојуна о гәдәр гарышмышды ки, анасы вә дөрд јашлы екиз баҹыларынын неҹә ҝетдијини һәтта ешитмәди.

Јусиф вахты унутмушду. О, елә һеј ојнајырды. Сәһәр јемәји маса үстүндә сојујурду. Саатын әгрәбләри јорулмадан јүјүрүр, о исә јујунмамыш вә даранмамыш, пижамада отуруб ојнајырды. Адәтән бу вахт о, Гур’анын бир сәһифәсини охујар вә руһ намазынын ики рәк’әтини гыларды, лакин бу ҝүн атасынын саатындан ҝүнорта намазына азан сәсләнәндә бунлар јадына дүшдү.

Тәәссүф ки, бурахмышам, фикирләшди оғлан. Бу ки ҹәми-ҹүмләтаны бир дәфәдир... Вә о, ојнамаға давам едирди.

давамы вар

Мүслимәт Һејдәрова

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


SEVİMLİ PEYĞƏMBƏRİMİZİN ﷺ XARAKTERİNİN BƏZİ CİZGİLƏRİ

1. Peyğəmbərin təmizkarlığı, yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (bu barədə yuxarıda artıq bəhs edilmişdir).   2. Mərhəmət və şəfqət. Quranda buyurulduğu kimi, o, bütün aləmlərə rəhmət olaraq göndərilmişdir. Uca Allah Öz adlarından ikisini — Rauf və Rəhim (şəfqətli...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


СИЗ БИР-БИРИНИЗӘ АРХАСЫНЫЗ

Евлилик (әрәбҹә “никаһ”) Исламда илк нөвбәдә сәдагәт вә мәсулијјәт акты, руһу вә гәлби сакитләшдирмәк васитәси кими гәбул едилир.   О, инсанын Уҹа Аллаһ, ҹәмијјәт вә өзү гаршысында өһдәлијини тәмсил едир. Ҹәмијјәтин рифаһына көмәк едир. Буна ҝөрә әр-арвадын евлиликләрини горумалары ваҹибдир. Аилә...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


ТƏЈƏММҮМҮН РҮКУНЛAРЫ (ФƏРЗЛƏРИ)

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Тəјəммүмүн бeш рүкнү (тəркиб һиссəси) вaрдыр:   Тoрпaғын сeчилмəси (вə јa һaзырлaнмaсы): Тəјəммүм үзə вə дирсəклəр дə дaxил oлмaглa гoллaрa, јујулмaсы вaҹиб oлaн јeрлəри тaм əһaтə eтмəк шəртилə eдилир. Гүсл aлмaг зəрурəти јaрaндыгдa дa...