Ҝөзәл бал

Ҝөзәл бал

Әли фәрәһли нараһатлығыны һеч ҹүр рәф едә билмирди. Бир тәрәфдән, она мараглы иди, диҝәр тәрәфдән – бир аз горхулу.

Әввәлләр бабасы ону һеч вахт өзү илә пәтәклијә апармазды, чүнки о, һәлә чох кичик иди. Кечән ил исә, бахмајараг ки, артыг о, бөјүмүшдү, арыханада јенә дә ола билмәди, чүнки кечән јајы о бири бабасынын јанында, дағларда кечирмишди.

Әли һәм орада, һәм дә орада олмағы севирди. Буна ҝөрә дә онун һәр јајы чох мараглы кечирди. Анҹаг пәтәклик она нәсә тамамилә ајрыҹа, хүсуси бир шеј кими ҝәлирди. Јәгин она ҝөрә ки, һеч вахт орада олмамышды, јалныз узагдан ҝөрмүшдү. Һалбуки шәхси арыларынын балындан баба һәр дәфә онун јанына ҝедәндә пај верирди. Вә гышда да баба онларын јанына шәһәрә мүтләг кичик бал бидону илә ҝәлирди – дүздүр, бал артыг харланмыш, јәни шәкәрләнмиш олурду.

Әли тәзә, сыјыг балы севирди.

Бабасы ҝүлүрдү.

- Бал харланыр, Әли. О, белә гурулмушдур. Вә бундан о, пис олмур.

- Билирәм, - ичини чәкирди Әли. – Садәҹә олараг о бириси даһа чох хошума ҝәлир.

- Вә мүалиҹә үчүн һәм сыјығы, һәм дә харланмышы јахшыдыр, - изаһ едирди баба. – Бал – чох ҝөзәл дәрмандыр.

Вә доғрудан да, Әли хәстәләнәндә, анасы мүтләг она бал верирди – һәм сүдлә, һәм чајла, вә һәм дә садәҹә олараг гашыгдан.

Бу ҝүн сәһәр Әли өз јемәјини һәмишәкиндән даһа тез једи – о, бабасы үчүн белә дадлы вә фајдалы бал һазырлајан арыларын јанына тезликлә гонаглыға ҝетмәк истәјирди.

Чајыны ичиб вә, адәти үзрә, Аллаһын онлара вердији јемәјә ҝөрә Она шүкр едиб, баба анбардан хүсуси палтар чыхарды. Әли артыг беләсини бабасынын әјниндә ҝөрмүшдү. Орада һәм дә тор илә белә ҝүлмәли шлјапа варды.

- Бу, арылар дишләмәсин дејәдир, - изаһ едирди баба. – Онлар орада о гәдәр чохдурлар ки, вә бәзән онлар чох бәрк санҹырлар. Бу палтар исә санҹмалардан горунмаға көмәк едир.

- Онлар бәс нијә санҹырлар? - сорушду Әли. – Ахы, онлар сәнин арыларындыр. Вә сән онлара һеч бир пислик етмирсән. Әксинә, сән онлар үчүн пәтәкләр тикмисән ки, орада јашасынлар.

Баба ҝүлүмсүндү.

-Онлар беләҹә өз евини мүдафиә едирләр. Онлар ахы билмирләр, јахшылыгла ҝәлмисән ја јох...

Әли башыны јырғалады. Баба она палтары ҝејмәјә көмәк етди. Тордан бахмаг гејри-ади иди. Анҹаг арылардан санҹылмыш да олмаг истәмирди. Әлини арылар артыг ики дәфә санҹмышдылар, вә онун дүшүндүјү кими, бурада јахшы бир шеј јох иди.

Онлар зәмидән кечиб бир аздан пәтәкләрә – дешикли ағаҹ евҹикләрә јахынлашдылар.

давамы вар

Мүслимәт Һеудәрова

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...