Әл-Фүрәјја Бинт Малик

Әл-Фүрәјја Бинт Малик

Әл-Фүрәјја Бинт Малик

Дин уғрунда һәлак оланын гызы

Әл-Фүрәјја бинт Малик ибн Синан әл-Хүдријјә – о бири дүнјада уғур газанмаг үмиди илә дини горумаг уғрунда нәји варса һәр шеји гурбан вермиш сәһабә гадынлардан биридир. Онун атасы – шәрәфли, шанлы сәһабә Малик ибн Синан ибн Үбејд әл-Әнсари әл-Һәзрәҹидир .

Онун анасы – Һәбибә бинт Абдуллаһ ибн Үбејдир. Онун доғма гардашы – Мәдинә мүфтиси Сәд ибн Малик ибн Синан Әбу Сәид әл-Хүдри – Хәндәк савашы гәһрәманларындан бири, әр-Ридван бејәтинин ҝөркәмли иштиракчыларындан биридир.

Онун ана тәрәфдән гардашы – Гәтадә ибн ән-Нүмән әл-Әнсари әл-Зәфәридир, һансы ки бүтүн мүһүм һадисәләрдә Пејғәмбәрлә ﷺ бирликдә иштирак етмиш вә чох надир атыҹы олмушдур.

Әл-Фүрәјја бинт Малик белә јахшы мүһитдә бөјүмүшдүр. О, тәрифәлајиг вә дәјәрли ҹәһәтләри өзүнә мәнимсәјир, јүксәк хасијјәтләрә малик олурду. Бир нечә вахт онунла јашамыш әри Сәһл ибн Рәфи ибн Бәшир әл-Һәзрәҹи өләндә әл-Фүрәјја мүкафата үмид едир вә сәбир ҝөстәрирди. Бир дәфә о, өз гулларыны ахтармаға чыхыр, лакин ону Мәдинә јахынлығында намәрдҹәсинә өлдүрүрләр. Зөвҹәси Аллаһ Рәсулундан ﷺ хаһиш етди ки, тәјин олунмуш мүддәт баша чатынҹа евдә галсын. Пејғәмбәрин ﷺ әмрини јеринә јетирәрәк о, дөрд ај вә он ҝүн евдә ҝөзләди. Ислама ҝөрә она әрә ҝетмәкдән өзүнү сахлама мүддәти баша чатанда исә онун сонракы зөвҹү бану Зәфәр нәслиндән әнсарлар сајындан Сәһл ибн Бәшир ибн Анбәсә олду.

Әл-Фүрәјја бүтүн мүхтәлиф Ислам һадисәләриндә иштирак етмәјә давам едирди. О, елә ишләрдә иштирак едирди ки, буна дин она јол верирди. О, Ислам тарихи илә 6-ҹы илдә Һүдејбијјәдә ағаҹ алтында бејәт едән (анд ичән) Пејғәмбәр ﷺ сәһабәләринин сајында иди. Беләликлә, гадын о дәстәнин арасында иди ки, Аллаһ-тәала онлары тәрифләјиб бујурмушду: “Ағаҹ алтында сәнә бејәт етдикләри заман Аллаһ мөминләрдән разы олду. Аллаһ онларын үрәкләриндә оланы билирди, вә онлара хатирҹәмлик, раһатлыг ҝөндәрди вә онлары јахын ҝәләҹәкдә газанылаҹаг бир гәләбә илә мүкафатландырды” (48:18).

Осман ибн Әффан Мәккәдә лап чох ләнҝијәндә Аллаһ Елчиси ﷺ әл-Фүрәјјанын иштирак етдији мәһз әр-Ридван бејәтинә чағырырды. Бунун сајәсиндә о, Пејғәмбәр ﷺ тәрәфиндән севиндирилмишди, неҹә ки Ҹабир ибн Абдуллаһдан нәгл олунмуш, һансы ки демишдир: “Мәнә Үмм Мүбәшшир хәбәр верди ки, Һәфсин јанында Пејғәмбәрин бу сөзләрини дедијини ешитмишдир:

-Әҝәр Аллаһ истәсә, ағаҹ алтында олуб бејәт ҝәтирәнләрдән һеч ким ода варид олмаз.

Һәфсә деди:

-Әлбәттә, ја Рәсулүллаһ, лакин...

Пејғәмбәр ﷺ ону сахлады.

Һәфсә деди:

-“Сиздән һәр бир кәс ораја варид олаҹагдыр” (19:71).

Пејғәмбәр ﷺ исә деди:

-Аллаһ (О, Гүдрәтли вә Бөјүкдүр) бујурмушдур:

“Сонра Биз Аллаһдан горхуб пис әмәлләрдән чәкинәнләрә ниҹат верәҹәк, залимләри исә орада диз үстә чөкмүш һада сахлајаҹағыг” (19:72).

Гој Аллаһ гејрәтли вә сәбирли, итаәтли вә ситајиш едән әл-Фүрәјјадан разы галсын.

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


Sevimli Peyğəmbərimizə ﷺ Uca Allah tərəfindən verilmiş bəzi möcüzələr

Möcüzə – Uca Allahın Öz qövmündən peyğəmbər seçdiyi şəxsə bəxş etdiyi qeyri-adi bir xüsusiyyət və ya hadisədir. Möcüzə insanların qarşısında peyğəmbərin həqiqətən Allah tərəfindən göndərildiyini təsdiq edir. İnsanlar, hətta hamısı bir yerə...