Сәфијә бинт Абдулмүтәллиб

Сәфијә бинт Абдулмүтәллиб

Һашими гадынларындан шаирә

 

Инди исә Пејғәмбәрин ﷺ бибиси, Аллаһын асланы, Онун Рәсулунун асланы Һәмзә ибн Абдулмүттәлибин доғма баҹысы, Пејғәмбәрин ﷺ ән јахын сәһабәләриндән бири әз-Зүбејр ибн әл-Әввамин анасы Сәфијә бинт Абдулмүттәлиб әл-Һашимијә мүраҹиәт едәк. Онун атасы Абдулмүттәлиб шәксиз-шүбһәсиз аға, ҹәнаб вә гурејш тајфасынын башчысы, онларын рәһбәри иди. Онун анасы – Һәла бинт Вәһб ибн Абдуманаф ибн Зөһрә ибн Һилаб иди.

 

Мәһз она вә бир дә өз гызы Фатимәјә Аллаһ Рәсулу ﷺ демишди: “Сәфијә бинт Абдулмүттәлиб, Аллаһ гаршысында сизә көмәк етмәјә мәним ихтијарым јохдур. Мәндән нә гәдәр истәсәниз мал истәјин”, Ибн Мәндәһ демишдир: “Бу, Әһмәдин вариантыдыр, вә онун равиләр зәнҹири сәһиһдир”,

Атасы Абдулмүттәлибин вәфаты она бәрк тәсир ҝөстәрмишди. О, ағлајыр вә гәм чәкирди. Онун дилиндә она ән әзиз олан инсан һаггында ағлашма иди.

Сәфијә Сүфјан ибн Һәрбин гардашы әл-Һарис ибн Һәрб ибн Үмајәнин зөвҹәси иди. Әри вәфат едәндә она Хәдиҹә бинт Һүвејлидин гардашы әл-Әввам ибн Һүвејлид әл-Әсәди евләнир. Гадын она Әз-Зүбејр, әс-Саиб вә Абдулгабәни доғмушдур.

Аллаһ Елчиси ﷺ өз ҹамаатыны Ислама дәвәт етмәјә башлајанда Сәфијә она инам ҝәтирәнләрдән, онун пејғәмбәријинә инаныб онунла бирликдә ҝөндәрилмиш нур ардынҹа ҝедәнләрин биринҹиләриндән иди. Ибн Сәд демишдир: “Сәфијә Исламы гәбул етмиш, Аллаһ Рәсулуна бејәт етмиш вә Мәдинәјә көч етмишдир. Вә Рәсулүллаһ Хејбәрдән она 5220 кг ајырмышдыр”.

Гардашы Һәмзәнин вәфатына таб ҝәтирмәк онун үчүн чох ағыр иди. О, демишди: “Мән һөкмән мүкафата үмид едиб дөзәҹәјәм”.

Сәфијә мәтин әсҝәр иди. Һәр һансы бир горхаглыг, үрәксизлик онун гәлбинә јол ачан кими онлары говурду.(Хәндәк) чухур јанындакы дөјүшдә онун башына ҝәләнләр буну ҝөстәрир.

Сәфијә мөмин гадынларла Һәсән ибн Сабит әл-Әнсәри галасында иди. Бу, Мәдинәдә ән јахшы горунмуш вә алынмаз тәпәләрдән бири иди. Бир јәһуди киши гала әтрафында ҝәзирди. О, хаин вә һијләҝәр банугүрејзә гәбиләсиндән иди. Сәфијә ону ҝөрүр. Узун ағаҹы ҝөтүрүб ашағы дүшүр вә бу јәһудијә елә зәрбә ендирир ки, о өлүр.

Сәфијә – Аллаһа итаәт едиб, Онун рәсулуна табе олуб вә ону севәрәк Уҹа Аллаһын дининә дахил оланлардан биридир. Буна ҝөрә дә Пејғәмбәрин ﷺ дүнјасыны дәјишмәси она чох бөјүк тәсир ҝөстәрди. Сәфијә Аллаһ-Тәала ризасыны галан һәр шејдән үстүн тутараг јашамышдыр. О, Ислам тарихинин 20-ҹи илиндә вәфат етмиш вә әл-Баги гәбристанлығында дәфн олунмушдур. О, јетмиш илдән артыг јашамышдыр.

Гој Уҹа Аллаһ-Тәала Аллаһ Рәсулу Елчисинин ﷺ бибиси, Аллаһын асланы вә Онун Рәсулунун асланы Һәмзә ибн Абдулмүттәлибин доғма баҹысы Сәфијә бинт Абдулмүттәлибдән разы галсын! Гој бејәт етмиш бу мөмин гадына, дөзүмлү әсҝәрә, чох ҝөзәл шаирәјә Аллаһын рәһми олсун!

 

Материал “Пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...


Qısqanclıq: ehtiras ilə iman nurunun arasında

Qısqanclıq bəlkə də insanın ən ziddiyyətli hisslərindən biridir.   Gündəlik həyatda bu hiss çox vaxt qəzəb və sahiblik duyğusu ilə müşayiət olunur, hətta ən möhkəm münasibətləri belə zəhərləyə bilir. Lakin İslamın mənəvi ənənəsində qısqanclıq tamam başqa məna...


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...