Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәһрәманлар анасы

Гәбшә бинт Рәфи – Мәдинә Мүһәммәд мүраҹиәтинин ишығы илә нурлананда әсл сәбир, дөзүм вә сәј мөҹүзәләри ҝөстәрмиш, сәмим-үрәкдән иман ҝәтирән гадынлардан биридир.

Бу бөјүк гадын сәһабә Ислама чох бөјүк фајда ҝәтирмишдир: онун евиндә Ислам дәни, тохуму чичәкләнмиш, онун евиндән бу динин әтри, рајиһәси Исламын јајылдығы вә бүтүн дүнја үчүн бәрәкәт вә хејир олмуш Мәдинәнин һәр јеринә јајылмышдыр. Бу нәҹиб, мәрд сәһабә – Сәәдд ибн Мүәзин анасыдыр ки, онун өлүмүндән Мәрһәмәтлинин I әрши, сәлтәнәти сарсылмышдыр. Бәли, о, Аллаһын гәрарына ујғун, мүвафиг гәрар чыхаранын анасыдыр. Гәбшә бану абдул ашһәл тајфасындан олан Мүәз ибн әнНүманын зөвҹәси иди. Она Сәәд, Амр, Ијәс, Авсә, Агрәб вә Үмм Хизамы доғмушдур.

Гәбшә Исламы гәбул етмиш, Аллаһ Рәсулуна ﷺ бејәт етмиш вә хејирхаһ ишләрдә габаглајанларын сајына ҝирмишдир: о, Үмм Амир бинт Јәзид ибн әс-Сәгән вә Һәүвә бинт Јәзид ибн әс-Сәгән илиә бирликдә Пејғәмбәрә ﷺ бејәт едәнләрдән биринҹиси иди. Онун әсҝәр оғулларындан бири – Амр ибн Мүәздир . Үһүд мүһарибәсиндә о заман һәлә бүтпәрәст олан Зирар ибн әл-Хәттаб она раст ҝәлиб өлдүрмәјинҹә о, бүтпәрәстләрин ҹәрҝәләри ичиндә вурушурду. Бу шанлы сәһабә гадынын чох ҝөзәл сәбир вә сәј нүмунәләриндән бири – хәндәк (чухур) јанында дөјүшдә онунла баш верән һадисәдир. О вахт о, мөминләрин анасы Аишә илә бирликдә бануһарисин галасында иди. Рәсулүллаһ ﷺ өз сәһабәләри илә хәндәк јанындакы саваша чыханда онлар ушаглары вә гадынлары галаларда гојдулар ки, дүшмән онлара тохуна билмәсин. Аишә данышарды: “Сәәд ибн Мүәз ҝедирди.

Онун әјниндә гыса зиреһ (дәмир ҝејим) варды, белә ки, онун бүтүн әли дирсәјә гәдәр ачылды. Әлиндә о, вүгарла низә тутмуш вә Һәмәл ибн Садәнин шериндән мисраны охујурду: Мән, Һәмәл, чох олмадым дөјүш шаһиди, Өлүмдә фәлакәт јох, әҝәр вахты ҝәлибсә. Сәәдин анасы деди: “Доғрудур, оғлум, сән дә, Аллаһа анд олсун, ҝери галырсан”. Бу сөзләрдә биз Сәәдин анасынын ҹәсарәтини вә вә онун сәјини ҝөрүрүк ки, онун оғлу Аллаһ Елчиси ﷺ илә бирликдә олмаг шәрәфини вә онунла мүгәддәс мүһарибәдә иштирак етмәк имканыны әлдән вермәсин. Гој Бөјүк Аллаһ-тәала Гәбшә бинт Рәфијә, сәмими, сәбирли вә гејрәтли анаја рәһм еләсин, Гој Аллаһ I ондан разы олсун вә ону да разы етсин.

Материал “пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-06-01 (Зул къагIида 1447 г.) №6.


SUALLARINIZ

Yağış zamanı damdan axan su ilə dəstəmaz almaq olarmı? Axı damda quş zılı (quşların nəcisi) ola bilər. “Haşiyəta Qalyubi və Umayra” kitabında yazılmışdır: “Hətta suda su quşu olmayan quşların nəcisi olsa belə, az miqdarda olması bağışlanılır (əfv olunur)”. Müəyyən...


Sevimli Peyğəmbərimizin ﷺ xarakterinin bəzi cizgiləri

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   7. Peyğəmbərin ﷺ dünya bər-bəzəyinə qarşı zahidliyi (maraqsızlığı).   Muhəmməd peyğəmbər ﷺ dünyəvi işlərdən ən çox uzaq duran insan idi; o, dünya gözəlliklərinə qapılmaz və onlara qarşı laqeyd olardı. Əgər o,...


Quran – Muhəmməd ﷺ peyğəmbərin ən böyük möcüzəsidir

İslamda «Möcüzə» anlayışı   İslamda möcüzələr peyğəmbərliyi təsdiq edən amillərdən biridir. Möcüzələr Allahın ucalığına və Onun istədiyi hər şeyi yaratmağa qadir olduğuna şəhadət edir. Onlar peyğəmbərlərin və rəsulların yolunun haqq olduğunu, Allahın səmimi bəndələrinin isə salehliyini...


Һәҹҹ үчүн пулу неҹә јығмалы?

Чox кeчмəдəн бүтүн дүнјaнын һaвa лимaнлaры минлəрлə xoшбəxт мүсəлмaнлa дoлaҹaг – ҝүнəшдəн гaрaлмыш, ҝөзлəри мисилсиз сeвинҹдəн јaшaрмыш, дoдaглaрындa тəмиз зəмзəм сујунун дaды вə гəлбиндə һeјрəтaмиз бир һүзурлa.   Һəр ил биз һəјaтлaрынын əн мүһүм сəфəринə — Мəккəјə һəҹҹ зијaрəтинə јoлa дүшəн...


Qurandakı qiraət fərqlərinin tarixinə dair (Qiraətlərin ön tarixçəsi)

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   Diqqətəlayiq haldır ki, bu on imamın bir çoxu səhabələri şəxsən görən və qiraəti birbaşa onlardan öyrənən tabiinlər nəslinə mənsub idilər.   Aşağıda Quranın on kanonik qiraət imamının adlarını təqdim edirik: Nafi...