Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәһрәманлар анасы

Гәбшә бинт Рәфи – Мәдинә Мүһәммәд мүраҹиәтинин ишығы илә нурлананда әсл сәбир, дөзүм вә сәј мөҹүзәләри ҝөстәрмиш, сәмим-үрәкдән иман ҝәтирән гадынлардан биридир.

Бу бөјүк гадын сәһабә Ислама чох бөјүк фајда ҝәтирмишдир: онун евиндә Ислам дәни, тохуму чичәкләнмиш, онун евиндән бу динин әтри, рајиһәси Исламын јајылдығы вә бүтүн дүнја үчүн бәрәкәт вә хејир олмуш Мәдинәнин һәр јеринә јајылмышдыр. Бу нәҹиб, мәрд сәһабә – Сәәдд ибн Мүәзин анасыдыр ки, онун өлүмүндән Мәрһәмәтлинин I әрши, сәлтәнәти сарсылмышдыр. Бәли, о, Аллаһын гәрарына ујғун, мүвафиг гәрар чыхаранын анасыдыр. Гәбшә бану абдул ашһәл тајфасындан олан Мүәз ибн әнНүманын зөвҹәси иди. Она Сәәд, Амр, Ијәс, Авсә, Агрәб вә Үмм Хизамы доғмушдур.

Гәбшә Исламы гәбул етмиш, Аллаһ Рәсулуна ﷺ бејәт етмиш вә хејирхаһ ишләрдә габаглајанларын сајына ҝирмишдир: о, Үмм Амир бинт Јәзид ибн әс-Сәгән вә Һәүвә бинт Јәзид ибн әс-Сәгән илиә бирликдә Пејғәмбәрә ﷺ бејәт едәнләрдән биринҹиси иди. Онун әсҝәр оғулларындан бири – Амр ибн Мүәздир . Үһүд мүһарибәсиндә о заман һәлә бүтпәрәст олан Зирар ибн әл-Хәттаб она раст ҝәлиб өлдүрмәјинҹә о, бүтпәрәстләрин ҹәрҝәләри ичиндә вурушурду. Бу шанлы сәһабә гадынын чох ҝөзәл сәбир вә сәј нүмунәләриндән бири – хәндәк (чухур) јанында дөјүшдә онунла баш верән һадисәдир. О вахт о, мөминләрин анасы Аишә илә бирликдә бануһарисин галасында иди. Рәсулүллаһ ﷺ өз сәһабәләри илә хәндәк јанындакы саваша чыханда онлар ушаглары вә гадынлары галаларда гојдулар ки, дүшмән онлара тохуна билмәсин. Аишә данышарды: “Сәәд ибн Мүәз ҝедирди.

Онун әјниндә гыса зиреһ (дәмир ҝејим) варды, белә ки, онун бүтүн әли дирсәјә гәдәр ачылды. Әлиндә о, вүгарла низә тутмуш вә Һәмәл ибн Садәнин шериндән мисраны охујурду: Мән, Һәмәл, чох олмадым дөјүш шаһиди, Өлүмдә фәлакәт јох, әҝәр вахты ҝәлибсә. Сәәдин анасы деди: “Доғрудур, оғлум, сән дә, Аллаһа анд олсун, ҝери галырсан”. Бу сөзләрдә биз Сәәдин анасынын ҹәсарәтини вә вә онун сәјини ҝөрүрүк ки, онун оғлу Аллаһ Елчиси ﷺ илә бирликдә олмаг шәрәфини вә онунла мүгәддәс мүһарибәдә иштирак етмәк имканыны әлдән вермәсин. Гој Бөјүк Аллаһ-тәала Гәбшә бинт Рәфијә, сәмими, сәбирли вә гејрәтли анаја рәһм еләсин, Гој Аллаһ I ондан разы олсун вә ону да разы етсин.

Материал “пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


İslamda valyuta mübadiləsi

Ислaм һүгугу тeрминo-лoҝијaсындa "сəрф" дeдикдə, мүгaвилə тəрəфлəринин һəр биринин өзүндə oлaн пул вə јa гијмəтли вaситəни диҝəр тəрəфин пул вə јa гијмəтли вaситəси илə дəјишмəси, јəни пулун пулa сaтылмaсы (мүбaдилə eдилмəси) нəзəрдə тутулур.   "Гијмəтли вaситəлəр" вə "пул" дeдикдə динaрлaр...


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...