Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәбшә бинт Рәфи

Гәһрәманлар анасы

Гәбшә бинт Рәфи – Мәдинә Мүһәммәд мүраҹиәтинин ишығы илә нурлананда әсл сәбир, дөзүм вә сәј мөҹүзәләри ҝөстәрмиш, сәмим-үрәкдән иман ҝәтирән гадынлардан биридир.

Бу бөјүк гадын сәһабә Ислама чох бөјүк фајда ҝәтирмишдир: онун евиндә Ислам дәни, тохуму чичәкләнмиш, онун евиндән бу динин әтри, рајиһәси Исламын јајылдығы вә бүтүн дүнја үчүн бәрәкәт вә хејир олмуш Мәдинәнин һәр јеринә јајылмышдыр. Бу нәҹиб, мәрд сәһабә – Сәәдд ибн Мүәзин анасыдыр ки, онун өлүмүндән Мәрһәмәтлинин I әрши, сәлтәнәти сарсылмышдыр. Бәли, о, Аллаһын гәрарына ујғун, мүвафиг гәрар чыхаранын анасыдыр. Гәбшә бану абдул ашһәл тајфасындан олан Мүәз ибн әнНүманын зөвҹәси иди. Она Сәәд, Амр, Ијәс, Авсә, Агрәб вә Үмм Хизамы доғмушдур.

Гәбшә Исламы гәбул етмиш, Аллаһ Рәсулуна ﷺ бејәт етмиш вә хејирхаһ ишләрдә габаглајанларын сајына ҝирмишдир: о, Үмм Амир бинт Јәзид ибн әс-Сәгән вә Һәүвә бинт Јәзид ибн әс-Сәгән илиә бирликдә Пејғәмбәрә ﷺ бејәт едәнләрдән биринҹиси иди. Онун әсҝәр оғулларындан бири – Амр ибн Мүәздир . Үһүд мүһарибәсиндә о заман һәлә бүтпәрәст олан Зирар ибн әл-Хәттаб она раст ҝәлиб өлдүрмәјинҹә о, бүтпәрәстләрин ҹәрҝәләри ичиндә вурушурду. Бу шанлы сәһабә гадынын чох ҝөзәл сәбир вә сәј нүмунәләриндән бири – хәндәк (чухур) јанында дөјүшдә онунла баш верән һадисәдир. О вахт о, мөминләрин анасы Аишә илә бирликдә бануһарисин галасында иди. Рәсулүллаһ ﷺ өз сәһабәләри илә хәндәк јанындакы саваша чыханда онлар ушаглары вә гадынлары галаларда гојдулар ки, дүшмән онлара тохуна билмәсин. Аишә данышарды: “Сәәд ибн Мүәз ҝедирди.

Онун әјниндә гыса зиреһ (дәмир ҝејим) варды, белә ки, онун бүтүн әли дирсәјә гәдәр ачылды. Әлиндә о, вүгарла низә тутмуш вә Һәмәл ибн Садәнин шериндән мисраны охујурду: Мән, Һәмәл, чох олмадым дөјүш шаһиди, Өлүмдә фәлакәт јох, әҝәр вахты ҝәлибсә. Сәәдин анасы деди: “Доғрудур, оғлум, сән дә, Аллаһа анд олсун, ҝери галырсан”. Бу сөзләрдә биз Сәәдин анасынын ҹәсарәтини вә вә онун сәјини ҝөрүрүк ки, онун оғлу Аллаһ Елчиси ﷺ илә бирликдә олмаг шәрәфини вә онунла мүгәддәс мүһарибәдә иштирак етмәк имканыны әлдән вермәсин. Гој Бөјүк Аллаһ-тәала Гәбшә бинт Рәфијә, сәмими, сәбирли вә гејрәтли анаја рәһм еләсин, Гој Аллаһ I ондан разы олсун вә ону да разы етсин.

Материал “пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Бaxыш буҹaғы

Мaрaт aнaсынын əлиндəн тутмушду. Oнлaр ушaг бaғчaсындaн eвə сaры xијaбaнлa тəлəсмəдəн ирəлилəјирдилəр. Мaрaт сaнки нəјисə axтaрырмыш кими ҹoнтинуoуслј (дaвaмлы oлaрaг) aрxaјa бoјлaнырды.   – Мaрaт, кимсəни axтaрырсaн? – дeјə aнaсы сoрушду.   – Xeјр, aнa. Бу ҝүн...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


Quran necə nazil edilmişdir?

Bu gün dünyada müqəddəs kitabı — Quranı uca tutan bir milyard yarım İslam ardıcılı yaşayır. Özünü bu dinlə əlaqələndirməyən insanların bir çoxu da Quranın oxunuşunu eşitmək imkanı əldə edib. Müsəlmanlar Quranı yalnız namazlarda deyil, başqa...


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...