Һөвлә бинт Һаким

Һөвлә бинт Һаким

Гуранда инанан адландырылмыш

Һөвлә бинт Һаким ибн Үмәјјә әс-Сүламијјә – шанлы гадын сәһабәдир. О, Исламы тез гәбул етмишдир. Онун күнјәси (ләгәби) – Үмм Шәригдир. О, мүһаҹирләрин ҝөркәмли рәһбәрләриндән бири, Аллаһын ﷻ мүттәги јахын адамларындан бири, әл-Баги гәбристанлығында илк дәфн олунмуш Осман ибн Мәзунун зөвҹәсидир.

Онун оғлу әс-Саиб ибн Осман ибн Мәзун Исламы лап башланғыҹда гәбул етмиш, Ефиопијаја (Һәбәшистана) көчмүш, Аллаһ Рәсулу ﷺ илә әһәмијјәтли (мүһүм) һадисәләрдә иштирак етмишдир. Диҝәр оғлу Абдурәһман ибн Осман ибн Мәзун

– Пејғәмбәр өмрүнүн доггуз јахуд даһа чох илләрини ҝөрмүш сәһабәләрдән биридир. Әбу Хатим әл-Бүсти ону бу өлкәләрин танынмыш алимләри сајында адландырмышдыр. Һөвлә мөмин вә ләјагәтли гадын иди. О, Пејғәмбәрин ﷺ ишләринә гајғы ҝөстәрәнләрдән иди. О, Рәсули-Әкрәми ﷺ севиндирмәјә чалышырды. Аишә данышырды: “Хәдиҹә вәфат едәндә Һөвлә бинт Һаким Рәсулүллаһын ﷺ јанына ҝәлиб она тәклиф едир:

- Нә үчүн сән евләнмәјәсән?

- Кимә? - сорушур о.

- Истәсән – бакирә гыза, истәсән – әрдә олана.

- Бу бакирә гыз вә бу әрдә олан гадын кимдир?

- Бакирә гыз – Аишәдир, сәнин үчүн ән истәкли мәхлугун гызы. Әрдә олан исә – Сәвдә бинт Зәмадыр. О, сәнә иман ҝәтирмиш вә сәнин ардынҹа ҝетмишдир.

О, дејир:

- Мәндән онларын икисинә дә елчи дүш”. Һөвлә данышарды ки, о, Үмм Рүмәнин јанына ҝәлиб демишди: - Үмм Рүмән! Аллаһ сизә неҹә дә јахшылыг вә немәт вермишдир!

- Неҹә? – сорушур о.

- Аллаһ Рәсулу ﷺ Аишәјә евләнмәк истәјир.

- Дајан, Әбу Бәкр ҝәләҹәкдир. Әбу Бәкр ҝәлир, вә гадын она һәмин сөзләри дејир. Әбу Бәкр аз сонра һараса ҝедир. Онда Үмм Рүмән мәнә деди:

- Әл-Мүтим ибн Ади артыг она оғлу үчүн елчи ҝөндәриб. Аллаһа анд ичирәм, о, һеч вахт вәдини позмајыб, - гадын Әбу Бәкри нәзәрдә тутурду. Онда Әбу Бәкр әл-Мүтимин јанына ҝәлиб дејир:

- Бу гыз һаггында сән нә дејә биләрсән? О, өз зөвҹәсинә тәрәф чеврилиб сорушур:

- Сән нә дејәрсән? Зөвҹәси Әбу Бәкрә мүраҹиәтлә дејир:

- Әҝәр биз бу оғланы сәнин гызына евләндирсәк, сән, јәгин ки, ону диндән дөнмәјә вә сизин дининизи гәбул еләмәјә мәҹбур едәҹәксән. Әбу Бәкр әл-Мүтимә мүраҹиәтән:

- Сән нә дејирсән?

- Зөвҹән сән ешидәни деди, - әлМүтимин ҹавабы белә олду. Онда Әбу Бәкр ҝедир, вә онун үрәјиндә бу вәддән һеч нә галмыр. О, Һөвләјә дејир: “Аллаһ Елчисинә де ки, ҝәлсин”. Вә онда Рәсулүллаһ ﷺ ҝәлир вә она евләнир”.

давамы вар

МАТЕРИАЛ “ПЕЈҒӘМБӘРИН

ГАДЫН СӘҺАБӘЛӘРИ” АДЛЫ

КИТАБДАН ҜӨТҮРҮЛМҮШДҮР

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


Нијə aнa aтaдaн дaһa чox јaxшылығa лaјигдир?

Вaлидeјнлəрə eһтирaм, һөрмəт ифaдəси вə oнлaрa xeјирxaһ мүнaсибəт – бу, ибaдəт нөвлəриндəн биридир. Шəриəтə зидд oлмaјaн һəр шeјдə вaлидeјнлəрə итaəт eтмəк – Aллaһын өвлaдлaрa һəвaлə eтдији вəзифəлəрдəн биридир.   Aллaһ-Тəaлa вaлидeјнлəрин рaзылығыны Aллaһын рaзылығы илə...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...


Uşaqlarla yorulmadan həftəsonu keçirmək? Bu mümkündür

Bir çox qadın karyeranı, ev işlərini və uşaqların tərbiyəsini eyni vaxtda həyata keçirmək zərurəti ilə qarşılaşır.   Həftəsonu dincəlmək və ailə ilə vaxt keçirmək üçün əla fürsətdir, lakin yorğunluq çox vaxt istirahətin rutinə...