Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?

Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?ng> дүшмәли?

 

Һәр бир гадын өз кишиси илә там гаршылыглы анлашма арзулајыр. Аиләдә һармонијаја неҹә ҝәлмәли вә әринизин әслиндә нә истәдијини баша дүшмәји неҹә өјрәнмәлидир?

 

Психологларын рәјинә ҝөрә, ҝүнүн бу ән мүһүм мәсәләсинин суалына ҹаваб үздәдир. Севдијиниз адама јалныз диггәтлә бахмаг, сизә лазым оланы дејил, онун дедијини ешитмәк вә үмумијјәтлә онун әхлагына, рәфтарына, һәрәкәт тәрзинә диггәт вермәк лазымдыр. Лакин бәзи амилләр дә вар ки, ҹүтлүкдә дәрин тәмас јаратмаға мане олур. Ҝәлин бахаг ҝөрәк, бунлар нә амилләрдир вә онлары неҹә кәнар етмәк олар.

Тез-тез биз аиләмиздә һөкм сүрән вәрдишләрин, һәјат тәрзинин замини олуруг. Онлар севдијимиз адамын вәрдиш олдугларынын зидди ола биләр. Мәсәлән, арвадын аиләсиндә бүтүн сүфрә јемәкләри бирликдә олурду. Әрин евиндә исә адәтән һамы кимә, нә вахт голајдырса, ајаг үстә јејәрдиләр. Илк бахышдан һәтта белә кичик проблем инҹикликләрә, мүбаһисәләрә ҝәтириб чыхара биләр. Белә вәзијјәтдә неҹә һәрәкәт етмәлидир? Баша дүшмәк ваҹибдир ки, партнјор сизә неҹәсә пислик етмәк арзусундан јох, мүәјјән вәрдишләр үзүндән белә һәрәкәт едир. Вә үмуми мәхрәҹә ҝәлмәјә чалышмаг лазымдыр – мәсәлән, ади ҝүнләрдә ајры-ајрылыгда јемәк, истираһәт ҝүнләри исә раһат аилә әјләнҹә мәҹлиси гурмаг.

Хүсусилә никаһа тәзә ајаг гојанларын растлашдығы даһа бир проблем, - шәхси сәрһәдләрә риајәт едә билмәмәкдир. Әрин мараглары тез-тез сизинкиләрә ујғун ҝәлмир, вә бу, нормалдыр. Бәли, саатларла сизинлә лаггылты дөјмәк әвәзинә о, футбола бахыр, сизинлә мағазалары ҝәзмәк истәмир, балыг тутмаға исә ҝетмәк истәјир. Вә бу гадына етинасызлыг дејил, өзүнүн вәсаит мәнбәјини долдурмаг арзусудур ки, өз истәклисинә диггәт вермәк вәзијјәтиндә олсун.

“Севҝи дилләрини” өјрәнин. Чохларыныз “Севҝинин беш дили” китабы һаггында ешитмисиниз, орада мүәллиф Һери Чепмен аиләдә һармонија әлдә етмәк үчүн бир нечә ваҹиб мәгам ајырыр. Бириләри үчүн әсил севмәк - даими гајғы вә көмәкдир, диҝәрләри үчүн - сүрприз, һәдијјә шәклиндә диггәт нишанәләрәдир. Кимәсә бунларын һамысы лазымсыз ҝөрүнүр, јалныз севдији адам һәмишә јанында олсун. Башгалары исә һәмишә ону ҹисмани олараг һисс етмәк истәјирләр – әлини тутмаг, тохунмаг. Әринизин үрәјинә мүхтәлиф дилләрдә јол тапмаға чалышын, вә онда ајдын олар ки, онлардан һансыны о, даһа јахшы баша дүшүр.

Кишијә инам мөҹүзәләр јарадыр. Гадынын дәстәји, сәбири вә мүдриклији әринин үрәјини мәфтун едир. Онун ҝүҹүнә гадынын инанмасы кишијә өзүнү даһа јахшы вә раһат һисс етмәјә көмәк едәр. Белә гадынла о, мәнсәб вә һәјатда чох бөјүк наилијјәтләр газана биләр. Кишисинә инанмаг вә зәррәҹә ондан шүбһәләнмәдән буну она ҝөстәрмәк, - севән вә севилән гадынын вәзифәси будур.

 

Софијә Фокина

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Quran necə nazil edilmişdir?

Bu gün dünyada müqəddəs kitabı — Quranı uca tutan bir milyard yarım İslam ardıcılı yaşayır. Özünü bu dinlə əlaqələndirməyən insanların bir çoxu da Quranın oxunuşunu eşitmək imkanı əldə edib. Müsəlmanlar Quranı yalnız namazlarda deyil, başqa...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин xилaсы

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Пeјғəмбəри тəрифлəмəк јaxшы ишдир, aммa биз бундaн дəрс aлмaсaг, aлим aтaсы oлaн, өзү исə oxујуб-јaзa билмəјəн oғулa бəнзəрик. Бeлə oғул aтaсынын aлим oлдуғуну дeјəрəк oну нə гəдəр тəрифлəсə дə, билик əлдə eдиб aтaсынын aрдынҹa ҝeдəнə гəдəр oxумaғы...