Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?

Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?ng> дүшмәли?

 

Һәр бир гадын өз кишиси илә там гаршылыглы анлашма арзулајыр. Аиләдә һармонијаја неҹә ҝәлмәли вә әринизин әслиндә нә истәдијини баша дүшмәји неҹә өјрәнмәлидир?

 

Психологларын рәјинә ҝөрә, ҝүнүн бу ән мүһүм мәсәләсинин суалына ҹаваб үздәдир. Севдијиниз адама јалныз диггәтлә бахмаг, сизә лазым оланы дејил, онун дедијини ешитмәк вә үмумијјәтлә онун әхлагына, рәфтарына, һәрәкәт тәрзинә диггәт вермәк лазымдыр. Лакин бәзи амилләр дә вар ки, ҹүтлүкдә дәрин тәмас јаратмаға мане олур. Ҝәлин бахаг ҝөрәк, бунлар нә амилләрдир вә онлары неҹә кәнар етмәк олар.

Тез-тез биз аиләмиздә һөкм сүрән вәрдишләрин, һәјат тәрзинин замини олуруг. Онлар севдијимиз адамын вәрдиш олдугларынын зидди ола биләр. Мәсәлән, арвадын аиләсиндә бүтүн сүфрә јемәкләри бирликдә олурду. Әрин евиндә исә адәтән һамы кимә, нә вахт голајдырса, ајаг үстә јејәрдиләр. Илк бахышдан һәтта белә кичик проблем инҹикликләрә, мүбаһисәләрә ҝәтириб чыхара биләр. Белә вәзијјәтдә неҹә һәрәкәт етмәлидир? Баша дүшмәк ваҹибдир ки, партнјор сизә неҹәсә пислик етмәк арзусундан јох, мүәјјән вәрдишләр үзүндән белә һәрәкәт едир. Вә үмуми мәхрәҹә ҝәлмәјә чалышмаг лазымдыр – мәсәлән, ади ҝүнләрдә ајры-ајрылыгда јемәк, истираһәт ҝүнләри исә раһат аилә әјләнҹә мәҹлиси гурмаг.

Хүсусилә никаһа тәзә ајаг гојанларын растлашдығы даһа бир проблем, - шәхси сәрһәдләрә риајәт едә билмәмәкдир. Әрин мараглары тез-тез сизинкиләрә ујғун ҝәлмир, вә бу, нормалдыр. Бәли, саатларла сизинлә лаггылты дөјмәк әвәзинә о, футбола бахыр, сизинлә мағазалары ҝәзмәк истәмир, балыг тутмаға исә ҝетмәк истәјир. Вә бу гадына етинасызлыг дејил, өзүнүн вәсаит мәнбәјини долдурмаг арзусудур ки, өз истәклисинә диггәт вермәк вәзијјәтиндә олсун.

“Севҝи дилләрини” өјрәнин. Чохларыныз “Севҝинин беш дили” китабы һаггында ешитмисиниз, орада мүәллиф Һери Чепмен аиләдә һармонија әлдә етмәк үчүн бир нечә ваҹиб мәгам ајырыр. Бириләри үчүн әсил севмәк - даими гајғы вә көмәкдир, диҝәрләри үчүн - сүрприз, һәдијјә шәклиндә диггәт нишанәләрәдир. Кимәсә бунларын һамысы лазымсыз ҝөрүнүр, јалныз севдији адам һәмишә јанында олсун. Башгалары исә һәмишә ону ҹисмани олараг һисс етмәк истәјирләр – әлини тутмаг, тохунмаг. Әринизин үрәјинә мүхтәлиф дилләрдә јол тапмаға чалышын, вә онда ајдын олар ки, онлардан һансыны о, даһа јахшы баша дүшүр.

Кишијә инам мөҹүзәләр јарадыр. Гадынын дәстәји, сәбири вә мүдриклији әринин үрәјини мәфтун едир. Онун ҝүҹүнә гадынын инанмасы кишијә өзүнү даһа јахшы вә раһат һисс етмәјә көмәк едәр. Белә гадынла о, мәнсәб вә һәјатда чох бөјүк наилијјәтләр газана биләр. Кишисинә инанмаг вә зәррәҹә ондан шүбһәләнмәдән буну она ҝөстәрмәк, - севән вә севилән гадынын вәзифәси будур.

 

Софијә Фокина

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


SEVİMLİ PEYĞƏMBƏRİMİZİN ﷺ XARAKTERİNİN BƏZİ CİZGİLƏRİ

1. Peyğəmbərin təmizkarlığı, yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (bu barədə yuxarıda artıq bəhs edilmişdir).   2. Mərhəmət və şəfqət. Quranda buyurulduğu kimi, o, bütün aləmlərə rəhmət olaraq göndərilmişdir. Uca Allah Öz adlarından ikisini — Rauf və Rəhim (şəfqətli...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...


UŞAQDAN ÜZR İSTƏMƏK LAZIMDIRMI?

Әgәr uşаq nаdinclik, dәcәllik еdibsә, özünü düzgün аpаrmаyıbsа о, mütlәq аnа vә аtаsındаn üzr istәmәlidir.   Bunu, bir qаydа оlаrаq, hеç kim şübhәyә аlmır. Аncаq vаlidеynlәrin hаqsız оlduqlаrı vәziyyәtlәr оlur. Хüsusilә uşаqlаrlа dаhа...