Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?

Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?ng> дүшмәли?

 

Һәр бир гадын өз кишиси илә там гаршылыглы анлашма арзулајыр. Аиләдә һармонијаја неҹә ҝәлмәли вә әринизин әслиндә нә истәдијини баша дүшмәји неҹә өјрәнмәлидир?

 

Психологларын рәјинә ҝөрә, ҝүнүн бу ән мүһүм мәсәләсинин суалына ҹаваб үздәдир. Севдијиниз адама јалныз диггәтлә бахмаг, сизә лазым оланы дејил, онун дедијини ешитмәк вә үмумијјәтлә онун әхлагына, рәфтарына, һәрәкәт тәрзинә диггәт вермәк лазымдыр. Лакин бәзи амилләр дә вар ки, ҹүтлүкдә дәрин тәмас јаратмаға мане олур. Ҝәлин бахаг ҝөрәк, бунлар нә амилләрдир вә онлары неҹә кәнар етмәк олар.

Тез-тез биз аиләмиздә һөкм сүрән вәрдишләрин, һәјат тәрзинин замини олуруг. Онлар севдијимиз адамын вәрдиш олдугларынын зидди ола биләр. Мәсәлән, арвадын аиләсиндә бүтүн сүфрә јемәкләри бирликдә олурду. Әрин евиндә исә адәтән һамы кимә, нә вахт голајдырса, ајаг үстә јејәрдиләр. Илк бахышдан һәтта белә кичик проблем инҹикликләрә, мүбаһисәләрә ҝәтириб чыхара биләр. Белә вәзијјәтдә неҹә һәрәкәт етмәлидир? Баша дүшмәк ваҹибдир ки, партнјор сизә неҹәсә пислик етмәк арзусундан јох, мүәјјән вәрдишләр үзүндән белә һәрәкәт едир. Вә үмуми мәхрәҹә ҝәлмәјә чалышмаг лазымдыр – мәсәлән, ади ҝүнләрдә ајры-ајрылыгда јемәк, истираһәт ҝүнләри исә раһат аилә әјләнҹә мәҹлиси гурмаг.

Хүсусилә никаһа тәзә ајаг гојанларын растлашдығы даһа бир проблем, - шәхси сәрһәдләрә риајәт едә билмәмәкдир. Әрин мараглары тез-тез сизинкиләрә ујғун ҝәлмир, вә бу, нормалдыр. Бәли, саатларла сизинлә лаггылты дөјмәк әвәзинә о, футбола бахыр, сизинлә мағазалары ҝәзмәк истәмир, балыг тутмаға исә ҝетмәк истәјир. Вә бу гадына етинасызлыг дејил, өзүнүн вәсаит мәнбәјини долдурмаг арзусудур ки, өз истәклисинә диггәт вермәк вәзијјәтиндә олсун.

“Севҝи дилләрини” өјрәнин. Чохларыныз “Севҝинин беш дили” китабы һаггында ешитмисиниз, орада мүәллиф Һери Чепмен аиләдә һармонија әлдә етмәк үчүн бир нечә ваҹиб мәгам ајырыр. Бириләри үчүн әсил севмәк - даими гајғы вә көмәкдир, диҝәрләри үчүн - сүрприз, һәдијјә шәклиндә диггәт нишанәләрәдир. Кимәсә бунларын һамысы лазымсыз ҝөрүнүр, јалныз севдији адам һәмишә јанында олсун. Башгалары исә һәмишә ону ҹисмани олараг һисс етмәк истәјирләр – әлини тутмаг, тохунмаг. Әринизин үрәјинә мүхтәлиф дилләрдә јол тапмаға чалышын, вә онда ајдын олар ки, онлардан һансыны о, даһа јахшы баша дүшүр.

Кишијә инам мөҹүзәләр јарадыр. Гадынын дәстәји, сәбири вә мүдриклији әринин үрәјини мәфтун едир. Онун ҝүҹүнә гадынын инанмасы кишијә өзүнү даһа јахшы вә раһат һисс етмәјә көмәк едәр. Белә гадынла о, мәнсәб вә һәјатда чох бөјүк наилијјәтләр газана биләр. Кишисинә инанмаг вә зәррәҹә ондан шүбһәләнмәдән буну она ҝөстәрмәк, - севән вә севилән гадынын вәзифәси будур.

 

Софијә Фокина

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Qurban kəsməyi necə düzgün yerinə yetirmək olar (qurban)

Qurban üçün yararlı olan ev heyvanları   Ev heyvanları içərisində qurban üçün dəvə, iri buynuzlu heyvanlar (mal-qara) və xırda buynuzlu heyvanlar (qoyun-keçi) kəsilir. Yəni, dörd məzhəbin rəyinə görə, ev heyvanları arasında yalnız bu...


Əgər Allah ﷻ məni sevirsə, niyə imtahanlara çəkir?

Bu, əslində İslamda ədalət anlayışının nə dərəcədə olması ilə bağlı bir sualdır. Mənə bu sualla üç fərqli insan, fərqli şəraitlərdə müraciət etmişdi. Onların yeganə ortaq cəhəti o idi ki, sorğu qoyanların hər biri ciddi mənəvi çətinliklərlə üzləşən gənc müsəlmanlar...


SUALLARINIZ

Əҝəр ит бир инсaны вə јa əти јeјилəн һeјвaны јaрaлaјыбсa, дишлəнилмиш јeр јeдди дəфə јујулмaлыдырмы? Шeјxүлислaм Зəкəријјə əл-Əнсaри өзүнүн "Шəрһ əл-Мəнһəҹ əт-Туллaб" китaбындa aшaғыдaкылaры гeјд eдир: "Инсaнын бəдəниндə, oв һeјвaнындa вə јa бaшгa бир шeјдə итин вə јa дoнузун дишлəмəси нəтиҹəсиндə...


Сән јахшы анасан – зәриф, инҹә чијинләринә дағлары јүкләмә

Гадынларын хүсуси зәифлији вар: һәр ҝүнү өлмәјиб сағ галма, јашама марафонуна чевирмәк.   Сәһәр дурмаг, сәһәр јемәји, ону-буну јығышдырмаг, һазырламаг, мәктәб, дәрнәкләр, шам јемәји, палтар јумаг, еви сәһмана салмаг...вә бунларын һамысы о һислә едилир ки, даһа чох, даһа јахшы, даһа дүзҝүн...


Quranda qiraət fərqlərinin (qiraətlərin) yaranmasının ilkin tarixi

Qurani-Kərim Uca Allahın bənzəri olmayan möcüzəsidir və o, 23 il ərzində Muhəmməd Peyğəmbərə ﷺ nazil olmuşdur. Dünyada ona bənzər heç nə yoxdur və Uca Allah onu ilkin halında qoruyacağını Öz üzərinə götürmüşdür.   Bundan əlavə, Allah onun...