Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?

Әрин нә истәдијини неҹә баша дүшмәли?ng> дүшмәли?

 

Һәр бир гадын өз кишиси илә там гаршылыглы анлашма арзулајыр. Аиләдә һармонијаја неҹә ҝәлмәли вә әринизин әслиндә нә истәдијини баша дүшмәји неҹә өјрәнмәлидир?

 

Психологларын рәјинә ҝөрә, ҝүнүн бу ән мүһүм мәсәләсинин суалына ҹаваб үздәдир. Севдијиниз адама јалныз диггәтлә бахмаг, сизә лазым оланы дејил, онун дедијини ешитмәк вә үмумијјәтлә онун әхлагына, рәфтарына, һәрәкәт тәрзинә диггәт вермәк лазымдыр. Лакин бәзи амилләр дә вар ки, ҹүтлүкдә дәрин тәмас јаратмаға мане олур. Ҝәлин бахаг ҝөрәк, бунлар нә амилләрдир вә онлары неҹә кәнар етмәк олар.

Тез-тез биз аиләмиздә һөкм сүрән вәрдишләрин, һәјат тәрзинин замини олуруг. Онлар севдијимиз адамын вәрдиш олдугларынын зидди ола биләр. Мәсәлән, арвадын аиләсиндә бүтүн сүфрә јемәкләри бирликдә олурду. Әрин евиндә исә адәтән һамы кимә, нә вахт голајдырса, ајаг үстә јејәрдиләр. Илк бахышдан һәтта белә кичик проблем инҹикликләрә, мүбаһисәләрә ҝәтириб чыхара биләр. Белә вәзијјәтдә неҹә һәрәкәт етмәлидир? Баша дүшмәк ваҹибдир ки, партнјор сизә неҹәсә пислик етмәк арзусундан јох, мүәјјән вәрдишләр үзүндән белә һәрәкәт едир. Вә үмуми мәхрәҹә ҝәлмәјә чалышмаг лазымдыр – мәсәлән, ади ҝүнләрдә ајры-ајрылыгда јемәк, истираһәт ҝүнләри исә раһат аилә әјләнҹә мәҹлиси гурмаг.

Хүсусилә никаһа тәзә ајаг гојанларын растлашдығы даһа бир проблем, - шәхси сәрһәдләрә риајәт едә билмәмәкдир. Әрин мараглары тез-тез сизинкиләрә ујғун ҝәлмир, вә бу, нормалдыр. Бәли, саатларла сизинлә лаггылты дөјмәк әвәзинә о, футбола бахыр, сизинлә мағазалары ҝәзмәк истәмир, балыг тутмаға исә ҝетмәк истәјир. Вә бу гадына етинасызлыг дејил, өзүнүн вәсаит мәнбәјини долдурмаг арзусудур ки, өз истәклисинә диггәт вермәк вәзијјәтиндә олсун.

“Севҝи дилләрини” өјрәнин. Чохларыныз “Севҝинин беш дили” китабы һаггында ешитмисиниз, орада мүәллиф Һери Чепмен аиләдә һармонија әлдә етмәк үчүн бир нечә ваҹиб мәгам ајырыр. Бириләри үчүн әсил севмәк - даими гајғы вә көмәкдир, диҝәрләри үчүн - сүрприз, һәдијјә шәклиндә диггәт нишанәләрәдир. Кимәсә бунларын һамысы лазымсыз ҝөрүнүр, јалныз севдији адам һәмишә јанында олсун. Башгалары исә һәмишә ону ҹисмани олараг һисс етмәк истәјирләр – әлини тутмаг, тохунмаг. Әринизин үрәјинә мүхтәлиф дилләрдә јол тапмаға чалышын, вә онда ајдын олар ки, онлардан һансыны о, даһа јахшы баша дүшүр.

Кишијә инам мөҹүзәләр јарадыр. Гадынын дәстәји, сәбири вә мүдриклији әринин үрәјини мәфтун едир. Онун ҝүҹүнә гадынын инанмасы кишијә өзүнү даһа јахшы вә раһат һисс етмәјә көмәк едәр. Белә гадынла о, мәнсәб вә һәјатда чох бөјүк наилијјәтләр газана биләр. Кишисинә инанмаг вә зәррәҹә ондан шүбһәләнмәдән буну она ҝөстәрмәк, - севән вә севилән гадынын вәзифәси будур.

 

Софијә Фокина

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Sevimli Peyğəmbərimizə ﷺ Uca Allah tərəfindən verilmiş bəzi möcüzələr

Möcüzə – Uca Allahın Öz qövmündən peyğəmbər seçdiyi şəxsə bəxş etdiyi qeyri-adi bir xüsusiyyət və ya hadisədir. Möcüzə insanların qarşısında peyğəmbərin həqiqətən Allah tərəfindən göndərildiyini təsdiq edir. İnsanlar, hətta hamısı bir yerə...