Ҝәнҹ нәслин тәрбијәси

Ҝәнҹ нәслин тәрбијәси

Исламда ҝәнҹ нәслин тәрбијәси чох ваҹиб рол ојнајыр. Мәлум олдуғу кими, тәрбијә – ушағын тамдәјәрлилијә вә камиллијә апаран тәдриҹи, аддымбаадым инкишафыдыр. О, физики (ҹисмани), әгли, зеһни, мәнәви-әхлаги вә руһи саһәләри еһтива едир. Ушаға јахшы тәһсил вермәк дә аз әһәмијјәтли дејил.

 

Лакин бу – һәјат биликләринә аид тәрбијә мәдәнијјәтинин јалныз бир һиссәсидир. Аллаһ Рәсулу ﷺ дејәрди ки, һамымыз мәсулијјәтимиз алтында олан адамларын тәрбијәси илә мәшғул олмалыјыг. “Сизләрдән һәр бириниз нахырчыдыр, вә сиздән һәр бириниз нахырыныз үчүн ҹавабдеһдир...” (әл-Бухари, Мүслим). Гурани-кәримдә исә мөминләрин өз аиләсини тәрбијәләндирмәјә аид онларын мәсулијјәтини изаһ едән чағырыш ҝәтирилир (мәнасы): “Еј иман ҝәтирәнләр! Өзүнүзү вә әһли-әјалынызы Оддан горујун...” (“Әт-Тәһрим” сурәси, ајә 6). Башга ҹүр десәк, Аллаһ-Тәаланын ризасына сәбәб олана тәһрик един, вә онлары Онун гәзәбиндән сагындырын, чәкиндирин. Өвладларымызы тәрбијә едәрәк мәҝәр биз буну етмирикми? Лакин ушаглар мәсләһәтләримизи гулаг ардына вуранда вә ја тапшырығы јеринә јетирмәјәндә биз тез-тез јалныз наразылығымызы ҝөстәририк. Вә онлар сөзүмүзә гулаг асанда, хаһишләримизә диггәтли оланда вә онлара гадаған олунмуш ишләри ҝөрмәјәндә разылығымызы билдирир, онлары тәрифләјир вә һәдијјә веририк.Ушаглар Аллаһ-Тәаланын јасагларына етинасызлыг ҝөстәрәндә вә ја, әксинә, Онун әмрләринә әмәл едәндә дә реаксијамыз, ҹавабымыз ејни вә һәтта артыг дәрәҹәдә олмалыдыр. Рәсулүллаһ ﷺ демишдир: “Атанын өз өвладына верә биләҹәји ән гијмәтли һәдијјә – јахшы тәрбијәдир” (әт-Тирмизи). Бу исә о демәкдир ки, - бу мәсәләјә биз там мәсулијјәтлә јанашмалыјыг. Илк нөвбәдә шәхси нүмунә илә тәрбијәләндирмәк лазымдыр. Әрәб зәрб-мәсәлиндә дејилир: ушаг өз валидејнләринин габағында бош бошгабдыр: ораја нә гојсан, о да олаҹагдыр. Валидејнләр – јамсыламаг, охшамаг, тәглид етмәк үчүн модел, нүмунәдир. Истәсәниз дә, истәмәсиз дә, өвладлар һәрәкәтләримизи, рәфтарымызы, әхлагымызы јамсылајырлар. Әҝәр биз онлары салеһликдә тәрбијәләндирмәк истәјириксә, онда биз өзүмүз дә салеһ олмалы, сагындырма вә ја өјүд-нәсиһәт сөзләри илә мәһдудлашмамалыјыг.

 

Мүһәммәд Гаһибли

2026-06-01 (Зул къагIида 1447 г.) №6.


Quran – Muhəmməd ﷺ peyğəmbərin ən böyük möcüzəsidir

İslamda «Möcüzə» anlayışı   İslamda möcüzələr peyğəmbərliyi təsdiq edən amillərdən biridir. Möcüzələr Allahın ucalığına və Onun istədiyi hər şeyi yaratmağa qadir olduğuna şəhadət edir. Onlar peyğəmbərlərin və rəsulların yolunun haqq olduğunu, Allahın səmimi bəndələrinin isə salehliyini...


Һәҹҹ үчүн пулу неҹә јығмалы?

Чox кeчмəдəн бүтүн дүнјaнын һaвa лимaнлaры минлəрлə xoшбəxт мүсəлмaнлa дoлaҹaг – ҝүнəшдəн гaрaлмыш, ҝөзлəри мисилсиз сeвинҹдəн јaшaрмыш, дoдaглaрындa тəмиз зəмзəм сујунун дaды вə гəлбиндə һeјрəтaмиз бир һүзурлa.   Һəр ил биз һəјaтлaрынын əн мүһүм сəфəринə — Мəккəјə һəҹҹ зијaрəтинə јoлa дүшəн...


Yeni ilin ilk ayı

Yeni ilin ilk ayı olan Məhərrəm — ilin birinci ayı və dörd haram (müqəddəs) aydan biridir. Bu, həqiqətən bərəkətli bir aydır ki, Qurani-Kərimdə bu barədə belə buyurulur (mənaların tərcüməsi): «Həqiqətən, Allah yanında ayların sayı göyləri və yeri yaratdığı...


SUALLARINIZ

Yağış zamanı damdan axan su ilə dəstəmaz almaq olarmı? Axı damda quş zılı (quşların nəcisi) ola bilər. “Haşiyəta Qalyubi və Umayra” kitabında yazılmışdır: “Hətta suda su quşu olmayan quşların nəcisi olsa belə, az miqdarda olması bağışlanılır (əfv olunur)”. Müəyyən...


Һaмилəлик – сoнсуз севҝинин јолудур

Һaмилəлик гaдын һəјaтынын əн һeјрəтaмиз вə eјни зaмaндa əн чəтин дөврлəриндəн биридир. Тиббин бүтүн нaилијјəтлəринə, мүaсир ҹиһaзлaрa вə рaһaтлығa бaxмaјaрaг, бу јoлу сoнaдəк јүнҝүллəшдирмəк гeјри-мүмкүндүр. Бу, гaдын бəдəнинин, зəкaсынын вə руһунун јeни бир һəјaт јaрaтмaг үчүн вaһид ритмдə...