Ҝәнҹ нәслин тәрбијәси

Ҝәнҹ нәслин тәрбијәси

Исламда ҝәнҹ нәслин тәрбијәси чох ваҹиб рол ојнајыр. Мәлум олдуғу кими, тәрбијә – ушағын тамдәјәрлилијә вә камиллијә апаран тәдриҹи, аддымбаадым инкишафыдыр. О, физики (ҹисмани), әгли, зеһни, мәнәви-әхлаги вә руһи саһәләри еһтива едир. Ушаға јахшы тәһсил вермәк дә аз әһәмијјәтли дејил.

 

Лакин бу – һәјат биликләринә аид тәрбијә мәдәнијјәтинин јалныз бир һиссәсидир. Аллаһ Рәсулу ﷺ дејәрди ки, һамымыз мәсулијјәтимиз алтында олан адамларын тәрбијәси илә мәшғул олмалыјыг. “Сизләрдән һәр бириниз нахырчыдыр, вә сиздән һәр бириниз нахырыныз үчүн ҹавабдеһдир...” (әл-Бухари, Мүслим). Гурани-кәримдә исә мөминләрин өз аиләсини тәрбијәләндирмәјә аид онларын мәсулијјәтини изаһ едән чағырыш ҝәтирилир (мәнасы): “Еј иман ҝәтирәнләр! Өзүнүзү вә әһли-әјалынызы Оддан горујун...” (“Әт-Тәһрим” сурәси, ајә 6). Башга ҹүр десәк, Аллаһ-Тәаланын ризасына сәбәб олана тәһрик един, вә онлары Онун гәзәбиндән сагындырын, чәкиндирин. Өвладларымызы тәрбијә едәрәк мәҝәр биз буну етмирикми? Лакин ушаглар мәсләһәтләримизи гулаг ардына вуранда вә ја тапшырығы јеринә јетирмәјәндә биз тез-тез јалныз наразылығымызы ҝөстәририк. Вә онлар сөзүмүзә гулаг асанда, хаһишләримизә диггәтли оланда вә онлара гадаған олунмуш ишләри ҝөрмәјәндә разылығымызы билдирир, онлары тәрифләјир вә һәдијјә веририк.Ушаглар Аллаһ-Тәаланын јасагларына етинасызлыг ҝөстәрәндә вә ја, әксинә, Онун әмрләринә әмәл едәндә дә реаксијамыз, ҹавабымыз ејни вә һәтта артыг дәрәҹәдә олмалыдыр. Рәсулүллаһ ﷺ демишдир: “Атанын өз өвладына верә биләҹәји ән гијмәтли һәдијјә – јахшы тәрбијәдир” (әт-Тирмизи). Бу исә о демәкдир ки, - бу мәсәләјә биз там мәсулијјәтлә јанашмалыјыг. Илк нөвбәдә шәхси нүмунә илә тәрбијәләндирмәк лазымдыр. Әрәб зәрб-мәсәлиндә дејилир: ушаг өз валидејнләринин габағында бош бошгабдыр: ораја нә гојсан, о да олаҹагдыр. Валидејнләр – јамсыламаг, охшамаг, тәглид етмәк үчүн модел, нүмунәдир. Истәсәниз дә, истәмәсиз дә, өвладлар һәрәкәтләримизи, рәфтарымызы, әхлагымызы јамсылајырлар. Әҝәр биз онлары салеһликдә тәрбијәләндирмәк истәјириксә, онда биз өзүмүз дә салеһ олмалы, сагындырма вә ја өјүд-нәсиһәт сөзләри илә мәһдудлашмамалыјыг.

 

Мүһәммәд Гаһибли

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...


SEVİMLİ PEYĞƏMBƏRİMİZİN ﷺ XARAKTERİNİN BƏZİ CİZGİLƏRİ

1. Peyğəmbərin təmizkarlığı, yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (bu barədə yuxarıda artıq bəhs edilmişdir).   2. Mərhəmət və şəfqət. Quranda buyurulduğu kimi, o, bütün aləmlərə rəhmət olaraq göndərilmişdir. Uca Allah Öz adlarından ikisini — Rauf və Rəhim (şəfqətli...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


МАЈАК

Бу ҝүн Мараты ушаг бағчасындан бабасы ҝөтүрдү. Демәли, евә тәләсмәјә еһтијаҹ јох иди: ҝөлҹүк бојунҹа ҝәзмәк вә чичәк кәрдиләри (ләкләри) илә бәзәдилмиш узун бир јолла ҝетмәк олар.   Ҝөлҹүјүн јанында бабанын севимли скамјасы вар. О, тез-тез тарихи китабларыны өзү илә ҝөтүрәр вә узун мүддәт...