Әсл достлуг

Әсл достлуг

Әсл достлуг

Мән, һәмишә олдуғу кими, бөјүк мәмнунијјәтлә сизи саламлајырам. Һәр биримизин јәгин досту вар, бәлкә дә һәтта бир дејил. Бу саат сизин өзүнүзү һекајәмизин баш гәһрәманы илә мүгајисә едиб вә сиз неҹә һәрәкәт едәрсиниз суалына ҹаваб вермәк имканыныз вар. Һә, нәдир, һазырсынызмы? Ҝетдик!

 

Өмәр вә Сәид – чох јахшы достлардыр. Онлар һеч вахт мүбаһисә етмәмишләр, чүнки бир-биринә ҝүзәштә ҝедә, онлардан киминсә хошуна ҝәлмәјәни демәјә билирдиләр.

Лакин бир дәфә елә олду ки, достлар һәр һалда сөјүшдүләр. Вә мүбаһисә мөвзусуну онлардан һеч ким хүсусилә ваҹиб сајмырды, лакин сөзбәсөз – вә будур, артыг оғланлар ојнамыр вә һәтта бир-бири илә данышмырлар. Нә Сәид, нә Өмәр мүбаһисәдә ҝүзәштә ҝетмәк истәмирди, һәрәси һесаб едири ки, гаршыја илк аддымы о бири атмалыдыр.

Бундан бир аз кечәндән сонра Сәид таныш ушагларын Өмәри мүзакирә едән сөһбәтини ешитди. Сәидин хошуна ҝәлмәди ки, онун узун вахт достлуг етдији адамы неҹә ҝүлүмсәмә вә бәдхаһлыгла мүзакирә едирләр. Оғлан сөһбәтә гарышыб Өмәри мүдафиә етмәк истәди.

- Сән нијә ону мүдафиә едирсән? Сиз ки һәтта достлуг етмирсиниз, - Сәидин һәрәкәтиндән тәәҹҹүбләнмиш бир оғлан сорушду.

- Һәтта мән онунла данышмасам да, о мәним достум галыр, вә өзүнүн јанында олдуғу кими өзү олмајанда да мән ону мүдафиә едәҹәјәм, - ҹаваб верди Сәид.

 Бу вахт Өмәр өзү дә јахындан кечирди. Сәидин ушагларла данышдығыны вә сөһбәтин достҹасына олмадығыны ҝөрән Өмәр јахынлашыб нә баш вердијини өјрәнмәк истәди.

-Һәр шеј гајдасындадыр, Өмәр, фикирләширәм ки, биз артыг бүтүн мәсәләләри һәлл етдик. Ҝетдик, - дејиб достуна Сәид ону кәнара чәкди. Елә һәмин ҝүн оғланларын инҹиклији кечиб ҝетди вә онлар даһа да мөһкәм достлуг етмәјә башладылар. Онларын һәрәкәти, давранышы, рәфтары исә диҝәр ушаглар үчүн әсл достлуг нүмунәси олду. Чүнки бу чох ваҹибдир – достуну мүдафиә етмәк, о ҹүмләдән өзү олмајанда, һәтта мүбаһисәли олсаныз да. Оғланлар буну баша дүшүрдүләр. Бәлкә дә буна ҝөрә онларын достлуғу һәмишә мөһкәм олмушдур.

Достларла белә әһвалат баш верди. Ушаглар, бәс сиз онларын јериндә неҹә һәрәкәт едәрдиниз? Мән сизин һамыныза әсл, һәгиги вә етибарлы достлар арзулајырам!

 

Әлфијә Идрисова

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Бaxыш буҹaғы

Мaрaт aнaсынын əлиндəн тутмушду. Oнлaр ушaг бaғчaсындaн eвə сaры xијaбaнлa тəлəсмəдəн ирəлилəјирдилəр. Мaрaт сaнки нəјисə axтaрырмыш кими ҹoнтинуoуслј (дaвaмлы oлaрaг) aрxaјa бoјлaнырды.   – Мaрaт, кимсəни axтaрырсaн? – дeјə aнaсы сoрушду.   – Xeјр, aнa. Бу ҝүн...


Uşaqlarla yorulmadan həftəsonu keçirmək? Bu mümkündür

Bir çox qadın karyeranı, ev işlərini və uşaqların tərbiyəsini eyni vaxtda həyata keçirmək zərurəti ilə qarşılaşır.   Həftəsonu dincəlmək və ailə ilə vaxt keçirmək üçün əla fürsətdir, lakin yorğunluq çox vaxt istirahətin rutinə...


Һaҹы Зeјнaлaбиддин Тaғыјeв — Əмəлə чeврилəн aли имaн вə мaaрифчилик ирси

Ислaм əxлaгы инсaндaн јaлныз фəрди ибaдəтлəрлə кифaјəтлəнмəји дeјил, һəм дə ҹəмијјəтин рифaһы, зəифлəрин мүдaфиəси вə eлмин јaјылмaсы үчүн вaр-дөвлəтини, зaмaныны вə eнeржисини сəрф eтмəји тəлəб eдир. Aзəрбaјҹaн xaлгынын мəнəви вə мəдəни тaриxиндə өз xeјријјəчилији, дəрин узaгҝөрəнлији вə ҝeниш...


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...