Әсл достлуг

Әсл достлуг

Әсл достлуг

Мән, һәмишә олдуғу кими, бөјүк мәмнунијјәтлә сизи саламлајырам. Һәр биримизин јәгин досту вар, бәлкә дә һәтта бир дејил. Бу саат сизин өзүнүзү һекајәмизин баш гәһрәманы илә мүгајисә едиб вә сиз неҹә һәрәкәт едәрсиниз суалына ҹаваб вермәк имканыныз вар. Һә, нәдир, һазырсынызмы? Ҝетдик!

 

Өмәр вә Сәид – чох јахшы достлардыр. Онлар һеч вахт мүбаһисә етмәмишләр, чүнки бир-биринә ҝүзәштә ҝедә, онлардан киминсә хошуна ҝәлмәјәни демәјә билирдиләр.

Лакин бир дәфә елә олду ки, достлар һәр һалда сөјүшдүләр. Вә мүбаһисә мөвзусуну онлардан һеч ким хүсусилә ваҹиб сајмырды, лакин сөзбәсөз – вә будур, артыг оғланлар ојнамыр вә һәтта бир-бири илә данышмырлар. Нә Сәид, нә Өмәр мүбаһисәдә ҝүзәштә ҝетмәк истәмирди, һәрәси һесаб едири ки, гаршыја илк аддымы о бири атмалыдыр.

Бундан бир аз кечәндән сонра Сәид таныш ушагларын Өмәри мүзакирә едән сөһбәтини ешитди. Сәидин хошуна ҝәлмәди ки, онун узун вахт достлуг етдији адамы неҹә ҝүлүмсәмә вә бәдхаһлыгла мүзакирә едирләр. Оғлан сөһбәтә гарышыб Өмәри мүдафиә етмәк истәди.

- Сән нијә ону мүдафиә едирсән? Сиз ки һәтта достлуг етмирсиниз, - Сәидин һәрәкәтиндән тәәҹҹүбләнмиш бир оғлан сорушду.

- Һәтта мән онунла данышмасам да, о мәним достум галыр, вә өзүнүн јанында олдуғу кими өзү олмајанда да мән ону мүдафиә едәҹәјәм, - ҹаваб верди Сәид.

 Бу вахт Өмәр өзү дә јахындан кечирди. Сәидин ушагларла данышдығыны вә сөһбәтин достҹасына олмадығыны ҝөрән Өмәр јахынлашыб нә баш вердијини өјрәнмәк истәди.

-Һәр шеј гајдасындадыр, Өмәр, фикирләширәм ки, биз артыг бүтүн мәсәләләри һәлл етдик. Ҝетдик, - дејиб достуна Сәид ону кәнара чәкди. Елә һәмин ҝүн оғланларын инҹиклији кечиб ҝетди вә онлар даһа да мөһкәм достлуг етмәјә башладылар. Онларын һәрәкәти, давранышы, рәфтары исә диҝәр ушаглар үчүн әсл достлуг нүмунәси олду. Чүнки бу чох ваҹибдир – достуну мүдафиә етмәк, о ҹүмләдән өзү олмајанда, һәтта мүбаһисәли олсаныз да. Оғланлар буну баша дүшүрдүләр. Бәлкә дә буна ҝөрә онларын достлуғу һәмишә мөһкәм олмушдур.

Достларла белә әһвалат баш верди. Ушаглар, бәс сиз онларын јериндә неҹә һәрәкәт едәрдиниз? Мән сизин һамыныза әсл, һәгиги вә етибарлы достлар арзулајырам!

 

Әлфијә Идрисова

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


СИЗ БИР-БИРИНИЗӘ АРХАСЫНЫЗ

Евлилик (әрәбҹә “никаһ”) Исламда илк нөвбәдә сәдагәт вә мәсулијјәт акты, руһу вә гәлби сакитләшдирмәк васитәси кими гәбул едилир.   О, инсанын Уҹа Аллаһ, ҹәмијјәт вә өзү гаршысында өһдәлијини тәмсил едир. Ҹәмијјәтин рифаһына көмәк едир. Буна ҝөрә әр-арвадын евлиликләрини горумалары ваҹибдир. Аилә...


ALLAH ELÇİSİNİN ﷺ XARİCİ GÖRKƏMİ, UCA ƏXLAQI VƏ GÖZƏL XARAKTERİ

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   16. Peyğəmbərin ﷺ yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (ölçülü olması).   Hər kəs bilir ki, yeməkdə ifratçılıq və həddindən artıq yuxu — hətta Quranda və hədislərdə pislənilməsəydi belə — insanı...


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


ТƏЈƏММҮМҮН РҮКУНЛAРЫ (ФƏРЗЛƏРИ)

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Тəјəммүмүн бeш рүкнү (тəркиб һиссəси) вaрдыр:   Тoрпaғын сeчилмəси (вə јa һaзырлaнмaсы): Тəјəммүм үзə вə дирсəклəр дə дaxил oлмaглa гoллaрa, јујулмaсы вaҹиб oлaн јeрлəри тaм əһaтə eтмəк шəртилə eдилир. Гүсл aлмaг зəрурəти јaрaндыгдa дa...