Әсл достлуг

Әсл достлуг

Әсл достлуг

Мән, һәмишә олдуғу кими, бөјүк мәмнунијјәтлә сизи саламлајырам. Һәр биримизин јәгин досту вар, бәлкә дә һәтта бир дејил. Бу саат сизин өзүнүзү һекајәмизин баш гәһрәманы илә мүгајисә едиб вә сиз неҹә һәрәкәт едәрсиниз суалына ҹаваб вермәк имканыныз вар. Һә, нәдир, һазырсынызмы? Ҝетдик!

 

Өмәр вә Сәид – чох јахшы достлардыр. Онлар һеч вахт мүбаһисә етмәмишләр, чүнки бир-биринә ҝүзәштә ҝедә, онлардан киминсә хошуна ҝәлмәјәни демәјә билирдиләр.

Лакин бир дәфә елә олду ки, достлар һәр һалда сөјүшдүләр. Вә мүбаһисә мөвзусуну онлардан һеч ким хүсусилә ваҹиб сајмырды, лакин сөзбәсөз – вә будур, артыг оғланлар ојнамыр вә һәтта бир-бири илә данышмырлар. Нә Сәид, нә Өмәр мүбаһисәдә ҝүзәштә ҝетмәк истәмирди, һәрәси һесаб едири ки, гаршыја илк аддымы о бири атмалыдыр.

Бундан бир аз кечәндән сонра Сәид таныш ушагларын Өмәри мүзакирә едән сөһбәтини ешитди. Сәидин хошуна ҝәлмәди ки, онун узун вахт достлуг етдији адамы неҹә ҝүлүмсәмә вә бәдхаһлыгла мүзакирә едирләр. Оғлан сөһбәтә гарышыб Өмәри мүдафиә етмәк истәди.

- Сән нијә ону мүдафиә едирсән? Сиз ки һәтта достлуг етмирсиниз, - Сәидин һәрәкәтиндән тәәҹҹүбләнмиш бир оғлан сорушду.

- Һәтта мән онунла данышмасам да, о мәним достум галыр, вә өзүнүн јанында олдуғу кими өзү олмајанда да мән ону мүдафиә едәҹәјәм, - ҹаваб верди Сәид.

 Бу вахт Өмәр өзү дә јахындан кечирди. Сәидин ушагларла данышдығыны вә сөһбәтин достҹасына олмадығыны ҝөрән Өмәр јахынлашыб нә баш вердијини өјрәнмәк истәди.

-Һәр шеј гајдасындадыр, Өмәр, фикирләширәм ки, биз артыг бүтүн мәсәләләри һәлл етдик. Ҝетдик, - дејиб достуна Сәид ону кәнара чәкди. Елә һәмин ҝүн оғланларын инҹиклији кечиб ҝетди вә онлар даһа да мөһкәм достлуг етмәјә башладылар. Онларын һәрәкәти, давранышы, рәфтары исә диҝәр ушаглар үчүн әсл достлуг нүмунәси олду. Чүнки бу чох ваҹибдир – достуну мүдафиә етмәк, о ҹүмләдән өзү олмајанда, һәтта мүбаһисәли олсаныз да. Оғланлар буну баша дүшүрдүләр. Бәлкә дә буна ҝөрә онларын достлуғу һәмишә мөһкәм олмушдур.

Достларла белә әһвалат баш верди. Ушаглар, бәс сиз онларын јериндә неҹә һәрәкәт едәрдиниз? Мән сизин һамыныза әсл, һәгиги вә етибарлы достлар арзулајырам!

 

Әлфијә Идрисова

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Sevimli Peyğəmbərimizə ﷺ Uca Allah tərəfindən verilmiş bəzi möcüzələr

Möcüzə – Uca Allahın Öz qövmündən peyğəmbər seçdiyi şəxsə bəxş etdiyi qeyri-adi bir xüsusiyyət və ya hadisədir. Möcüzə insanların qarşısında peyğəmbərin həqiqətən Allah tərəfindən göndərildiyini təsdiq edir. İnsanlar, hətta hamısı bir yerə...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...