Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Бир дәфә мәктәбдән евә гајыдаркән Маһмуд мобил телефон тапды. Севинәрәк онун о јан бу јанына бахмаға башлады. Чох ҝөзәл, чохлу функсијалы иди – еләси ки, һәмишә ону арзулајырды. Чох фикирләшмәдән Маһмуд телефону ҹибиндә ҝизләтди вә јеришини сүр’әтләндирди.

Јолда фикирләширди ки, неҹә һәрәкәт етсин. О, һәмишә белә телефон арзулајырды. Амма о, өз телефонуну арзулајырды, өзҝәсинин јох. Ди ҝәл ки ону тапыб, кечмиш саһиби исә – итирмишдир. Демәли, инди бу, онун телефонудур вә ону гајтармамаға һаггы вар.

Бүтүн ҝүнү Маһмуд икили һисс кечирирди. Бир тәрәфдән о, тәзә тапынтысына севинирди. Диҝәр тәрәфдән – о, баша дүшүрдү ки, дүзҝүн һәрәкәт етмир. Ахшам бу барәдә анасыјла данышмаг гәрарына ҝәлди вә һәр шеји она сөјләди.

Оғлуну динләдикдән сонра анасы деди ки, өзүндә инсаны горујуб сахламаг чох ваҹибдир. Өз һәрәкәтләринә истәдијин кими бәраәт газандырмаг олар. Лакин бә’зән дүзҝүн һәрәкәт етдијини баша дүшмәк үчүн өзүнү башга адамын јеринә гојуб вәзијјәтә кәнардан бахмаг лазымдыр.

Анасы Маһмуда тәклиф етди ки, тәсәввүр етсин ки,о, өз телефонуну итирмишдир. Вә ондан сорушду: “Сән неҹә истәрдин ки, сәнин телефонунла һәрәкәт етсинләр?” – “Әлбәттә, мән истәрдим ки, ону мәнә гајтарсынлар, чүнки бу, мәним телефонумдур!” – фикирләшмәдән деди Маһмуд. О, өз тәәҹҹүб вә һиддәтини ҝизләтмирди. “Будур бах, - давам еләди анасы, - өз телефонуну итирән адам да чох истәрди ки, ону она гајтарсынлар”.

Маһмуд һәр шеји баша дүшдү вә бахмајараг ки, телефону өзүндә сахламаг истәјирди, гәрара ҝәлди ки, ону саһибинә гајтармаг даһа дүзҝүн оларды.

О, бурахылмыш чағырышлары тапыб јенидән зәнҝ еләди. Телефон саһибини тапыб оғлан мобилники она гајтармаға тәләсди. Ону ҝөрәндә исә чох тәәҹҹүбләнди вә севинди –телефон саһиби онун көһнә танышы чыхды. Нә вахтса онлар бир евдә јашамыш вә чох јахшы дост идиләр. Маһмуд севинҹини анасы илә бөлүшдүрмәјә тәләсди. Анасы исә деди ки, бу, онун дүзҝүн һәрәкәтинә ҝөрә Аллаһ-тәаланын мүкафатыдыр. Маһмудун севинҹини тәсвир етмәк мүмкүн дејилди: шүбһәсиз, о, садәҹә телефондан даһа чох газанмышды.

Маһмуд һәтта тәсәввүр етмәјә горхурду ки, әҝәр тапылмыш телефону гајтармаг гәрарына ҝәлмәсәјди, өз достуна һеч вахт раст ҝәлмәзди. Һәјатда исә белә һаллар чох тез-тез баш верир. Бә’зән биз ҝөрмүрүк ки, неҹә ујдурма хошбәхтлик далынҹа гачанда һәгиги вә бөјүк хошбәхтлији итиририк.

Әлфијјә Идрисова

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


СИЗ БИР-БИРИНИЗӘ АРХАСЫНЫЗ

Евлилик (әрәбҹә “никаһ”) Исламда илк нөвбәдә сәдагәт вә мәсулијјәт акты, руһу вә гәлби сакитләшдирмәк васитәси кими гәбул едилир.   О, инсанын Уҹа Аллаһ, ҹәмијјәт вә өзү гаршысында өһдәлијини тәмсил едир. Ҹәмијјәтин рифаһына көмәк едир. Буна ҝөрә әр-арвадын евлиликләрини горумалары ваҹибдир. Аилә...


ALLAH ELÇİSİNİN ﷺ XARİCİ GÖRKƏMİ, UCA ƏXLAQI VƏ GÖZƏL XARAKTERİ

(Dаvаmı. Bаşlаnğıcı әvvәlki nömrәmizdә).   16. Peyğəmbərin ﷺ yeməkdə və yuxuda mötədilliyi (ölçülü olması).   Hər kəs bilir ki, yeməkdə ifratçılıq və həddindən artıq yuxu — hətta Quranda və hədislərdə pislənilməsəydi belə — insanı...


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...