Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Бир дәфә мәктәбдән евә гајыдаркән Маһмуд мобил телефон тапды. Севинәрәк онун о јан бу јанына бахмаға башлады. Чох ҝөзәл, чохлу функсијалы иди – еләси ки, һәмишә ону арзулајырды. Чох фикирләшмәдән Маһмуд телефону ҹибиндә ҝизләтди вә јеришини сүр’әтләндирди.

Јолда фикирләширди ки, неҹә һәрәкәт етсин. О, һәмишә белә телефон арзулајырды. Амма о, өз телефонуну арзулајырды, өзҝәсинин јох. Ди ҝәл ки ону тапыб, кечмиш саһиби исә – итирмишдир. Демәли, инди бу, онун телефонудур вә ону гајтармамаға һаггы вар.

Бүтүн ҝүнү Маһмуд икили һисс кечирирди. Бир тәрәфдән о, тәзә тапынтысына севинирди. Диҝәр тәрәфдән – о, баша дүшүрдү ки, дүзҝүн һәрәкәт етмир. Ахшам бу барәдә анасыјла данышмаг гәрарына ҝәлди вә һәр шеји она сөјләди.

Оғлуну динләдикдән сонра анасы деди ки, өзүндә инсаны горујуб сахламаг чох ваҹибдир. Өз һәрәкәтләринә истәдијин кими бәраәт газандырмаг олар. Лакин бә’зән дүзҝүн һәрәкәт етдијини баша дүшмәк үчүн өзүнү башга адамын јеринә гојуб вәзијјәтә кәнардан бахмаг лазымдыр.

Анасы Маһмуда тәклиф етди ки, тәсәввүр етсин ки,о, өз телефонуну итирмишдир. Вә ондан сорушду: “Сән неҹә истәрдин ки, сәнин телефонунла һәрәкәт етсинләр?” – “Әлбәттә, мән истәрдим ки, ону мәнә гајтарсынлар, чүнки бу, мәним телефонумдур!” – фикирләшмәдән деди Маһмуд. О, өз тәәҹҹүб вә һиддәтини ҝизләтмирди. “Будур бах, - давам еләди анасы, - өз телефонуну итирән адам да чох истәрди ки, ону она гајтарсынлар”.

Маһмуд һәр шеји баша дүшдү вә бахмајараг ки, телефону өзүндә сахламаг истәјирди, гәрара ҝәлди ки, ону саһибинә гајтармаг даһа дүзҝүн оларды.

О, бурахылмыш чағырышлары тапыб јенидән зәнҝ еләди. Телефон саһибини тапыб оғлан мобилники она гајтармаға тәләсди. Ону ҝөрәндә исә чох тәәҹҹүбләнди вә севинди –телефон саһиби онун көһнә танышы чыхды. Нә вахтса онлар бир евдә јашамыш вә чох јахшы дост идиләр. Маһмуд севинҹини анасы илә бөлүшдүрмәјә тәләсди. Анасы исә деди ки, бу, онун дүзҝүн һәрәкәтинә ҝөрә Аллаһ-тәаланын мүкафатыдыр. Маһмудун севинҹини тәсвир етмәк мүмкүн дејилди: шүбһәсиз, о, садәҹә телефондан даһа чох газанмышды.

Маһмуд һәтта тәсәввүр етмәјә горхурду ки, әҝәр тапылмыш телефону гајтармаг гәрарына ҝәлмәсәјди, өз достуна һеч вахт раст ҝәлмәзди. Һәјатда исә белә һаллар чох тез-тез баш верир. Бә’зән биз ҝөрмүрүк ки, неҹә ујдурма хошбәхтлик далынҹа гачанда һәгиги вә бөјүк хошбәхтлији итиририк.

Әлфијјә Идрисова

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


İslamda özünü sevməyin həqiqi mənası

Eгoизм, xудбинлик нəдир? Өзүнү сeвмəк нəдир? Бу јaxшыдыр, јoxсa пис?   Биз бeлə дүшүнмəјə вəрдиш eтмишик ки, “eгoизм” сөзүнүн мəнфи мəнa чaлaрлaры вaр. Интeрнeтдə eлeктрoн лүғəтлəр бу тeрмини бeлə изaһ eдирлəр: eгoизм – инсaнын дaврaнышынын тaмaмилə өз шəxси xeјринə вə...


Qadını öz razılığı olmadan ərə vermək olarmı?

Əgər qadın bakirədirsə, onun atası, yaxud atası olmadıqda ata tərəfdən babası, onu özünə münasib hesab etdiyi bir şəxslə evlənməyə məcbur edə bilər. Lakin bunun üçün üç şərtin yerinə yetirilməsi vacibdir:   1) Qızla onun vəlisi (atası və ya ata...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...


Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыр

Бу сəһəр Aдəм, нəвəсинə бaш чəкмəк үчүн бир нeчə ҝүнлүјə ҝəлмиш нəнəсинин oтaғынын јaнындaн кeчирди.   Нəнə тeлeфoндa дaнышырды вə oғлaн eшитди: «Ҝизли шeј һəмишə үзə чыxыб aшкaр oлур». Сəһəр јeмəји зaмaны o мaрaглaнды: — Aтa, «ҝизли шeј үзə чыxыр» нə...