Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Ҝөзәл телефон

Бир дәфә мәктәбдән евә гајыдаркән Маһмуд мобил телефон тапды. Севинәрәк онун о јан бу јанына бахмаға башлады. Чох ҝөзәл, чохлу функсијалы иди – еләси ки, һәмишә ону арзулајырды. Чох фикирләшмәдән Маһмуд телефону ҹибиндә ҝизләтди вә јеришини сүр’әтләндирди.

Јолда фикирләширди ки, неҹә һәрәкәт етсин. О, һәмишә белә телефон арзулајырды. Амма о, өз телефонуну арзулајырды, өзҝәсинин јох. Ди ҝәл ки ону тапыб, кечмиш саһиби исә – итирмишдир. Демәли, инди бу, онун телефонудур вә ону гајтармамаға һаггы вар.

Бүтүн ҝүнү Маһмуд икили һисс кечирирди. Бир тәрәфдән о, тәзә тапынтысына севинирди. Диҝәр тәрәфдән – о, баша дүшүрдү ки, дүзҝүн һәрәкәт етмир. Ахшам бу барәдә анасыјла данышмаг гәрарына ҝәлди вә һәр шеји она сөјләди.

Оғлуну динләдикдән сонра анасы деди ки, өзүндә инсаны горујуб сахламаг чох ваҹибдир. Өз һәрәкәтләринә истәдијин кими бәраәт газандырмаг олар. Лакин бә’зән дүзҝүн һәрәкәт етдијини баша дүшмәк үчүн өзүнү башга адамын јеринә гојуб вәзијјәтә кәнардан бахмаг лазымдыр.

Анасы Маһмуда тәклиф етди ки, тәсәввүр етсин ки,о, өз телефонуну итирмишдир. Вә ондан сорушду: “Сән неҹә истәрдин ки, сәнин телефонунла һәрәкәт етсинләр?” – “Әлбәттә, мән истәрдим ки, ону мәнә гајтарсынлар, чүнки бу, мәним телефонумдур!” – фикирләшмәдән деди Маһмуд. О, өз тәәҹҹүб вә һиддәтини ҝизләтмирди. “Будур бах, - давам еләди анасы, - өз телефонуну итирән адам да чох истәрди ки, ону она гајтарсынлар”.

Маһмуд һәр шеји баша дүшдү вә бахмајараг ки, телефону өзүндә сахламаг истәјирди, гәрара ҝәлди ки, ону саһибинә гајтармаг даһа дүзҝүн оларды.

О, бурахылмыш чағырышлары тапыб јенидән зәнҝ еләди. Телефон саһибини тапыб оғлан мобилники она гајтармаға тәләсди. Ону ҝөрәндә исә чох тәәҹҹүбләнди вә севинди –телефон саһиби онун көһнә танышы чыхды. Нә вахтса онлар бир евдә јашамыш вә чох јахшы дост идиләр. Маһмуд севинҹини анасы илә бөлүшдүрмәјә тәләсди. Анасы исә деди ки, бу, онун дүзҝүн һәрәкәтинә ҝөрә Аллаһ-тәаланын мүкафатыдыр. Маһмудун севинҹини тәсвир етмәк мүмкүн дејилди: шүбһәсиз, о, садәҹә телефондан даһа чох газанмышды.

Маһмуд һәтта тәсәввүр етмәјә горхурду ки, әҝәр тапылмыш телефону гајтармаг гәрарына ҝәлмәсәјди, өз достуна һеч вахт раст ҝәлмәзди. Һәјатда исә белә һаллар чох тез-тез баш верир. Бә’зән биз ҝөрмүрүк ки, неҹә ујдурма хошбәхтлик далынҹа гачанда һәгиги вә бөјүк хошбәхтлији итиририк.

Әлфијјә Идрисова

2026-10-01 (Рабиул ахир 1448 г) №10.


İbadətdə süstlük

Bəzən insanın ən böyük itkisi əlindən gedən bir şey deyil, qəlbində itirdiyi bir hissdir.   Bir vaxtlar namazı səbirsizliklə gözləyən insan gün gəlir namaz vaxtını ağır bir vəzifə kimi görməyə başlayır. Quran oxuyur, amma ayələr əvvəlki kimi qəlbinə toxunmur. Dua...


Иcлaмдa вaлјутa мүбaдилəcи

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   3. Мүгaвилəнин бaғлaндығы јeрдə гaршылыглы һecaблaшмa   Тəрəфлəр бир-бириндəн aјрылмaздaн əввəл мүгaвилə јeриндə (мəҹлиcдə) əллəриндəки гaршылығы (eквивaлeнти) тəһвил вeрмəлидирлəр. Мүбaдилə oлунaн əшјaлaрын eјни нөв (гызылын гызыллa, дoллaрын...


Atalar, övladlar və daha çoxu: eyni evdə necə yola getmək olar?

Əsrlər boyu ənənəvi cəmiyyətdə bir neçə nəsil eyni dam altında yaşayır və bir-biri ilə yola gedirdi.   Oğul evləndikdən sonra həyat yoldaşını ata evinə gətirir, gəlin də böyük ailənin bir üzvünə çevrilirdi. Ərin valideynləri, nənə-babaları, kiçik...


Һəр ҝүн дишлəрини тəмизлə

Мəрaт дoстунун aд ҝүнүндəн гaјытды. Ҝүн чox шəн кeчмишди. Xүсусилə дaдлы тoрт вə чoxлу-чoxлу ширнијјaтлaр oну сeвиндирмишди: кoнфeтлəр, зeфирлəр, мaрмeлaд, шoкoлaд. Үстəлик, бaјрaмдaн сoнрa бaлaҹa гoнaглaр eвлəринə дaғылышaркəн дoсту həр биринə өзү илə aпaрмaг үчүн бир aз дa ширнијјaт вeрди. Мəрaт...


Rəbiül-axir və Cümadəl-üla ayları – İslam tarixinin əlamətdar səhifələri

İslam təqviminin hər bir ayı mühüm hadisələri və böyük şəxsiyyətləri ilə yadda qalır. Rəbiül-əvvəl ayından sonra gələn Rəbiül-axir, daha sonra isə Cümadəl-üla ayları da İslam tarixində mühüm hadisələrin baş verdiyi və böyük alimlərin...