Үмм Варака әл-Әнсаријјә

Үмм Варака әл-Әнсаријјә

Ибадәт едән, Гураны әзбәр билән гадын

 

О, Әбу Нүејмин дедији кими, - Аллаһ наминә һәлак олмуш, Гураны билән – Үмм Варака әл-Әнсаријјәдир. О, мүһаҹир едән гадынлара рәһбәрлик едәрди. Пејғәмбәр вахташыры она баш чәкәрди.

 

О, Уҹа Аллаһын китабына севҝидә бөјүмүш вә онунла мәшһур иди ки, чох дуа едәр, чох ибадәт едәрди. Рәсулүллаһ ﷺ Үмм Варакаја гијмәт гојар вә онун тутдуғу дәрәҹәни билирди, онун јаддашына вә дәгиглијинә һәрмәт едәрди. Пејғәмбәр ﷺ она евдә намаза рәһбәрлик етмәји бујурурду.

О ки галды гадынын мүгәддәс мүһарибәјә севҝисинә вә Аллаһ ﷻ јолунда өлмәк истәјинә, бу барәдә о өзү белә данышыр:

“Пејғәмбәр Бәдр савашына ҝедәндә мән она дедим:

-Иҹазә вер сәнинлә дөјүшә ҝедим. Мән јаралананлара гуллуг едәрәм. Бәлкә дә Аллаһ мәнә дин уғрунда шәһид өлүмү верәр.

Пејғәмбәр ҹаваб верди:

-Евдә гал, Аллаһ Тәала исә сәнә дин уғрунда шәһид өлүмү верир”.

Вә Пејғәмбәрин әмринә гулаг асараг вә табе олараг ибадәт едән сәһабә гадын Үмм Варака евинә гајыдыр,чүнки Пејғәмбәрә ﷺ табе олмаг лазымдыр.

Вә Үмм Варака Пејғәмбәрин ﷺ: “Евдә гал, Аллаһ Тәала исә сәнә дин уғрунда шәһид өлүмү верир” сөзләри сәбәбиндән өзүнүн “әш-Шәһид” ләгәби илә мәшһур олду. Бу барәдә әл-Асир дә “Үсүд әл-гәбә” китабында мәлумат вермишдир: Пејғәмбәр ﷺ она баш чәкмәк истәјәндә бир дәстә нәҹабәтли сәһабәләр ҝөтүрәр вә онлара дејәрди:

“Ҝедәк дин уғрунда һәлак олмуш гадыны зијарәт едәк”.

Өз һакимијјәти дөврүндә Өмәр Пејғәмбәринин ﷺ нүмунәсинә риајәт едәрәк гадынын гајғысына галар вә она баш чәкәрди.

Үмм Вараканын гулу вә көлә гадыны вар иди. О, вәфатындан сонра онлара азадлыг вәд етмишди. Лакин онларда Үмм Вараканы өлдүрмәк фикри јаранды. Бир дәфә ҝеҹә вахты онлар онун јанына ҝәлир, ону боғуб өлдүрүр вә гачыб ҝедирләр. Сәһәр Өмәр дејир: “Аллаһа анд олсун, бу ҝеҹә мән бибим Үмм Вараканын неҹә Гуран охудуғуну ешитмәдим!”

О, һәјәтә ҝирди вә һеч нә ҝөрмәди. Онда евә ҝирди вә ҝөрдү ки, сачаглы парчаја бүкүлмүш гадын евин күнҹүндәдир. О, чығырды: “Аллаһ вә Онун Рәсулу доғрудурлар!” Сонра о, һүндүр јерә галхыб бу хәбәри елан етди вә деди: “Онлары тапыб јаныма ҝәтирин!”. Онларын икисини дә тапыб ҹәзасыны вердиләр.

Гој Бөјүк Аллаһ Тәала әнсарлар сајындан һәлак олмуш, ибадәт етмиш бу сәһабә гадыны бағышласын. Гој Аллаһ ондан разы олсун вә ону да разы етсин.

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


СИЗ БИР-БИРИНИЗӘ АРХАСЫНЫЗ

Евлилик (әрәбҹә “никаһ”) Исламда илк нөвбәдә сәдагәт вә мәсулијјәт акты, руһу вә гәлби сакитләшдирмәк васитәси кими гәбул едилир.   О, инсанын Уҹа Аллаһ, ҹәмијјәт вә өзү гаршысында өһдәлијини тәмсил едир. Ҹәмијјәтин рифаһына көмәк едир. Буна ҝөрә әр-арвадын евлиликләрини горумалары ваҹибдир. Аилә...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...