Кичик јахшылыг

Кичик јахшылыг

әввәли гәзетин өтән сајында

- Бәс даһа нә? – Асијә сакитләшмирди.

- Даһа исә јахын адамлара кичик јахшылыг еләмәк олар, - ҹаваб верди ана. - Јери ҝәлмишкән, белә ишләри лап сән өзүн дә ҝөрә биләрсән.

- Мән өзүм? – јенидән сорушду Асијә.

- Әлбәттә ки, тәсдиг етди ана. – Бах, бу ҝүн сиз ата илә мәсҹидин нәздиндәки дүкандан әт алмаға ҝедәҹәксиниз. Орада јахынлыгда исә ианә үчүн гуту вар. Сән ораја пул ата биләрсән, вә бу да сәнин хејирхаһ ишин олар.

- Анҹаг ахы бир дәнә – бу, јәгин ки, аздыр... - етираз етди Асијә.

- Әсас одур ки, сән бир иши сәмим-гәлбдән, үрәкдән едәсән, - деди ана. – Чүнки инсандан онун ҝүҹү чатмајан һеч нә тәләб олунмур. О, баҹардығыны еләмәлидир. Вә буна ҝөрә мүкафат олаҹагдыр.

Асијә башыны тәрпәтди.

-Сәндәки ҹибхәрҹи илә гардашына вә ја рәфигәләриндән кимәсә кичик, амма хошаҝәлән һәдијјә ала биләрсән – гој һәтта карандаш вә ја кичик блокнот олсун.

Асијә тәкрарән башыны тәрпәтди. Бу, доғрудан да чох чәтин дејилди вә һәтта мараглы иди.

-Узаға ҝетмәк нә лазым... – деди ана. –Бах ҝөр, гардашынын футболкасында (идман көјнәјиндә) дешик әмәлә ҝәлиб. Сән ону тикә вә бунунла мәнә көмәк едә вә ону севиндирә биләрсән, бу да хејирхаһ иш олар.

Бу фикир Асијәнин хошуна ҝәлди. О, дүјмәләр тикмәји вә үмумијјәтлә әлиндә ијнә илә сап тутмағы севирди.

- Даһа нә? – јенидән сорушду гыз.

- Сән нәнәјлә бизә көмәк едә биләрсән. Вә бу һәм мүсәлманлара көмәк, һәм бөјүкләрә һөрмәт, һәм дә валидејнләрә еһтирам олар – һамысы дәрһал бир балаҹа ишдә, - деди ана. –Чүнки һәтта сән дөшәмәни сүпүрәндә вә ја масаны тәмизләјирсән, јахуд гардашынын ајаггабысыны јујурсан вә јахуд онун ојунҹагларыны јығырсан, сән јахшы иш ҝөрүрсән.

- Рамазанда биз кимисә ифтара дәвәт едәҹәјикми?, - Асијәнин јадына дүшдү. – Вә мән нәнә илә сизә хөрәк биширмәјә вә сүфрә ачмаға, јемәк дүзмәјә көмәк едәрәм, вә бу да јахшы иш олар.

- Әлбәттә, - ана башы илә разылашды. – Ону да нәзәрә алмаг лазымдыр ки, бу, оруҹ тутанлары једиртмәкдир... Әслиндә, Асијә, јахшы, хејирхаһ ишләр о гәдәр чохдур ки, һамысыны садаламаг олмур. Кимисә машында ҝәтирмәк – јахшы ишдир. Ағыр чантаны дашымаға көмәк етмәк – бу да јахшы ишдир. Киминләсә фајдалы биликләр мүбадиләси етмәк – бу да хејирхаһ ишдир. Ики күсәни барышдырмаг – бу да хејирхаһ ишдир.

- Вә бу ишләрдән чохуну сән садәҹә олараг ҝөрә биләрсән, - әлавә етди нәнә. – Ислам китабы охумаг – бу да јахшы ишдир, Асијә. Нә вахтса адамлара фајда верәҹәк ағаҹ әкмәк, - бу да хејирхаһ ишдир. Сусузлугдан јанан һејвана су вермәк – бу да хејирхаһ ишдир. Евдә раһатлыг, сәлигә, гајда јаратмаг – бу да јахшы ишдир. Вә һәтта садәҹә олараг адамлара ҝүлүмсәмәк – хејирхаһ ишдир... Белә ишләр чохдур. Онлар чәтин дејил, анҹаг онларын мүкафаты чох бөјүк олаҹагдыр.

Аллаһ-тәала бујурмушдур:

“Һәгигәтән, Аллаһ бөјүк мүкафат верир” (“Әт-Төвбә” сурәси, ајә 22).

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Quran necə nazil edilmişdir?

Bu gün dünyada müqəddəs kitabı — Quranı uca tutan bir milyard yarım İslam ardıcılı yaşayır. Özünü bu dinlə əlaqələndirməyən insanların bir çoxu da Quranın oxunuşunu eşitmək imkanı əldə edib. Müsəlmanlar Quranı yalnız namazlarda deyil, başqa...


Axirət həyatının ətraflı təsviri:

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə).   Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?   Elə bir gün gələcək ki, böyük mələklərdən biri olan İsrafil sura üfürəcək. O, sura iki dəfə üfürəcək: birinci dəfə dünyanın sonunun çatdığını...


Nəcib Peyğəmbərimiz Muhəmmədin ﷺ bəzi üstünlükləri

(Davamı. Başlanğıcı əvvəlki nönrəmizdə). Kafirlər Darun-Nədvədə toplaşıb onu öldürmək barədə əlbir olduqları zaman Allah ona həmin gecə evində gecələməməyi əmr etdi. (Darun-Nədvə — Qüreyşin mühüm məsələləri müzakirə etmək və qərarlar qəbul etmək...


Tövbə edirik və yenidən günah işləyirik…

Tövbə haqqında   Hər bir müsəlman ölümə layiq şəkildə hazırlaşmalı, mümkün qədər çox saleh əməl etməli, pis əməllərdən uzaqlaşmalı və bütün şərtlərinə riayət etməklə daim səmimi tövbə etməlidir.   Tövbənin...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин xилaсы

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Пeјғəмбəри тəрифлəмəк јaxшы ишдир, aммa биз бундaн дəрс aлмaсaг, aлим aтaсы oлaн, өзү исə oxујуб-јaзa билмəјəн oғулa бəнзəрик. Бeлə oғул aтaсынын aлим oлдуғуну дeјəрəк oну нə гəдəр тəрифлəсə дə, билик əлдə eдиб aтaсынын aрдынҹa ҝeдəнə гəдəр oxумaғы...