Үмму Сүлејм бинт Милһән

Үмму Сүлејм бинт Милһән

Үмму Сүлејм бинт Милһән

әввәли гәзетин өтән сајында

Үмм Сүлејмин мисал кими ҝөстәрилән хүсусијјәтләриндән Әнәс данышмышдыр:

“Үмм Сүлејмин оғлу хәстәләнир. Әбу Тәлһә мәсҹидә ҝедәндә оғлан вәфат едир. Үмм Сүлејм нә лазымса, һамысыны еләјиб дејир: “Она һеч нә демәјин!” Әбу Тәлһә гајыдыр. Зөвҹәси онун үчүн шам јемәји һазырлајыр.

О, јејиб сонра онунла јахынлыг едир. Ҝеҹәнин сонунда зөвҹә әринә дејир: - Әбу Тәлһә, мисал үчүн, әҝәр бир аиләдән адамлар нәсә әманәт ҝөтүрүбләр, сонра исә ону ҝери гајтармаг истәјәндә вермәјибләр. - Онлар һагсыз һәрәкәт едибләр, - ҹаваб верди киши. - Сәнин оғлуну Аллаһ әманәт вермишди, вә О, ону апарды. Онда Әбу Тәлһә деди: “Доғрудан да, биз Аллаһа мәхсусуг вә Онун јанына гајыдаҹағыг!” – вә Аллаһы мәдһ етди.

Сәһәр о, Рәсулүллаһа ﷺ јахынлашды, Пејғәмбәр ﷺ ону ҝөрәндә деди: “Гој Аллаһ бу ҝеҹә сизә бәрәкәт версин!” Вә Үмм Сүлејм Абдуллаһ ибн Тәлһә илә һамилә олду. Гадын ҝеҹә доғду, сонра ону мәнимлә Пејҹәмбәрин јанына ҝөндәрди. Мән “әҹвә” хурмалары ҝөтүрүб Пејғәмбәрин јанына ҝәлдим. Бу заман о, дәвәләрә нишан (гашга) гојараг рәнҝләјирди. Мән дедим: “Үмм Сүлејм бу ҝеҹә доғмушдур”. О, хурмалары ағзынын сују илә исладыб чејнәди вә көрпәнин ағзына гојду. Ушаг дилини тәрпәтмәјә башлады вә Пејғәмбәр деди: “Әнсарларын севдији шеј – хурмадыр”.

Мән хаһиш еләдим: “Она ад гој, ја Рәсулүллаһ”. О, деди: “О – Абдуллаһдыр”. Абајә ибн Рифаә демишдир: “Мән һәмин оғланын једди оғлуну ҝөрмүшәм, вә онларын һамысы Гураны әзбәр өјрәнмишләр”. Үмм Сүлејм һәм дә Аллаһын Елчиси илә мүгәддәс мүһарибәдә иштиракы сајәсиндә тәрифә лајигдир. Нәгл олунмушдур ки, Әнәс демишдир: “Аллаһ Рәсулу дөјүшәндә онунла Үмм Сүлејм вә әнсарларын сајындан башга гадынлар да варды, онлар су верир, јаралылары мүалиҹә едирдиләр”. Үһүд дөјүшүнә кишиләрлә бирликдә он дөрд гадын да чыхмышды. Онлар чијинләриндә јемәк вә ички (су) дашыјыр, јаралылара су верир вә онлары мүалиҹә едирдиләр.

Онларын арасында Фатимә әз-Зәһра, Аишә, Һәмнә бинт Ҹәһш, Үмм Әјмән, Үмм Үмәрә вә Үмм Сүлејм варды – гој онларын һамысындан Аллаһ разы олсун! Аишә вә Үмм Сүлејм исә тулуглар дашыјыр вә онлардан адамлара су верирдиләр. Аллаһ Рәсулу илә бирликдә мүгәддәс мүһарибәјә ҝөрә мүкафат арзулајараг, Үмм Сүлејм Һүнејн савашына чыхды. Онда хәнҹәр варды, ону кәмәринә бағламышды, бу вахт исә о, Абдуллаһ ибн Әбу Тәлһә илә һамилә иди. Әбу Тәлһә деди: -Ја Рәсулүллаһ, Үмм Сүлејмдә хәнҹәр вар! Гадын исә деди: -Әҝәр мәнә бүтпәрәст јахынлашса, мән онун гарныны јыртарам! Үмм Сүлејм Пејғәмбәрдән шад хәбәр алды ки, о, Ҹәннәтә дахил олаҹагдыр. Нәгл олунмушдур ки, Әнәс демишдир: “Пејғәмбәр деди: “Мән Ҹәннәтә дахил олдум вә киминсә ајаг сәсләрини ешитдим. Вә мәним габағымда әл-Һүмәјсә бинт Милһән дурду”.

Гој Аллаһ әл-Һүмәјсәјә рәһм еләсин! Гој Аллаһ Үмм Сүлејм бинт Милһәндән разы олсун, һансы ки Пејғәмбәрин гәрарына табе олмуш вә әлиндә хәнҹәр саваш вә мүһарибәләрдә дөјүшмүшдүр.

Материал “Пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-04-01 (Шаввал 1447 г.) №4.


HӘQİQӘTİ MÜDAFİƏ ЕTMӘKDӘ SӘBАT. TАRİХDӘN NÜMUNӘLӘR

Müsәlmаnlаr bu gün pоlаdа bәnzәyirlәr, аmmа bu mеtаlın bir kеyfiyyәti vаr: о, tеz qızır vә еlәcә dә sоyuyur. Аncаq bunа bахmаyаrаq, bu mеtаl çох möhkәm, dаvаmlıdır. Bu gün biz dә sizinlә bеlәyik, pоlаd kimi, bәzәn dindә cаnfәşаnlıq göstәririk, bir müddәt bu...


SUALLARINIZ

Qürbətdə vəfat etmiş şəxsin cənazəsini başqa yerə aparmaq icazəlidirmi və onun vətəninə daşınması (nəqli) üçün vəsait toplayıb yardım etmək olarımı? İbn Həcər əl-Heytəmi özünün "Tuhfət əl-Muhtac" kitabında buyurmuşdur: "Cənazəni (vəfat etdiyi yerdən) başqa bir...


УШAГЛAР НƏ ВAXТ ГƏДДAРЛAШЫР: ҜҮНAҺКAР КИМДИР?

Әбу Һүрејрәдән рәвајәт олунур ки, Аллаһ Рәсулу ﷺ демишдир:«Һəр бир ушaг мүсəлмaн (фитрəтəн Ислaм үзрə) дoғулур, дaһa сoнрa вaлидeјнлəри oну јəһуди, xристиaн вə јa aтəшпəрəст eдир». (Имaм Əһмəд, 7712; Буxaри, 1375; Мүслим, 2658)   Бу ҝүнләрдә мән сосиал шәбәкәдә хәбәр...


İMAM, HAFİZ, GÖRKƏMLİ ALİM CƏLALƏDDİN ƏS-SÜYUTİ

İmam, hafiz, mühəddis, fəqih və görkəmli alim Cəlaləddin əs-Süyuti — tam adı ilə Cəlaləddin Əbu əl-Fəzl Əbdürrəhman ibn Kamaləddin ibn Əbu Bəkr ibn Muhəmməd əl-Xuzeyri əs-Süyuti əl-Misri əş-Şafii (Allah ona rəhmət etsin) hicrətin 849-cu ilində, Rəcəb ayının bazar...


ТƏЈƏММҮМҮН РҮКУНЛAРЫ (ФƏРЗЛƏРИ)

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Тəјəммүмүн бeш рүкнү (тəркиб һиссəси) вaрдыр:   Тoрпaғын сeчилмəси (вə јa һaзырлaнмaсы): Тəјəммүм үзə вə дирсəклəр дə дaxил oлмaглa гoллaрa, јујулмaсы вaҹиб oлaн јeрлəри тaм əһaтə eтмəк шəртилə eдилир. Гүсл aлмaг зəрурəти јaрaндыгдa дa...