Үмму Сүлејм бинт Милһән

Үмму Сүлејм бинт Милһән

Үмму Сүлејм бинт Милһән

әввәли гәзетин өтән сајында

Үмм Сүлејмин мисал кими ҝөстәрилән хүсусијјәтләриндән Әнәс данышмышдыр:

“Үмм Сүлејмин оғлу хәстәләнир. Әбу Тәлһә мәсҹидә ҝедәндә оғлан вәфат едир. Үмм Сүлејм нә лазымса, һамысыны еләјиб дејир: “Она һеч нә демәјин!” Әбу Тәлһә гајыдыр. Зөвҹәси онун үчүн шам јемәји һазырлајыр.

О, јејиб сонра онунла јахынлыг едир. Ҝеҹәнин сонунда зөвҹә әринә дејир: - Әбу Тәлһә, мисал үчүн, әҝәр бир аиләдән адамлар нәсә әманәт ҝөтүрүбләр, сонра исә ону ҝери гајтармаг истәјәндә вермәјибләр. - Онлар һагсыз һәрәкәт едибләр, - ҹаваб верди киши. - Сәнин оғлуну Аллаһ әманәт вермишди, вә О, ону апарды. Онда Әбу Тәлһә деди: “Доғрудан да, биз Аллаһа мәхсусуг вә Онун јанына гајыдаҹағыг!” – вә Аллаһы мәдһ етди.

Сәһәр о, Рәсулүллаһа ﷺ јахынлашды, Пејғәмбәр ﷺ ону ҝөрәндә деди: “Гој Аллаһ бу ҝеҹә сизә бәрәкәт версин!” Вә Үмм Сүлејм Абдуллаһ ибн Тәлһә илә һамилә олду. Гадын ҝеҹә доғду, сонра ону мәнимлә Пејҹәмбәрин јанына ҝөндәрди. Мән “әҹвә” хурмалары ҝөтүрүб Пејғәмбәрин јанына ҝәлдим. Бу заман о, дәвәләрә нишан (гашга) гојараг рәнҝләјирди. Мән дедим: “Үмм Сүлејм бу ҝеҹә доғмушдур”. О, хурмалары ағзынын сују илә исладыб чејнәди вә көрпәнин ағзына гојду. Ушаг дилини тәрпәтмәјә башлады вә Пејғәмбәр деди: “Әнсарларын севдији шеј – хурмадыр”.

Мән хаһиш еләдим: “Она ад гој, ја Рәсулүллаһ”. О, деди: “О – Абдуллаһдыр”. Абајә ибн Рифаә демишдир: “Мән һәмин оғланын једди оғлуну ҝөрмүшәм, вә онларын һамысы Гураны әзбәр өјрәнмишләр”. Үмм Сүлејм һәм дә Аллаһын Елчиси илә мүгәддәс мүһарибәдә иштиракы сајәсиндә тәрифә лајигдир. Нәгл олунмушдур ки, Әнәс демишдир: “Аллаһ Рәсулу дөјүшәндә онунла Үмм Сүлејм вә әнсарларын сајындан башга гадынлар да варды, онлар су верир, јаралылары мүалиҹә едирдиләр”. Үһүд дөјүшүнә кишиләрлә бирликдә он дөрд гадын да чыхмышды. Онлар чијинләриндә јемәк вә ички (су) дашыјыр, јаралылара су верир вә онлары мүалиҹә едирдиләр.

Онларын арасында Фатимә әз-Зәһра, Аишә, Һәмнә бинт Ҹәһш, Үмм Әјмән, Үмм Үмәрә вә Үмм Сүлејм варды – гој онларын һамысындан Аллаһ разы олсун! Аишә вә Үмм Сүлејм исә тулуглар дашыјыр вә онлардан адамлара су верирдиләр. Аллаһ Рәсулу илә бирликдә мүгәддәс мүһарибәјә ҝөрә мүкафат арзулајараг, Үмм Сүлејм Һүнејн савашына чыхды. Онда хәнҹәр варды, ону кәмәринә бағламышды, бу вахт исә о, Абдуллаһ ибн Әбу Тәлһә илә һамилә иди. Әбу Тәлһә деди: -Ја Рәсулүллаһ, Үмм Сүлејмдә хәнҹәр вар! Гадын исә деди: -Әҝәр мәнә бүтпәрәст јахынлашса, мән онун гарныны јыртарам! Үмм Сүлејм Пејғәмбәрдән шад хәбәр алды ки, о, Ҹәннәтә дахил олаҹагдыр. Нәгл олунмушдур ки, Әнәс демишдир: “Пејғәмбәр деди: “Мән Ҹәннәтә дахил олдум вә киминсә ајаг сәсләрини ешитдим. Вә мәним габағымда әл-Һүмәјсә бинт Милһән дурду”.

Гој Аллаһ әл-Һүмәјсәјә рәһм еләсин! Гој Аллаһ Үмм Сүлејм бинт Милһәндән разы олсун, һансы ки Пејғәмбәрин гәрарына табе олмуш вә әлиндә хәнҹәр саваш вә мүһарибәләрдә дөјүшмүшдүр.

Материал “Пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

2026-05-01 (Зул къагIида 1447 г.) №5.


Ислaмдa һиссə-һиссə өдəнишлə aлыш-вeриш eтмəјə иҹaзə вeрилирми?

Һиссə-һиссə сaтыш (тəгситлə тиҹaрəт) — eлə бир тиҹaрəт нөвүдүр ки, бу зaмaн мүгaвилə бaғлaндығы aндa мaл aлыҹынын мүлкијјəтинə вə истифaдəсинə кeчир, мaлын дəјəринин өдəнилмəси исə јa тaм шəкилдə, јa дa һиссə-һиссə oлмaглa, əввəлҹəдəн рaзылaшдырылмыш вaxт интeрвaллaры илə тəxирə...


Əgər Allah ﷻ məni sevirsə, niyə imtahanlara çəkir?

Bu, əslində İslamda ədalət anlayışının nə dərəcədə olması ilə bağlı bir sualdır. Mənə bu sualla üç fərqli insan, fərqli şəraitlərdə müraciət etmişdi. Onların yeganə ortaq cəhəti o idi ki, sorğu qoyanların hər biri ciddi mənəvi çətinliklərlə üzləşən gənc müsəlmanlar...


Qadın hiylələri – xeyirə, yoxsa zərərə?

Nədənsə bir çoxumuz əminik ki, “qadın hiylələri” və müxtəlif “xanım fəndləri” ərimizin rəğbətini qazanmağın, onun münasibətini dəyişməyin, ailə mübahisəsində qalib gəlməyin və vəziyyətdən zərərsiz çıxmağın əsas yoludur. Dodaqları büzmək,...


Təbii fəlakət: Davamlılıq və insanlıq sınağı

2026-cı ilin mart-aprel aylarında Dağıstanın üzləşdiyi güclü sel fəlakəti bölgə üçün son illərin ən ağır təbiət imtahanlarından birinə çevrildi.   Bir çox şəhər və rayonlarda suyun səviyyəsinin qəfil yüksəlməsi yaşayış məhəllələrinin su altında qalmasına, nəqliyyatın iflic olmasına,...


Имaм, һaфиз, ҝөркəмли aлим Ҹəлaлəддин əс-Сүјути

(Давамы. Башланғыҹы әввәлки нөмрәмиздә).   Əн-Нəҹм əл-Ғaзи (Aллaһ oнa рəһмəт eтсин) “əл-Кəвaкиб əс-Сaирə” китaбындa гeјд eдир ки, бир нəфəр јуxудa Peјғəмбəри ﷺ вə oндaн бəзи һəдислəр һaггындa сoрушaн шeјx əс-Сүјутини ҝөрмүшдүр. Peјғəмбəр ﷺ исə oнa бeлə ҹaвaб вeрмишдир:...