Фатимә бинт Әсәд

Фатимә бинт Әсәд

Дин уғрунда һәлак олан ики шәһид анасы.

 

О - дөрдүнҹү салеһ хәлифәнин вә Пејғәмбәрин әмиси оғлу Әли ибн Әбу Талибин **** анасы вә дин јолунда шәһид олан Ҹәфәр ибн Әбу Талибин **** анасыдыр. Онун анасы - Гәјла бинт Амир ибн Малик ибн әл-Мустәлигдир. Бөјүк, ири бәдән гурулушуна ҝөрә ону әл-Ҹәзур адландырырдылар.

Фатимә бинт Әсәд Пејғәмбәр үчүн баҹардығы гәдәр јахшылыг етмиш, бунунла Уҹа Аллаһа вә о дүнјаја јахынлашмаг истәмишдир.

Уҹа Аллаһ Өзүнүн нәҹабәтли елчисинә:

“Ән јахын гоһумларыны сагындыр” (26:214) сөзләрини назил едиб она өз гоһумларыны сагындырмағы, горумағы тәлгин едәндә - Пејғәмбәр Рәббинин әмрини јеринә јетирди: гоһумларыны бу вә о бири дүнјанын јахшылығына чағырды. Фатимә бинт Әсәд Аллаһа * вә Онун Елчисинә ** иман ҝәтирмәјә тәләсән гадынлардан иди.

Мүһаҹирәт башлајанда исә о, илк көчкүнләр арасында иди.

Аллаһ Рәсулу үчүн онун гијмәти, әһәмијјәти чох иди: Пејғәмбәр она һәдијјәләр верәрди. Әли данышарды:

“Рәсулүллаһ мәнә парча палтары вериб деди: “Бундан Фатимә үчүн өртүкләр елә. Вә мән ону дөрд дуваға бөлдүм: Аллаһ Рәсулунун гызы Фатимә үчүн өртүк, Фатимә бинт Әсәд үчүн өртүк вә Фатимә бинт Һәмзә үчүн өртүк”.

Дөрдүнҹүсүнү демәди.

Фатимә бинт Әсәд сәһабәләрин гәлбиндә бөјүк јер тутурду.

Онун вәфаты һаггында һекајәтләрдән бириндә дејилир ки, өләндә Пејғәмбәр ** өз көјнәјини она ҝејдириб бир аз онун мәзарында узанды. Она дедиләр: “Ја Рәсулүллаһ, сәнин белә етмәјини биз һеч вахт ҝөрмәмишик!” Ҹаваб верди ки: “Әбу Талибдән сонра һеч ким мәним үчүн ондан даһа јахшы иш ҝөрмәјиб. Мән она өз көјнәјими ҝејдирдим ки, она Ҹәннәтдән либас ҝејдирсинләр. Мән онун мәзарына узандым ки, онун үчүн јүнҝүл олсун”.

Аллаһ ондан разы олсун вә ону да разы еләсин!

 

 

Материал “Пејғәмбәрин гадын сәһабәләри” адлы китабдан ҝөтүрүлмүшдүр

 

2026-08-01 (Сафар 1448 г.) №7.


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин ниҹaты

Һəр биримиз билирик ки, Рəбиүл-Əввəл Aллaһын eлчилəринин сoнунҹусу, бүтүн пeјғəмбəрлəрин мөһүрү oлaн Мəһəммəд Пeјғəмбəрин ﷺ бу дүнјaјa тəшриф бујурдуғу aјдыр.   Əлбəттə, бизим үчүн бөјүк сeвинҹдир ки, биз oнун үммəтиндəник, oнун Aллaһ-Тəaлaнын динини бизə нeҹə чaтдырдығыны, нə илə ҝəлдијини...


SUALLARINIZ

Өз кəндиндə мəсҹид јoxдурсa, гoншу кəндə исə мəшғулијјəт (чoбaн ишлəдији үчүн) сəбəбиндəн ҝeтмəк гəтијјəн мүмкүн дeјилсə, ҹүмə нaмaзыны тəрк eтмəк oлaрмы? Имaм Ибн Һəҹəр əл-Һeјтəми «Туһфəтул-Муһтaҹ» əсəриндə јaзыр: “Киши ҹүмə нaмaзыны јaлныз ҹүмə нaмaзынын гылындығы јeрдə oлдуғу...


Шeјx Бəһaəддин Нəгшбəнди

Бəһaəддин 700 ил əввəл, тəxминəн 1318-ҹи илдə, Мəһəррəм aјынын 14-дə пeшəкaр тaҹир-тaҹик aилəсиндə, Буxaрaнын јaxынлығындaкы Гəсри-Һиндувaн кəндиндə aнaдaн oлмушдур. Oнун aтaсы вə бaбaсы мүттəги (Aллaһдaн гoрxaн) инсaнлaр иди. Oнлaр бүтүн өмүрлəрини тəсəввүф јoлунa һəср eтмиш вə һaлaл зəһмəтлə рузи...


Axirət həyatının ətraflı təsviri: Ölümdən sonra bizi nə gözləyir?

Məlum olduğu kimi, müsəlmanın imanının beşinci əsası Axirət gününə (Qiyamət gününə) iman gətirməkdir. Uca Allaha və Onun Elçisi Məhəmmədə ﷺ iman gətirən hər bir kəs Qiyamətin qopacağına və Hesab gününün gələcəyinə də iman etməlidir. Çünki...


Kəbəni kim dağıtmağa cürət edəcək?

Kəbə İslamın ən böyük nişanələrindən biridir. Hər bir müsəlman ömründə heç olmasa bir dəfə bu müqəddəs məkanı ziyarət etməyi arzulayır. Məscidül-Həram, onun içərisində yerləşən Kəbə və Mədinədəki Peyğəmbər ﷺ məscidi müsəlmanlar...