Үммү әд-Дәһдәһ әл-Әнсари

Үммү әд-Дәһдәһ әл-Әнсари

Ахирәт немәтләринә үстүнлүк верән гадын

Үмм әд-Дәһдәһ әл-Әнсаријә – фанинин јеринә әбәдијә вә тезөтән ләззәтләрин, нәшәләрин јеринә габағында һәмишәлик хошбәхтлијә үстүнлүк верән, бу вә о бири дүнјада сәадәтә говушан гадын сәһабәләрдән биридир.

Онун зөвҹү (әри) – шанлы сәһәбә Әбу әд-Дәһдәһ Сабит ибн әд-Дәһдәһ t, јахуд әд-Дәһдәһә, ибн Нүәјм ибн Һәнм ибн Ијас, әнсарларын мүттәфиги, бу динин Аллаһ наминә өзләрини, өз ҹанларыны вә әмлакыны верән сүвариләриндән (атлы әскәрләриндән) бири иди. О, Үһүд савашында јараланмыш вә бир нечә мүддәтдән сонра јарасы ачыланда вәфат етмишдир. Әбу әд-Дәһдәһин бол сулу, мәһсулдар торпағы варды, Аллаһтәаланын бу сөзләри назил оланда: «Әҝәр кимсә Аллаһа ҝөзәл истиграз (борҹ) верәрсә…» Әбу әд-Дәһдәһ деди: - Гој мәним атам вә анам сәни ҝировдан чыхартмаг әвәзи олсун, ја Рәсулүллаһ! Аллаһ ﷻ биздән борҹ истәјир, ахы, Онун һеч бир борҹа еһтијаҹы јохдур! - Бәли.

О, бу сәбәбә ҝөрә сизи ҹәннәтә дахил етмәк истәјир! – ҹаваб верди Пејғәмбәр r. - Вә әҝәр мән өз Рәббимә борҹ версәм, О, мәнә гызым әд-Дәһдәһә илә бирликдә Ҹәннәт вәд едир? - Бәли, - ҹаваб верди Пејғәмбәр. Онда Әбу әд-Дәһдәһ деди: - Вер мәнә өз әлини. Аллаһ Рәсулу ﷺ она өз әлини верди. Онда о, деди: - Мәним ики бағым вар: бири јухарыда, бири ашағыда. Аллаһа анд олсун, онлардан башга мәним һеч нәјим јохдур. Вә мән онлары борҹ кими Аллаһа верәрәм. Аллаһ Елчиси ﷺ буна деди: - Онлардан бирини Аллаһа вер, икинҹисини сахла өз аиләни доландырмаг үчүн. - Мән сәни шаһидлијә дәвәт едирәм ки, ја Рәсулүллаһ, онлардан јахшысыны мән Мүтәал Аллаһа верирәм – бу, алты јүз палма (ағаҹ) олан бағдыр. - Онда Аллаһ ﷻ бунун әвәзинә сәнә Ҹәннәт верәҹәкдир. Әбу әд-Дәһдәһ Үмм әдДәһдәһин јанына ҝетди.

О ҝәләндә зөвҹәси ушагларла ағаҹларын алтында ҝәзиширдиләр.Зөмҹәсинә: “Мән бу бағы Аллаһа бор олараг вердим вә әвәзиндә Ахирәт мүкафатыны истәдим” деди. Үмм әд-Дәһдәһ дә деди: «Гој сәнин тиҹарәтин уғурлу олсун! Нәји сатын алмысанса, Аллаһ она бәрәкәт версин!». Бәзи рәвајәтләр дә чатдырылмышдыр ки, о белә демишдир: «Бу гијмәт гој ҝәлир версин!» Сонра Үмм әд-Дәһдәһ ушагларла мәшғул олду: онлары мәҹбур етди ки, ағызларындакылары түпүрүб атсынлар вә палтарларынын голларында оланлары силкәләјиб төксүнләр. Вә онлар о бири баға көчдүләр. Рәсулүллаһ ﷺ деди: «Ҹәннәтдә Әбу әд-Дәһдәһин нечә бөјүк хурма салхымлары олаҹагдыр!

Бәзи вариантларда нәгл олунмушдур ки, о демишдир: «Бәлкә дә Ҹәннәтдә Әбу әд-Дәһдәһин салланмыш будаглары олан ағаҹы олаҹагдыр ки, көкләри мирвари вә јагутдандыр». Еј Ислам гадынлары! Ҹомәрдлијин ән јахшы нүмунәсини ҝөстәрмиш Үмм әд-Дәһдәһ белә олмушдур. Онун јолуну тутун, онун јолу илә ҝедин, бу дүнјанын фани нәшәләриндән әл чәкин, аза гане олун – бәлкә дә сабаһ сиз ҝенишлији јер илә ҝөјүн ҝенишлији гәдәр олан Ҹәннәтә чатдыныз, о, мүттәгиләр (Аллаһдан горханлар) үчүн һазырланмышдыр.

МАТЕРИАЛ “ПЕЈҒӘМБӘРИН ГАДЫН СӘҺАБӘЛӘРИ”

АДЛЫ КИТАБДАН ҜӨТҮРҮЛМҮШДҮР

2026-09-01 (Рабиул аввал 1448 г.) №9.


Uşaqlarla yorulmadan həftəsonu keçirmək? Bu mümkündür

Bir çox qadın karyeranı, ev işlərini və uşaqların tərbiyəsini eyni vaxtda həyata keçirmək zərurəti ilə qarşılaşır.   Həftəsonu dincəlmək və ailə ilə vaxt keçirmək üçün əla fürsətdir, lakin yorğunluq çox vaxt istirahətin rutinə...


SUALLARINIZ

Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк oлaрмы? Ики јaxын гoһум гaдынлa eјни вaxтдa eвлəнмəк гaдaғaндыр. Истəр ики дoғмa бaҹы oлсун, истəр сүд бaҹылaры, истəр xaлa илə бaҹыгызы вə с. oлсун, һөкм eјнидир. Мүгəддəс Гурaндa бeлə бујурулур (тəфсирин мəнaсы): «(Сизə һəмчинин) ики бaҹыны...


Рəбиүл-Əввəл aјы – бəшəријјəтин xилaсы

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Пeјғəмбəри тəрифлəмəк јaxшы ишдир, aммa биз бундaн дəрс aлмaсaг, aлим aтaсы oлaн, өзү исə oxујуб-јaзa билмəјəн oғулa бəнзəрик. Бeлə oғул aтaсынын aлим oлдуғуну дeјəрəк oну нə гəдəр тəрифлəсə дə, билик əлдə eдиб aтaсынын aрдынҹa ҝeдəнə гəдəр oxумaғы...


Һaҹы Зeјнaлaбиддин Тaғыјeв — Əмəлə чeврилəн aли имaн вə мaaрифчилик ирси

Ислaм əxлaгы инсaндaн јaлныз фəрди ибaдəтлəрлə кифaјəтлəнмəји дeјил, һəм дə ҹəмијјəтин рифaһы, зəифлəрин мүдaфиəси вə eлмин јaјылмaсы үчүн вaр-дөвлəтини, зaмaныны вə eнeржисини сəрф eтмəји тəлəб eдир. Aзəрбaјҹaн xaлгынын мəнəви вə мəдəни тaриxиндə өз xeјријјəчилији, дəрин узaгҝөрəнлији вə ҝeниш...


Ислaмдa вaлјутa мүбaдилəси

(Давaмы. Бaшлaнғыҹы əввəлки нөмрəмиздə)   Мəблəғин бир һиссəсини нaғд өдəјиб гaлaныны сoнрaјa сaxлaмaглa гызыл aлмaг oлaрмы?   Суријaнын əл-Бaб вилaјəтинин мүфтиси Əһмəд Шəриф əн-Нəəссəн билдирир ки, Имaм Мүслим Убaдa ибн əс-Сaмитдəн Пeјғəмбəрин ﷺ бeлə бујурдуғуну рəвaјəт eдир:...