Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди

Пејғәмбәр ﷺ тәринин гохусу мүшкдән дә әтирли иди. Сəһaбə Әнас бу барәдә белә дејәрди: “Аллаһ Елчиси нур сaчырды, онун тәр дамлалары мирвари дәнәләринә бәнзәјирди, ҝәзәндә исә бир аз ирәли әјилиб ағыр, тәмкинлә, вүгарла јеријирди (ләјагәтлә, амма јаваш јох).

 

Мән һеч вахт Аллаһ Рəсулунун ﷺ әлиндән даһа јумшаг олан ипәк вә ја парчаја тохунмамышам вә ондан ҝәлән гохудан даһа рајиһәли ола билән мүшк вә ја әнбәр әтри гохумамышам”.

Пејғәмбәрлә ﷺ саламлашанда хош гоху вә гејри-ади бир јүнҝүллүк вә истилик һисси һәтта бир нечә ҝүн кечәндән сонра да галырды. Рəсулүллaһ ﷺ әлини ушаглардан биринин башына гојанда, бу ушаглары сонра чох хош гохусу илә башгаларындан фәргләндирмәк оларды.

Пејғәмбәр ﷺ шәхси ҝиҝијенаја бөјүк диггәт јетирирди. Рәббин истәклиси ﷺ һәр һәфтә чимирди. Јемәкдән әввәл һәмишә әлләрини јујар, һәфтәдә бир дәфә бығларыны вә дырнагларыны кәсәр вә дејәрди ки, иман, дин тәмизлијә әсасланыр.

О ﷺ, сачларыны дарајыб онлара јағ сүртәр, ҝөзләринә сүрмә чәкәрди. Јемәкдән сонра Пејғәмбәр ﷺ дишләрини тәмизләјәр, һәр дәфә јатмаздан әввәл вә јухудан дуранда, намаз гылмаздан әввәл вә сонра сивак (арак ағаҹы көкләриндән тәбии диш чубуғу) илә дишләрини тәмизләјәрди. Һәмишә палтары тәмиз сахлајар, сәлигәли вә тәмиз ҝејинәр, инсанлары тәмизлијә чағырарды, евләри, һәјәтләри вә мәсҹидләри тәмиз сахламағы әмр едирди. Рәсулүллаһ ﷺ һәмишә дәстәмазда олар, бәдән ҝиҝијенасына нәзарәт едәр вә һәмишә хариҹи ҝөрүнүшдә тәмизлијә риајәт едәрди.

 

Рамиз Сәфиуллин

2026-06-01 (Зул къагIида 1447 г.) №6.


Ајаг алтынын јасты олмасы (ајаг нөгсаны): һәр аддымда сағламлығы неҹә горумалы

Һәр бир инсанын доғуланда мүәјјән ајаг нөгсаны олур, лакин јаш кечдикҹә бу вәзијјәт тәдриҹән нормаллашыр. Буна бахмајараг, бәзи адамларда ајаг јастылығы гала вә инкишаф едә биләр.   Ајаг јастылығы – ајаг алтынын јасты вә ја гисмән јасты олмасыны ајаг алты пәнҹәнин деформасија олмасы...


SUALLARINIZ

Yağış zamanı damdan axan su ilə dəstəmaz almaq olarmı? Axı damda quş zılı (quşların nəcisi) ola bilər. “Haşiyəta Qalyubi və Umayra” kitabında yazılmışdır: “Hətta suda su quşu olmayan quşların nəcisi olsa belə, az miqdarda olması bağışlanılır (əfv olunur)”. Müəyyən...


Cəhənnəmə gedən yol yaxşı niyyətlərlə döşənmişdir

Övladlarımızı sevdiyimizi, onların qayğısına qaldığımızı düşündüyümüz halda, nə qədər tez-tez onlar üçün Cənnəti deyil, Cəhənnəmi seçirik? Halbuki övlad sevgisi onu Cəhənnəmə aparan yola yönəldə bilməz. Əks halda bu, sevgi...


Yeni ilin ilk ayı

Yeni ilin ilk ayı olan Məhərrəm — ilin birinci ayı və dörd haram (müqəddəs) aydan biridir. Bu, həqiqətən bərəkətli bir aydır ki, Qurani-Kərimdə bu barədə belə buyurulur (mənaların tərcüməsi): «Həqiqətən, Allah yanında ayların sayı göyləri və yeri yaratdığı...


Һaмилəлик – сoнсуз севҝинин јолудур

Һaмилəлик гaдын һəјaтынын əн һeјрəтaмиз вə eјни зaмaндa əн чəтин дөврлəриндəн биридир. Тиббин бүтүн нaилијјəтлəринə, мүaсир ҹиһaзлaрa вə рaһaтлығa бaxмaјaрaг, бу јoлу сoнaдəк јүнҝүллəшдирмəк гeјри-мүмкүндүр. Бу, гaдын бəдəнинин, зəкaсынын вə руһунун јeни бир һəјaт јaрaтмaг үчүн вaһид ритмдə...